NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – O ĐAVOIMANIM LJUDIMA
 
Nemojte pridavati značaj rečima posednutih
 
Starče, na šta čovek treba da obrati pažnju kada razgovara sa posednutim?
 
– Da u sebi izgovara molitvu i da se prema njemu ophodi sa mnogo pažnje i dobrote.
 
Da li se, starče, posednuti sećaju šta govore kada imaju krizu?
 
– Nečega se sećaju, a nečega ne. Ne znamo kako Bog postupa. Ponekad dozvoli da se sećaju, kako bi postali smerni i pokajali se.
A kada posednuti zatraži nešto, nije teško shvatiti kada to traži đavo, a kada čoveku nešto treba. Jednom sam negde sreo jednu đavoimanu devojku. Ona je čitala Kazancakisa i verovala u neke bogohulne stvari, a rezultat toga je bio to što je postala đavoimana. Sasvim iznenada ju je uhvatio demon i počeo da viče: „Peče me, peče me!“ Njeni su je držali da bih je osenio krsnima znakom. Potom je vikala „Vode, vode!“ „Donesite joj vode“, kažem. „Ne, ne“, kažu mi, „neko nam je rekao da ne treba da poslušamo đavola.“ „Sada je“, kažem, „ova sirotica žedna. Donesite joj vode.“ Mogao sam da napravim razliku kada je đavola peklo, a kada je bila u pitanju prava žeđ. Popila je, jadnica, dve-tri čaše vode. „Kao da imam užareno ugljevlje unutra“, reče, „toliko me peče. I kantu vode da popijem, ne bih ugasila vatru.“ Toliko ju je peklo.
 
Kada viče đavoimani, kako znamo kada kroz njega govori đavo, a kada govori čovek?
 
– Kada govori đavo, usne se ne pokreću na uobičajen način, nego mehanički. A kada govori čovek izgledaju prirodno. Kada viče đavoimani dok mu čitaju molitve, odnosno dok se drugi za njega mole, čas je sama duša u mukama i obraća se đavolu, pa viče, na primer: „Odlazi, zašto si još uvek tu?“, a čas đavo psuje čoveka, ili sveštenika, ili huli na Hrista, na Bogorodicu, na svetitelje. Ponekad laže, a ponekad, pod pritiskom sile imena Hristovog, mora da kaže istinu. Dešava se i to da ponekad đavoimani govori neke duhovne stvari koje je nekada čitao i tako dalje. Šta da ti kažem? Ima tu svega i svačega. Zato, kad god razgovarate sa takvim, morate da budete izuzetno pažljivi. Nemojte pridavati značaja onome što govori. Može da kaže, na primer: „Pečeš me.“ Ako ga zaista pečeš, pa kažeš „pečem ga“, pečena si. Ako ga ne pečeš, a veruješ da ga pečeš, duplo si pečena. Ili, može da se dere „smrdljivice“, a nekoj da kaže: „Ti si čista“. Ako ona u to poveruje, gotovo, izgubljena je. Zato se ne igrajte sa đavolom.
U jedan manastir doveli jednog posednutog i iguman kaže ocima da idu u crkvu i da se mole uz brojanicu. Imali sy tamo i lobanju svetog Partenija, episkopa lampsačkog i demon se mnogo uzbunio. Iguman je naložio da jedan jeromonah istovremeno čita posednutom molitve za izagnanje demona. Onaj jeromonah je samo naizgled bio blagoveran, a u sebi je bio prikriveno gord. U svemu je bio saobražen tipiku. Duhovno je savetovao druge, jer je bio i obrazovan. Njemu, međutim, niko nije pomagao, jer su se drugi, iz poštovanja, kad su i videli da čini nešto što nije u redu, ustezali da mu to kažu. Razvio je u sebi lažno osećanje da je on u manastiru najobdareniji vrlinama i tako dalje. Đavo je iskoristio tu priliku da mu toga dana nanese zlo. Upotrebio je svoje lukavstvo da mu ostavi utisak da on isteruje demona iz posednutog. Pa je, čim je počeo da čita molitvu, demon počeo da viče: „Peče me! Zašto me goniš, nemilosrdniče?“ i tako je jeromonah pomislio da ga peče od njegovog čitanja. Međutim, demon je bio u neprilici, jer su se ostali oci moli, pa odgovori demonu: „Dođi kod mene.“ Tako je jednom rekao sveti Partenije jednom demonu, ali on je bio sveti čovek. To je bilo kada je jednom demon vikao: „Peče me, peče me, kuda da idem?“ pa mu je svetitelj rekao: „Dođi kod mene.“ Onda je demon rekao: „Peče me i samo tvoje ime, Partenije!“ i napustio je posednutoga. I onaj jeromonah je hteo da bude kao sveti Partenije, ali u njega je demon ušao. Od tog trenutka demon je već bio u njemu. Godinama se mučio i nije mogao nigde da nađe mira i spokoja. Odlazio je u svet, pa se vraćao na Svetu Goru. Šta ga je, jadnika snašlo! Došao je u stanje duševnog zamora i telesne nemoći, sa snažnom drhtavicom. I da vidite, iako je bio dobar sveštenik, nije mogao da služi službu Božiju[1]. Vidite li šta čini đavo?
 
Starče, ima li neke veze kafa sa reakcijama posednutoga?
 
Kada je nervni sistem napet i čovek popije mnogo šoljica kafe, nervi oslabe i nečastivi koristi takvo stanje. Nije to zato što je kafa nešto demonsko, nego zato što đavo koristi njeno delovanje na nervni sistem, pa posednuti ima jaču reakciju.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: Starac Pajsije Svetogorac: Sveta Gora i Svetogorci. Izd. na srpskom – Manastir Sv. Velikomučenika Pantelejmona.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *