NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – O ĐAVOIMANIM LJUDIMA
 
Đavoimani i posednuti reaguju na bilo koju svetinju
 
A kako čovek, starče, može da vidi da li je neko duševno bolestan ili posednut?
 
– To može da vidi i običan pobožni lekar. Oni koji pate od demona, kada se približe nekoj svetinji, doživljavaju šok. Tako se sasvim jasno vidi da u sebi imaju demona. Samo malo svete vodice, ako im daš, ili ako ih oseniš krsnim znakom držeći u ruci časne mošti, reaguju burno, jer su u njima nagomilani demoni. Međutim, ako su duševno oboleli, ne reaguju uopšte. Ako još imaš i krst oko vrata, pa im se približiš, postaju nemirni, krenu da drhte. Jednom, na bdenju na Svetoj Gori, kažu mi sveti oci da imaju pomisao da je jedan od prisutnih ljudi iz sveta posednut demonom. Seo sam u susednu stasidu i prislonio na njega svoj krst koji u sebi ima komadić Časnoga Krsta. On poskoči. Ustade i ode na drugo mesto. Kada su se ljudi malo razišli, nađem načina da mu ponovo priđem. Ponovi se isto. Tako sam shvatio da zaista u sebi ima demona.
Kada mi u kolibu donesu dečicu i kažu da su posednuta, često uzmem delić časnih moštiju svetog Arsenija i sakrijem ga u šaci kako bih se uverio da li su posednuta. I da vidite, iako obe ruke stegnem u šaku, kako detence, ako je posednuto, uplašeno posmatra onu ruku u kojoj krijem časne mošti. A ako nije, nego je, na primer, bolesno, nema nikakvu reakciju. Ponekad im, na primer, dam da piju vodu u koju sam prethodno potopio delić časnih moštiju svetog Arsenija. Ako imaju demona, neće da piju tu vodu. Jednom đavoimanom detetu jednom sam dao prvo da jede slatkiše, da bi ožednelo i posle sam mu doneo tu vodu. „Evo fine vodice za malog Janisa.“ Rekao sam mu. Čim je popio gutljaj, počeo je da viče: „Ta voda me peče. Šta ima u njoj?“ „Nema ništa“, odgovorim. „Šta mi radiš? Peče me!“ Vikao je. „Ne peče tebe. Nekog drugog peče“, kažem. Osenim ga krsnim znakom iznad glave, a ruke i noge krenu da mu se tresu… Upao je u krizu. Demon ga je svega izlomio.
Sećate li se onog studenta koji je davno dolazio ovamo? Govorio mi je: „Imam u sebi demona i mnogo me muči. Trpim muke od demona, jer me primorava da govorim i sablazni. Upao sam u očajanje. Osećam kako me pritiska unutra, steže me nekad tu, nekad tu..,“, i jadnik bi mi pokazivao stomak, grudi, rebra i ruke. Kako je bio veoma osetljiv, da ga ne bih povredio i da bih ga utešio, rekoh mu: „Vidi, nemaš ti demona u sebi, nego te demon spolja napada.“ Kada smo ušli u crkvu, rekao sam sestrama koje su bile tamo da se pomole za to nesrećno Božije stvorenje, a ja sam uzeo iz oltara komadić časnih moštiju svetog Arsenija, prišao mu i ponovo sam ga upitao: „Na kom mestu te pritiska i muči demon? Gde misliš da se nalazi?“ On mi pokaza svoja rebra. Gde? Ovde?“ Opet ga upitam i prislonim šaku sa časnim moštima skrivenim u njoj. Istog trenutka je zaurlao: „Opekao si me! Opekao si me! Neću da i….izađem! Neću da izađem!“ Vikao je psovao, govorio sramne reči. Onda sam počeo u sebi da govorim: „Gospode Isuse Hriste, oteraj nečistog duha iz Svojega stvorenja“ i da ga osenjujem časnim moštima. To je trajalo oko dvadeset minuta. Onda ga je demon bacio na zemlju. Valjao se po prašini. Odelo mu je pobelelo od prašine. Podigosmo ga. Drhtao je celim telom i imao grčeve u mišićima, Hvatao se rukama za ikonostas da ne bi ponovo pao. Niz ruke mu je tekao ledeni znoj. Posle nekog vremena demon ode i on se umiri. Potpuno se oporavio i još uvek je dobro.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *