NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – PREVIŠE BRIGA UDALJAVA ČOVEKA OD BOGA
 
Kada se radi spokojno uz molitvu rad se osveštava
 
Nije li bolje, starče, da se posao radi polako, kako bi čovek radio spokojno?
 
– Jeste, jer kada čovek radi spokojno, zadržava svoje spokojstvo i tako osveštava ceo svoj dan. Na žalost, nikako da shvatimo da postajemo nervozni kada radimo brzo neki posao. A posao koji se obavlja nervozno nije osveštan. Naš cilj ne treba da bude da uradimo mnogo i da budemo nervozni, To je demonsko stanje. .
Rukodelje koje se radi spokojno i uz molitvu, biva osveštano, a osveštava i ljude koji se tim predmetima služe i tako ima smisla kada mirjani traže monaško rukodelje za blagoslov. Ono, međutim, što se radi u žurbi i nervozno prenosi na druge to demonsko stanje. Rad u žurbi i nervozi je osobina ljudi koji su još mnogo prionuli uz svet. Kada duše rade uznemireno, svoj nemir rukodeljem prenose, a ne blagoslov. Mnogo utiče čovekovo stanje na njegovo rukodelje, čak i na drvo! Strašno! Krajnji rezultat posla u skladu je sa stanjem u kome se nalazi čovek kada nešto radi. Ako je nervozan i gnevan, pa zloslovi, neće biti blagosloveno ono što napravi. Ako, međutim, poje, umno izgovara molitvu, njegov rad se osveštava. Ono prvo je demonsko, ovo drugo božansko.
Ako se ophodite blagočestivo i radite uz molitvu, uvek osveštavate sebe i ono što radite. Kada je čovekov um uz Boga, njegov rad, njegovo rukodelje se osveštava. Recimo, pravim neku kutiju i izgovaram umnu molitvu, molim se i istovremeno radim u slavu Božiju. Moj cilj nije da pravim kutije i da ih pravim brzo, da napravim mnogo kutija i da pritom budem nervozan. To je demonsko stanje. Nismo zato došli u manastir: došli smo da se osveštamo i da osveštavamo sve što radimo, Ponekad se osećaš kao dobra službenica kada obavljaš svoje dužnosti. A razlog tome je što trčiš da obaviš sve poslove, a zaboraviš da poneseš Hrista sa sobom. Ali ako počneš uz umnu molitvu, osećaćeš se kao Hristova sluškinja. Zato poslu pridodaj umnu molitvu, da se osveštaš i ti i tvoj posao. Znaš li kako Bog blagosilja i kolika dobra i blagoslove šalje?
 
A kada je rad intelektualni, starče, kada se, na primer, radi o prevođenju, kako onda da izgovaram umnu molitvu da bi se rad osveštao?
 
– Ako je u pitanju intelektualni rad, ako ti je um uz Boga, onda se rad osveštava, jer živiš okružena božanskim zarenjem, čak i da ne možeš da izgovaraš umnu molitvu. Pri tome mnogo pomaže kada je čovek duhovno uznapredovao. Ne napreže se tada razumom da shvati smisao, nego biva prosvetljen i nalazi odgovarajuće značenje božanskim prosvetljenjem.
 
A kada nisam duhovno uznapredovala a moram nešto takvo da uradim?
 
– Onda ćeš taj posao da radiš, ali tako što ćeš da se moliš, da tražiš od Boga da te prosvetli. Gledaj da dobiješ pomoć, koliko god je moguće, iz samog božanskog smisla [teksta koji radiš] i da radiš blagočestivo. Da svaki sat, ili dva, napraviš pauzu od nekoliko minuta i da izgovaraš umnu molitvu.
 
U prevodilačkom poslu, starče, ima mnogo rasejavanja. Moraš da prevrćeš rečnike, da čitaš komentare…
 
– Već sam mnogo puta rekao: pri prevođenju od najveće je pomoći proživljavanje [teksta] uz čistu pomisao, koja čoveka čini sasudom blagodati Božije, Tada prevod božanskog teksta izlazi iz božanskog prosvetljenja, a ne iz mozga, ili iz rečnika, ili iz naliv pera. Hoću da kažem da čovek treba da se uzda u ono prvo, u božansko, a ne u ovo drugo, ljudsko.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *