NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – PREVIŠE BRIGA UDALJAVA ČOVEKA OD BOGA
 
Mnogo poslova i staranja vezuju monaha za svet
 
Dobro je da se onaj ko želi da živi duhovno, a naročito monah, udalji od nekih poslova koji ga udaljavaju od njegovog duhovnog cilja. Da se ne upušta u mnogobrojne poslove bez kraja i konca, jer poslovima nema kraja. I ako sam ne nauči da dela na svojoj unutrašnjosti, neprestano će se baviti spoljašnjim poslovima. Ljudi koji pokušavaju da završe beskrajne poslove, završavaju ovaj život ne obavljenih duhovnih delanja i kaju se na kraju svog života, ali to im više ništa ne pomaže, jer im je „istekao pasoš“. S druge strane, neophodno je na kratko i predahnuti od posla.
Kada se smanji količina posla, čovek će prirodno biti i telesno odmorniji i tada će biti žedan unutrašnjeg delanja, koje ne zamara, nego odmara. Tada će duša udahnuti obilan duhovni kiseonik. Umor od duhovnog delanja čovek ne oseća kao umor, nego kao odmor, jer ga visoko uzvisuje i približava brižnome Ocu, a onda se duša raduje.
Telesni umor, kada nema duhovni smisao, ili bolje reći kada ne proishodi iz duhovne nužnosti koja ga opravdava, čini da čovek ogrubi. I mirno konjče, kada ga čovek preterano zamara, počinje da „baca ćifte“ i uprkos tome što nema zlu ćud, stiče je kasnije – iako bi, što je starije, trebalo da bude mirnije.
Neke stvari se mogu izostaviti kako bi duhovno delanje napredovalo. Mnogo posla i mnogo staranja vezuju monaha za svet i njegovo duhovno čulo postaje svetovno. Onda živi kao mirjanin, sa svom svetovnom teskobom i nerviranjem. Ukratko, još u ovom životu delimično živi u paklu, neprestano obhrvan brigama, nemirima i neuspesima. Kada se monah ne stara za veštastvo, nego za svoje spasenje i spasenje svih ljudi, Bog se stara za njega a ljudi mu rado služe.
Sećate li se one priče o prepodobnom Gerontiju i njegovom poslušniku? Prepodobni Gerontije je molio Presvetu Bogorodicu da mu podari malo vode, samo da piju on i njegov poslušnik, a Presveta Bogorodica, kao dobra Mati, načini pukotinu u zidu njegove isposnice iz koje poteče voda, agiazma, da bi imali da piju. Kasnije njegov poslušnik poče da podzidava baštu, da donosi zemlju, počne se starati samo za baštu i zapostavi svoje duhovno delanje. Kako mu sada više nije bilo dovoljno, vode, uze pijuk da proširi onu pukotinu u zidu, kako bi voda potekla obilnije. Bogorodica tada zatvori agiazmu i prebaci je niže njihove isposnice, veoma daleko i reče mu: „Ako hoćeš baštu i rasejavanje, nosi vodu izdaleka.“

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *