NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – O ĐAVOIMANIM LJUDIMA
 
O đavoimanim ljudima
 
Koliko je, starče, bilo demona u čoveku iz zemlje gadarinske? (Vidi Lk 8, 26 i dalje)
 
– „Mnogi demoni“ (Lk 8, 30), piše u Jevanđelju. Zato je posednuti rekao da mu je ime „legion“[1]. I vidite, kao što u jednom posednutom mogu da borave mnogi demoni, tako u srce čoveka koji veruje mogu da stanu svi svetitelji! Kad u čovekovo čisto srce može da stane Hristos, tim pre mogu da stanu svetitelji! To su velike tajne! Jednom prilikom, kada sam bio u kolibi Časnoga Krsta, neko zazvoni na zvonce. Pogledah kroz prozor i imam šta da vidim! Pred vratima je stajao čovek, a za njim je išla cela četa demona, cela jedna crna vojska! Prvi put sam video čoveka posednutog tolikim demonima. On je bio medijum: izokretao je crkvene molitve prizivajući demone, hrišćanske knjige je zamenio magijskim i završio tako što su ga poseli demoni. Užasno! Mnogo sam se ražalostio.
Neki psihijatri i posednute ljude smatraju duševnim bolesnicima. Neki sveštenici, pak, neke duševne bolesnike smatraju posednutima. Međutim, duševni bolesnik, da bi mu se pomoglo, mora da ide na jedno mesto, a posednuti čovek na drugo. Kako psihijatar može da pomogne posednutom čoveku?[2]
 
A da li je posednuti čovek, starče, u stanju da shvati u čemu je sagrešio?
 
– Da, Može da shvati, osim ako mu je oštećen mozak, a onda mu je veoma teško pomoći. Ako je samo posednut, možeš lakše sa njim da se sporazumeš i da mu pomogneš, ali mora da bude poslušan. Kako, inače, da mu se pomogne?
Jednom je ovamo došao neki čovek iz južne Grčke. Putovao je u Indiju i tamo su ga poseli demoni. Psovao je i grdio i pena mu je izlazila na usta. Oči su mu bile razrogačene, divlje. Govorio sam mu: „Prestani da psuješ i huliš, jer tako prizivaš demone.“ Nije poslušao. Sa druge strane tražio je da mu pomognem: „Pomozi mi“, govorio je, „samo ti možeš da mi pomogneš.“ „Ama kako da ti pomognem?“ Kažem mu: „Hoćeš da se pomolim da se prepustiš blagodati Božijoj, a zazivaš demone. Idi da se ispovediš, da ti očitaju molitve za izagnanje đavola i posle dođi da razgovaramo.“ „Neću nikud da idem“, kaže on. „Dođi kod mene u keliju da te pomažem uljem iz kandila“, predložim mu.“Neću. Hoću da mi pomogneš.“ Udaljio se, onda, malo i razgovarao sa nekim. U jednom trenutku, dok sam nekim posetiocima govorio da Bog dopušta iskušenja zarad našeg spasenja, onaj povika izdaleka: „Ej, bre, zašto govoriš kako Bog dejstvuje da bi se ljudi spasli? Imamo jednog oca na nebu i jednog na zemlji, a iznad obojice je jedan vladar.[3]“ „Prekini sa tim demonskim pričama“, kažem mu i izgovorim molitvu. „Sada si me zbunio“, kaže mi. „Odlazi“, rekoh mu i odgurnuh ga. Postao je mek kao pamuk. „Uz koga si ti?“ pita me. „Uz Hrista“, kažem. „Lažeš“, opet će on, „nisi ti uz Hrista, Kada sam ja Hristos, a ti me udaraš.“
 
Da li to govori đavo?
 
Da, đavo. Ali, vidiš, Bog je onom čoveku dao hrabrosti da dođe sve do Svete Gore. Dao mu je hrabrosti da krene iz udaljenog kraja Grčke i da dođe do Svete Gore u takvom stanju. To je velika stvar! Međutim, neće da sluša i biva mu sve gore. Da je poslušao, to bi mu pomoglo.
 


 
NAPOMENE:

  1. Rimska vojna jedinica koja se sastojala od tri do šest hiljada vojnika.
  2. Starac je govorio da je duševnom bolesniku potrebna lekarska pomoć dobrog i verujućeg psihijatra i duhovna pomoć duhovnika, dok čovek posednut demonima, ukoliko ima moć rasuđivanja, mora da nađe gde je sagrešio i tako omogućio demonima da ga posednu, da se pokaje i da se ispovedi kako bi se oslobodio demona.
  3. Misli na đavola

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *