НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Да је Исус имао кратку косу

Да је Исус имао кратку косу

Питање:
Шта мислите о том да је Исус највероватније имао кратку косу? Мислим да је у оно време било неуобичајно имати дугу косу. И Апостол Павле пише: 1.Корићанима 11, 14 Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу. Да је Исус имао дугу косу Јуда је могао рећи војницима онај је са дугом косом, али пошто се вероватно није разликовао од Апостола показао је ко је са пољубцем? Унапред много захвалан.
Синиша


Одговор:
Драги Синиша, Узор за сликање Христа у православној иконографији, од VI века до данас, је Плаштаница на којој се види Његов лик са полу-дугом косом.
Наиме, платно, које је након васкрсења остало на Христовом гробу, носило је на себи лик целог тела Христовог, с преда и од позади, онако, како је било умотано у њега. Лик је вероватно настао као последица силног бљеска енергије васкрсења Христовог. Јер, познато је да је Христово тело приликом Преображења на гори Тавору засијало светлошћу која је била јача од сунца, тако да апостоли нису могли гледати у Њега. Светлост васкрсења и енергија силе Божије у тренутку васкрсења опалили су, или благо сагорели, површину платна остављајући на њему траг, сличан негативу на филму у фотографском апарату. То платно се до данас чува у Торину, и познато је као Торинска Плаштаница. Данас, и поред свих најсавременијих испитивања, научници немају никакво објашњење како је настала. Највише што је од стране научника (Лабораторија за млазни погон у Пасадени САД) установљено је то, да је лик на њој настао као „опекотина“ на платну, проузрокована тернутним блеском веома снажне енергије, попут атомске.
Што се тиче историје Плаштанице, погребно платно је за Јевреје нечисто и онај ко га додирне мора да прође обред очишћења. Оно је величине 4, 34 x 1, 09 метара, и било је чувано од првих хришћана пресавијено, а преко савијеног дела, на коме се види глава, била је пребачена украсна тканина са кружним отвором у средини, тако да се видео само лик Христов.
Платно у које је био умотан Господ приликом погребења, а које је на себи носи траг Његовог Васкрсења, било је, од стране једног од седамдесеторице апостола, однето у Одесу. Кнез Авгар се помоћу њега исцелио и потом, као највећу светињу га поставио изнад градских врата.
По мом мишљењу, то је уствари „Нерукотворени образ“, за који се веровало да га је Христос оставио умивши се и потом ставивши на своје свето лице, тако да је на њемо остао његов лик. Познато је да је још у VIII веку, у време св. Јована Дамаскина, Св. Плаштаница Христова била предмет поклоњења. Мислим да је предање о „убрусу“ уствари само најједноставније објашњење многих ходочасника за настанак „нерукотвореног лика“ Христовог на платну.
По предању, кнез Авгар, који се исцелио Нерукотвореним образом, поставио је ово платно са ликом Спаса на даску и изложио на градским вратима Одесе. Када је овог владара заменио други, који није био христољубив, ова реликвија је узидана у градске зидине, у којима је заборављена почивала наредних неколико стотина година.
Године 545. овај лик се јавио епископу Одесе Еулалију. Када је драгоцена реликвија одвојена од дрвета на коме је почивала, указао се и на дрвету чудесни лик Спаситеља. Због тога се Нерукотворени лик Спасов јавља у два вида: на убрусу и на дрвету. Нерукотворени образ је, као највећа светиња, до 10. века чуван у Одеси, где и данас постоји храм Нерукотвореног образа. Од његовог откривања 545. године, он је служио као узор за сликање лика Христовог.
Ова велика светиња, за коју тако много људи не зна, 944. је свечано пренета у Константинопољ, где је чувана све до 1204. године, када су Крсташи опљачкали град и његове светиње, преневши Нерукотворени образ, заједно са осталим православним хришћанским реликвијама, у Европу. Дуго времена она је чувана у Француској, као својина католичког реда Темплара. Када су они уништени, од XV века св. Плаштаница је прешла у власништво војвода Савојских, који су је крајем XVII века пренели у Италију, у град Торино, где се и данас налази у једној капели, у стакленом ковчегу.
Као да је Господ желео да и за нас, савремене људе који се уздају у науку и технологију, остави доказе осеби и своме васкрсењу. И то не само доказ, него и своју фотографију, са које можемо сазнати не само како је изгледао, већ и мноштво података о мукама и распећу које је претрпео ради нас.
Одатле знамо и какву је косу носио.
Поздравља те, О. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *