ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПРЕВИШЕ БРИГА УДАЉАВА ЧОВЕКА ОД БОГА
 
Где је много расејавања, тамо има много духовних “сметњи на везама”
 
– Зашто се, старче, нисте жалостили када сте, после толико уложеног напора да подигнете келију, морали да је напустите и одете на друго место?
– Да бих отишао, морао је да постоји озбиљан разлог за то.
 
И свуда сте радили само оно што је неопходно?
 
– Да. Радио сам само оно што је неопходно за овај живот, како бих могао да радим оно што је неопходно за онај живот, небески. Ако се изгубиш на овоземном путу, губиш свој пут ка небесима. Урадиш једно, онда ти треба још нешто. А ако уђеш у тај затворени круг, пропао си! Ако се изгубиш овде, губиш небеско. Као што нема завршетка небеском, тако нема краја ни овоземном раду. Или ћеш се изгубити овде, или ћеш… се “изгубити” онде. Знаш ли како је “изгубити” се тамо горе! О, изговарао сам умну молитву и “губио” се! Јеси ли некад уронила тако у умну молитву?
Много посла уз много напора и расејавања, нарочито кад се ради у журби, ни у чему не помаже. Гура трезвење у страну и душа огруби. Човек не може, не само да се моли, него ни да размишља. Не може разборито да дејствује, па тако ни његови поступци нису исправни.
Зато пазите: не траћите време без смисла и циља, него га употребите корисно за своје духовно напредовање, јер ћете иначе доспети дотле да много огрубите и да више нисте у стању духовно да делате. Биће вам онда драже да се забавите пословима, или да разговарате, или да тражите било какав разлог да бисте нешто радиле. Запостављањем умне молитве и духовних дужности, непријатељ узима наша духовна постигнућа у своје руке, па се на нас диже борба и телесна и помислима. Онеспособљава све наше силе, и душевне и телесне и прекида наше општење са Богом, а онда, одмах затим, душу нам поробљавају страсти.
Отац Тихон је говорио монасима да треба да живе подвижнички, да се ослободе сваког старања, а не да раде као радници и једу као мирјани. Јер монахов посао чине метаније, постови, молитве, не само за самога себе, него за цео свет, за живе и за преминуле и само нешто мало рада за најнеопходније, како не би био на терет другима.
 
Да ли расејавање, старче, увек представља препреку у духовном животу?
 
– Ако се бавиш само оним што је неопходно и из послушности, онда и да имаш расејавања, од тога немаш штете. Ако твоје занимање за послушање које ти одреде, или да помогнеш некој сестри, не прелази оквире, у себи ћеш осећати чежњу за умном молитвом и твоја помоћ ће бити увек на добробит. Али када човек сам од себе пређе оквире и томе још придода расејавања и бави се безначајним стварима, онда се ум расеје и напусти Бога. А када ум није уз Бога, како ће човек осетити радост Божију? Срце се лако леди. И мени срце, када су целога дана људи код мене, иако је то духовно делање, када увече почнем да се молим, није у оном стању у ком би било да сам се целога дана молио. Мозак ми је препуњен гомилом ствари и онда је тешко све то одагнати. Кад год можеш, изговарај током дана умну молитву, а можеш и тихо појати.
Много помаже и мало читања, нарочито пре молитве. То загрева душу и уклања све свакодневне бриге, а онда, душе су ослобођене и пренете у духовни, божански угођај, ум се покреће без расејавања. Једним кратким одломком из Јеванђеља, или Старечника, који се састоји од кратких, али делотворних текстова, ум се преноси у духовни простор и више не блуди. Јер ум је као живахно дете, које трчи час овамо, час онамо. Али ако му даш бомбону да се заслади, умириће се.
Нерасејавање и нестарање доносе унутрашњи мир, тиховање, и духовни успех. Старања и бриге удаљују од Бога. Када је расејавање велико, онда има много духовних “сметњи на везама” и духовни “одашиљачи” не шаљу добре сигнале. Монах нема оправдања да не живи духовним животом. Сироти мирјани имају гомилу брига, па се опет труде. Монах нема бриге као што су њихове. Нити размишља о станарини, нити о дуговима, нити да ли има, или нема посла. Има духовника поред себе, има цркву у манастиру: молитве, јелеосвећења, акатисте, Литургије. Нема старања и само треба да гледа како да постане анђео. Нема другог циља. А мирјанин има толико брига! Гледа како да одгаји децу итд., а упоредо са тим бори се за спасење своје душе. Старац Трифун је говорио: “Хоће ли монах бдење? Може. Хоће пост? Може. Нема ни жену, ни децу. Мирјанин не може. Има децу… Једном су потребне ципеле, другом одећа, трећем …”

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.