NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – O ĐAVOIMANIM LJUDIMA
 
Čovek može da bude posednut demonima zbog prevelike gordosti
 
Onaj ko je odviše gord već je pomračen. Njegov mozak je u silnoj pometnji i zbrci, kao da se nalazi u mračnom oblaku. Čini teške grehe, a da to ne uviđa. „Ja sve volim“, reče mi takO jedan, „i đavola volim. Nije on rđav…“ „Ma šta to govoriš?“ – kažem mu. „Da je Bog dao đavolu sasvim odrešene ruke, sve bi nas već uništio. Ko je video dobra od đavola, pa da to i ti vidiš?“ Taj čovek je, međutim, dospeo do takve pomračenosti, da što god da mu kažeš da bi mu pomogao, ništa ne shvata. Kaže da ga gušiš! Zar je to gušenje? Hajde, pa mu izvadi iz glave tu pomisao… A nije lud, jer mu mozak funkcioniše. Treba da shvati da je odricanje od Hrista, da je huljenje to što govori. .
Takvi ljudi malo-pomalo stižu i do obožavanja satane. Kada vidiš satanine poklonike, vidi se da su u vlasti đavolovoj. Na njima se vidi da su pod vlašću demona. A jadnu dečicu upućuju onamo kuda oni hoće uz pomoć satanske muzike. Stižu dotle da prizivaju satanu. Čuo sam da akoneke ploče „rok“ muzike pustiš naopako, znači unazad, možeš da čuješ pesme kojima se priziva satana. Na nekima postoji čak i slavoslovlje satani: „Tebi se posvećujem, satano“ Užasno!
Da li to znači, starče, ga gordost može čoveka da odvede u demonizam!
– Da. Pretpostavimo da neko sagreši i opravdava sebe samoga. Ako mu drugi kažu da je sagrešio, da bi mu pomogli, kaže da su nepravedni prema njemu, veruje da je bolji od njih i osuđuje ih. Posle nekog vremena počinje da sudi o svetiteljima. Prvo o onim mlađim, pa posle i starijim: „Onaj nije činio čuda, ovaj drugi je činio ono…“ Potom ide i dalje i sudi o Vaseljenskim Saborima; „A i Sabori kako su donosili odluke…“ pa prema tome, po njegovom mišljenju, Sabori nisu tačno ispovedali. Naposletku stigne dotle da kaže: „Pa i Bog, zašto to čini tako?“ E, kada čovek stigne dotle, nije lud, nego posednut demonima.
Došao je ovamo sa svojim ocem jedan đavoimani koji.je govorio da je bog. Bio je kod nekog duhovnika u svetu i ovaj mu je, pošto se uplašio da ga đavo ne napadne, rekao: „Blagoslovi me!“ Šta na to da kažeš?
Posle je rekao ocu: „Videćeš, i otac Pajsije će priznati da sam bog.“ Opkladi se tako sa ocem u sav novac koji su imali sa sobom da ću ga priznati za boga. Čim sam počeo da se molim uz brojanicu, on skoči: „Šta ti to radiš sa tim?“ Poviče: „Ja sam počinio sve moguće grehove. Počinio sam i to i ono… Imam đavola u sebi i postao sam bog. A ti, bre, ništa nisi uradio!“ Vikao je dalje. „Samo vitlaš tu brojanicu!“ I dodade još nekoliko teških reči! Razbesneo sam se. „Odlazi odavde, izgubljena dušo!“ Rekoh mu i dobro ga ispraših.
On pobesne, postade zver. Na kraju izvadi iz džepa novac i baci ga ocu u lice: „Uzmi, izgubio sam opkladu!“

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *