NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUHOVNI ŽIVOT – DUHOVNI ŽIVOT U PORODICI
 
Što čovek više ropće, to se više upropaštava
 
Starče, čemu koristi roptanje i kako da ga čovek izbegne?
 
– Koristi samo nesreći, a sa njim se izlazi na kraj samo slavoslovljem. Roptanje rađa roptanje, a slavoslovlje rađa slavoslovlje. Kada čovek ne ropće zbog neke teškoće u kojoj se nađe, nego slavi Boga, onda đavo puca od besa i odlazi kod drugoga koji ropće, kako bi mu prikazao sve naopako. Jer što čovek više ropće, to se više upropaštava.
Ponekad nas „pokvarenjak“ pokrade i natera nas da ničim ne budemo zadovoljni, a čovek duhovno može u svakoj prilici da nađe razlog za slavoslovlje i da tako ima blagoslov Božiji. Evo, znam jednoga tamo na Svetoj Gori koji, ako pada kiša pa mu kažeš „opet pada kiša“, počinje: „Da, samo pada kiša, istrulećemo od tolike vlage.“ Ako malo posle stane kiša i ti mu kažeš „e, nije baš mnogo padalo“, kaže: „da, zar je to bila neka kiša? Sve će se osušiti…“ A niko ne može da kaže da nije normalan, nego je navikao da gunđa. On je razuman, a misli nerazumno!
Gunđanje i roptanje je prokletstvo. To je kao da čovek proklinje samoga sebe, a onda dolazi gnev Božiji. Poznavao sam dvojicu zemljoradnika iz Epira. Jedan je bio otac porodice i imao jednu, ili dve njive i u svemu se uzdavao u Boga. Radio je koliko je mogao, bez teskobe. „Uradiću koliko stignem.“ Govorio je, Više puta mu se dogodilo da su mu neki snopovi istruleli od kiše, jer nije stigao da ih sakupi, a neke mu je razduvao vetar, ali on je za sve govorio „Slava Tebi Bože“ i sve mu je išlo dobro. A onaj drugi je imao mnogo njiva, stoku itd. Ali nije imao dece. Ako si ga upitao „Kako si?“ odgovarao je „Ma pusti, ne pitaj“. Nikada nije rekao „Slava Tebi Bože“, samo je gunđao i roptao. A da vidite, jednom mu ugine krava, drugi put mu se dogodi ovo, ili ono. Imao je sve, ali nije imao napretka.
Zato kažem, slavoslovlje je velika stvar. Od nas zavisi da li ćemo okusiti, ili ne blagoslove kojima nas Bog dariva. Ali kako da ih okusimo, kada nas Bog, na primer, dariva bananom, a mi mislimo šta li to bolje jede taj i taj brodovlasnik? Koliko ljudi jede samo suvi dvopek, ali danju i noću slave Boga i hrane se nebeskom milinom! Ti ljudi stiču duhovnu osetljivost i poznaju milovanje Božije. Mi to ne znamo, jer se naše srce prekrilo lepljivim muljem i ništa nas ne može zadovoljiti. Ne razumemo da se sreća nalazi u večnosti, a ne u ispraznosti.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *