NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – SPOLJAŠNJA BUKA I UNUTRAŠNJI MIR
 
Treba da poštujemo tihovanje drugih
 
Kada nismo mi uzrok buke, nije važno, Bog to vidi; Ali kada smo mi uzrok, onda to nije dobro. Zato uvek treba da pazimo da ne smetamo drugima. Ako neko ne želi da se moli, onda bar drugima ne treba da pravi „smetnje na vezama“. Kad biste razumele koliko veliku štetu nanosite drugome dok se moli, bile biste izuzetno pažljive. Jer, ako neko to ne oseti kao ličnu potrebu i uopšte kao pomoć, da bi to činio od srca i iz ljubavi, onda to oseća kao prinudu i čini iz poslušnosti, a to onda ne donosi dobar rezultat. Kada neko pazi da ne smeta drugome pod pritiskom, kao poslušnost, pa kaže: „sada treba da hodam ovako, da ne smetam, sada ne treba da hodam slobodno…“ to je mučenje! Cilj je da se to čini od srca, od radosti što se drugi moli, opšti sa Bogom. Koliko se razlikuje ovo drugo od onog prvog! Što god čovek čini od srca, raduje se tome, a to onda pomaže. A kada oseti kao prinudu da poštuje drugoga koji se moli, posle oseća i nekakvu bojazan. A kada čovek zaista poštuje drugoga, onda poštuje samoga sebe i onda sebe ne uzima u obzir, jer nema u sebi samoljublja, nego usrdnosti. Treba da se stavi na mesto drugoga. Ovako treba da razmišlja: „Da sam ja na njegovom mestu, kako bih hteo da se odnose prema meni? Da sam umoran, da se molim, da li bih voleo da se tako lupa vratima?“ Kada se staviš na mesto drugoga, stvari se menjaju.
Kako je nekada bilo lepo u opštežiteljnim manastirima! Tišina i mir! Imali su i sat.koji je otkucavao na svakih četvrt sata, da bi se svako sećao da treba da izgovara umnu molitvu. I kad bi neko zaboravio, čuo bi sat koji je otkucavao na petnaest minuta, pa bi ponovo počinjao sa molitvom. Sat je bio od velike pomoći. Oci su izgovarali molitvu i bila je tišina i savršeni mir u manastiru.
U opštežiću u kome sam bio na Svetoj Gori, bilo nas je šezdeset otaca i bilo je kao da je bio jedan jedini bezmolvnik. Svi su se umno molili. U crkvi su pojali samo njih nekolicina, većina se umno molila. Za vreme poslušanja isto tako. Svuda tišina! Nisu glasno razgovarali, ni vikali. U tišini su obavljali svoja poslušanja. Svi su se kretali bez ikakve buke, kao ovce. U manastiru se uvek nešto radilo, ali bez ikakve buke. Nije bilo kao sada,kada u opštežićima imaju određeno vreme za poslušanja, određeno vreme za tišinu…. vreme ćutanja! U moje vreme svako se kretao u skladu sa svojim poslušanjem.
Treba da zavolimo blagoslovenu pustinju i da je poštujemo, ako hoćemo da i ona nama pomogne svojim svetim spokojstvom, svojom slatkom tišinom, kako bismo se uspokojili, kako bismo „opustošili“ svoje strasti i približili se Bogu. Neophodno je mnogo pažnje da se slučajno ne bismo, sa strastima u sebi, saobrazili sa svetom pustinjom. To je velika zločestivost (kao kad bi išao na poklonjenje na svetu Golgotu uz muziku buzukija).

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *