NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – PREVIŠE BRIGA UDALJAVA ČOVEKA OD BOGA
 
Gde je mnogo rasejavanja, tamo ima mnogo duhovnih „smetnji na vezama“
 
– Zašto se, starče, niste žalostili kada ste, posle toliko uloženog napora da podignete keliju, morali da je napustite i odete na drugo mesto?
– Da bih otišao, morao je da postoji ozbiljan razlog za to.
 
I svuda ste radili samo ono što je neophodno?
 
– Da. Radio sam samo ono što je neophodno za ovaj život, kako bih mogao da radim ono što je neophodno za onaj život, nebeski. Ako se izgubiš na ovozemnom putu, gubiš svoj put ka nebesima. Uradiš jedno, onda ti treba još nešto. A ako uđeš u taj zatvoreni krug, propao si! Ako se izgubiš ovde, gubiš nebesko. Kao što nema završetka nebeskom, tako nema kraja ni ovozemnom radu. Ili ćeš se izgubiti ovde, ili ćeš… se „izgubiti“ onde. Znaš li kako je „izgubiti“ se tamo gore! O, izgovarao sam umnu molitvu i „gubio“ se! Jesi li nekad uronila tako u umnu molitvu?
Mnogo posla uz mnogo napora i rasejavanja, naročito kad se radi u žurbi, ni u čemu ne pomaže. Gura trezvenje u stranu i duša ogrubi. Čovek ne može, ne samo da se moli, nego ni da razmišlja. Ne može razborito da dejstvuje, pa tako ni njegovi postupci nisu ispravni.
Zato pazite: ne traćite vreme bez smisla i cilja, nego ga upotrebite korisno za svoje duhovno napredovanje, jer ćete inače dospeti dotle da mnogo ogrubite i da više niste u stanju duhovno da delate. Biće vam onda draže da se zabavite poslovima, ili da razgovarate, ili da tražite bilo kakav razlog da biste nešto radile. Zapostavljanjem umne molitve i duhovnih dužnosti, neprijatelj uzima naša duhovna postignuća u svoje ruke, pa se na nas diže borba i telesna i pomislima. Onesposobljava sve naše sile, i duševne i telesne i prekida naše opštenje sa Bogom, a onda, odmah zatim, dušu nam porobljavaju strasti.
Otac Tihon je govorio monasima da treba da žive podvižnički, da se oslobode svakog staranja, a ne da rade kao radnici i jedu kao mirjani. Jer monahov posao čine metanije, postovi, molitve, ne samo za samoga sebe, nego za ceo svet, za žive i za preminule i samo nešto malo rada za najneophodnije, kako ne bi bio na teret drugima.
 
Da li rasejavanje, starče, uvek predstavlja prepreku u duhovnom životu?
 
– Ako se baviš samo onim što je neophodno i iz poslušnosti, onda i da imaš rasejavanja, od toga nemaš štete. Ako tvoje zanimanje za poslušanje koje ti odrede, ili da pomogneš nekoj sestri, ne prelazi okvire, u sebi ćeš osećati čežnju za umnom molitvom i tvoja pomoć će biti uvek na dobrobit. Ali kada čovek sam od sebe pređe okvire i tome još pridoda rasejavanja i bavi se beznačajnim stvarima, onda se um raseje i napusti Boga. A kada um nije uz Boga, kako će čovek osetiti radost Božiju? Srce se lako ledi. I meni srce, kada su celoga dana ljudi kod mene, iako je to duhovno delanje, kada uveče počnem da se molim, nije u onom stanju u kom bi bilo da sam se celoga dana molio. Mozak mi je prepunjen gomilom stvari i onda je teško sve to odagnati. Kad god možeš, izgovaraj tokom dana umnu molitvu, a možeš i tiho pojati.
Mnogo pomaže i malo čitanja, naročito pre molitve. To zagreva dušu i uklanja sve svakodnevne brige, a onda, duše su oslobođene i prenete u duhovni, božanski ugođaj, um se pokreće bez rasejavanja. Jednim kratkim odlomkom iz Jevanđelja, ili Starečnika, koji se sastoji od kratkih, ali delotvornih tekstova, um se prenosi u duhovni prostor i više ne bludi. Jer um je kao živahno dete, koje trči čas ovamo, čas onamo. Ali ako mu daš bombonu da se zasladi, umiriće se.
Nerasejavanje i nestaranje donose unutrašnji mir, tihovanje, i duhovni uspeh. Staranja i brige udaljuju od Boga. Kada je rasejavanje veliko, onda ima mnogo duhovnih „smetnji na vezama“ i duhovni „odašiljači“ ne šalju dobre signale. Monah nema opravdanja da ne živi duhovnim životom. Siroti mirjani imaju gomilu briga, pa se opet trude. Monah nema brige kao što su njihove. Niti razmišlja o stanarini, niti o dugovima, niti da li ima, ili nema posla. Ima duhovnika pored sebe, ima crkvu u manastiru: molitve, jeleosvećenja, akatiste, Liturgije. Nema staranja i samo treba da gleda kako da postane anđeo. Nema drugog cilja. A mirjanin ima toliko briga! Gleda kako da odgaji decu itd., a uporedo sa tim bori se za spasenje svoje duše. Starac Trifun je govorio: „Hoće li monah bdenje? Može. Hoće post? Može. Nema ni ženu, ni decu. Mirjanin ne može. Ima decu… Jednom su potrebne cipele, drugom odeća, trećem …“

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *