NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
POUKE ZA SPASENJE DUŠE
BLAŽENOPOČIVŠEG STARCA PAJSIJA
(1924-1994)
 
Iz knjige:
Žitija i pouke savremenih staraca
 
Duhovni biseri
 
– Svet se sada bavi svim drugim temama, osim samim sobom… Đavo, vidite, započinje posao, svakome daje rukodelje.
– Kada ispravim samoga sebe, ispravlja se jedan deo Crkve, a onda možemo da se sporazumemo…
– Da bi čovek u sebe primio znanje Božije, treba da se uništi znanje po svetu. Postani prostodušan kao dete. „Znanje nadima“ (1 Kor 8,1).
– Nemojte da čitate novine i da gledate televiziju. Često i verski časopisi nanose štetu hrišćanima, jer bude ljutnju protiv ličnosti i uopšte izazivaju zbunjenost. U svemu treba biti oprezan. Čitajte otačke knjige. v
– Kada se čovek oslobodi teskobe, onda pruža spokojstvo svim ljudima.
– Čovek se prvo sav predaje Bogu, a zatim ga Bog čisti i predaje ljudima…
– Kada čovek doživljava Hrista, oseća radost.
– … Đavo je gospodar ispraznosti, svetovnih stvari. Čovek koji je svoje srce predao ispraznostima, nalazi se u đavolovom posedu, a datoga nije svestan. Đavo nije gospodar sveta. Đavo vlada onima koji imaju svetovnu mudrost. Čovek treba da odvoji svoje srce od svetovnog i ispraznog i posle njegovo srce samo, bez napora, odlazi Hristu.
– „… Možeš li tiho da radiš na sebi? To je to. Potom će te blagodat Božija oseniti, bilo da to želiš, ili ne želiš. To će ti mnogo pomoći. Rad na sebi nije rasipanje vremena.
– Svi oni koji žive svetovnim životom, umesto blaga sakupljaju teskobu.
– Velika je stvar kada čovek drugoga oseća svojim bratom.
– Hristos poseduje tajinstvene načine da nagradi ljude kada čine Njegovu volju.
– Udoban život onesposobiće ljude.
– Bez napora i borenja nema svetosti.
– Živite neprestano slavosloveći Boga i blagodareći Bogu. Najveći je greh neblagodarnost.
– Da bi čovek duhovno napredovao, za to treba da postoje preduslovi. Mora da poseduje smirenje i ljubav, a srce mora da mu bude čisto. Kada poseduje smirenje, poseduje božanski magnet, zadobija blagodat Božiju. Vidite, blagodat je data smirenima. To je po pravilu tako.
– Prema svemu se odnosite sa dobrim pomislima. Drugačije ne biva.
– Čovek mora da se stavi na mesto drugog, kako bi mogao da sastradava…
– Ako u svoj um ne dovodimo dobre pomisli i ne uspemo da uspostavimo u sebi spokojstvo, čak i da se u pustinji zateknemo, nećemo moći da nađemo bezmolvije…
– … Koliko god možete, sa radošću i slavoslovljem se suočavajte sa svim iskušenjima, razmotrite njihov najdublji smisao, kako biste našli mir u ovome svetu.
– … Kada tražimo svoje pravo, gubimo sve. Gubimo i svoj mir i svoju platu.
– Kada neko ima neku bolest, onda može da razume bol drugoga. Bog nam daje bolest da se odužimo, ili da steknemo blago.
– Ljudi naše epohe imaju drugi tipik, od greha su načinili modu. Neka nas Bog pomiluje.
– … Čovekov um treba da bude zauzet molitvom, a ne da luta po ispraznostima.
– … Tvoja molitva za bolesnog pomoći će mu samo onda, ako on ima nameru da postane bolji.
 
Uticaj televizije
 
Starac je govorio o tome kako televizija deluje na hrišćane. „Televizija čini veliko zlo. Ispričaću vam jednu priču; pa da vidite tačno šta ce dešava. Bio jednom jedan starac od 84 godine, koji je pre nego što mu je umrla žena, živeo lepo i dobro, a imao je i ispovednika. Čim mu je umrla žena, mnogo se ražalostio i da bi to zaboravio, prepustio se gledanju televizije. Nije prošlo ni dva-tri meseca od staričine smrti, starac zatraži da se oženi. Njegov duhovnik nije mogao da ga urazumi i da ga ubedi da je to što traži nerazumno i smešno. Taj starac je došao na Svetu Goru u moju kolibu. Od Kareje dovde trebalo mu je četiri sata! Poverio mi je svoju pomisao i ja sam mu rekao da poživi mirno sa svojom decom i da ne pomišlja na ženidbu. Ali on je pretrpeo unutrašnje oštećenje i ja nikako nisam mogao da ga ubedim šta god da mu kažem. Čak se i uvredio i rekao mi: „Znaš li, oče, da imam pravo da uzmem još dve žene.“ Onda više nisam mogao da izdržim. Rekao sam mu da ide da ga moje oči više ne vide. Odvede ga jedan monah u Kutlumuš. Vidite li, kakvu štetu čini televizija?“
A jednom drugom prilikom starac reče: „Televizija čini veliko zlo i zato nemojte da je pratite. Vesti možete čuti i na radiju…“ Drugi put opet reče: „Ona čini veliko zlo, najveću katastrofu. Televizijski aparat zrači zrake štetne za ljudski organizam. Došlo je do telesnih oštećenja kod male dece, zbog toga što su njihove majke u trudnoći gledale televiziju. Čovek se stidi da sagreši pred drugim ljudima. Ali to nije tako i sa televizijom. Grešni filmovi i grešni prizori prikazuju se bez stida. Televizija je demon.
 
Susret sa jereticima
 
Starac je pripovedao: „Jednom dođoše k meni dvojica katolika. Jedan je bio u poodmaklim godinama i bio je obrazovan. Možda je bio nekakav sekretar u Vatikanu, ili novinar. Ne znam tačno, nisam želeo da pokažem veliko interesovanje. Jedan mi reče: „Hajde da zajedno kažemo Oče naš.“ Da bismo to izgovorili zajedno, rekoh mu, trebalo bi da se složimo u učenju. Međutim, između vas i nas postoji veliki jaz. Onda mi reče: „Zar su samo pravoslavni bliski Bogu i zar će samo pravoslavni da se spasu? Bog je svuda na svetu.“ Da, rekoh mu, možeš li ti da mi kažeš i koliko je sveta blisko Bogu? Među nama, dakle, postoje razlike. Svi smo, razume se, deca jednoga Oca, ali neka borave u kući, a neka ostaju napolju.“
 
Besede za spasenje
 
„Slušajte. Duševne bolnice bile bi prazne kad bi se hrišćani ispovedali pravoslavno, čisto i iskreno, smerno i sa poslušnošću, duhovniku koji poseduje rasuđivanje, pa neka je malo i strog. Pa posle da se dostojno pričešćuju. Onda nikoga ne bi mučila teskoba, problemi sa velikim iskušenjima. Treba da znate da sve potiče od egoizma, neposlušnosti i rđavih pomisli. Poslušnost je život, neposlušnost je smrt.“
Najveća i najvažnija čovekova dužnost je da svom svojom snagom ljubi Boga, a zatim svog bližnjega, svakog svoga bližnjeg, a najviše svog neprijatelja. To su najvažnije zapovesti. Ako volimo Boga, koliko treba, držaćemo se i ostalih Njegovih zapovesti. Ali mi ne volimo Boga koliko treba, niti svoje bližnje. Ko se danas zanima za drugoga? Niko. Sve za sebe, a ništa za drugoga i zbog toga ćemo odgovarati. Zato što nam Bog, Koji je sav ljubav, neće oprostiti tu našu ravnodušnost prema bližnjemu.
Predobri Bog, kao naš brižni Otac, štedro nas dariva Svojim dobrima kako bismo ih delili sa onima kojima su potrebna, ali mi zadržavamo sve za sebe. To nam Bog neće oprostiti: odgovaraćemo zbog svoje bezosećajnosti i okorelog srca.
Često od Boga tražimo sad ovo, sad ono, a on nam ne odgovara na naše molbe. Da bi nam Bog odgovorio na našu molbu i da bi nam dao što god od Njega zatražimo, treba pre svega da posedujemo smirenje, koje mi nemamo. Svi mi, i mladi i stari posedujemo veliki egoizam i ne dopuštamo da nam se bilo na šta ukaže, ne dopuštamo nikakve primedbe. Mi sve znamo, mi smo svi mudri. Kada nama vlada egoizam, zbog najmanjeg razloga rađa se velika svađa. Otvaramo vrata satani, on ulazi u porodicu i razara je. Što god u tom trenutku vidite i čujete, ne obraćajte pažnju, jer to ne pomaže, samo razgara vatru. Samo budite trpeljivi, molite se i tek kada se onaj drugi umiri, biće razumevanja. Ribar ne izlazi u ribolov po nevremenu, nego čeka da se more umiri. Veliko smirenje je prostodušnost.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *