NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – SPOLJAŠNJA BUKA I UNUTRAŠNJI MIR
 
Uništili su i mir Svetih Mesta
 
Nemirni svetski duh našeg vremena uništio je, na žalost, svojom tobožnjom civilizacijom čak i mir Svetih Mesta, koja unose spokojstvo i osveštavaju duše. Nemirni čovek nikada nema mIra. Nisu nigde ostavili ni jedno jedino mesto u miru. Čak su i od Svetih Mesta sada napravili!… Kako piše u žitiju Odšelnice Fotine[1] u pustinji u kojoj se podvizavala podigli su kioske; kantine!… u isposnicama u kojima se behu podvizavali toliki monasi, toliki svetitelji, Englezi su prodavali osvežavajuće napitke! Gotovo je sa pustinjom! Kuće, radioaparati, prodavnice, hoteli, aerodromi! Baš kao što kaže sveti Kozma: „Doći će vreme kada tamo, gde naši momci sada odlažu svoje kremenjače, cigani ostavljati violine!“ Hoću da kažem, tako smo i mi završili: tamo gde su se podvizavali, gde su svoje brojanice odlagali monasi, sada drže radioaparate i osvežavajuće napitke!… E, sve mi se čini, da ubrzo ni to nikome neće biti potrebno. Kako stvari stoje, sve mi se čini da se život bliži kraju. Završava se život, bliži se kraj ovome svetu.
 
Starče, ima li sada na Svetoj Gori još mirnih mesta?
 
– Ma odakle sada tamo mirno mesto? Stalno prave nove puteve kroz šumu! Automobili odavde, automobili odande! Čak su i na mesta koja su važila za pustinjačka i isposnička dovezli automobile. Pitam se šta traže ti ljudi u pustinji! Arsenije Veliki je u pustinji slušao kako šušti trska na povetarcu i govorio: „Kakva je to buka? Da nije zemljotres?“ Šta bi bilo da su Sveti Oci morali da gledaju ovo što se danas dešava!
Nekada su se monasi, koji su po poslušanju posluživali za trpezom, ili u gostoprimnici, mnogo umarali. Morali su da operu tanjire, da oribaju bakarno posuđe… Danas imaju pomagala, imaju razna savremena sredstva od kojih većina podiže buku. Sećam se, mi smo u opštežiću u velikim ćupovima donosili vodu sa jednog izvora, ručnom dizalicom, uz pomoć užadi, polako smo ih podizali do trećeg sprata. Sada pumpaju vodu motornom crpkom i stalno čuješ ono: „drn-drn“. Podrhtavaju zidovi, zveče stakla na prozorima! Da bar stave nekakav prigušivač. U vojsci, za vreme građanskog rata, prigušivačem sam prigušivao radio prijemnik, pa ga ni oni preko puta nisu čuli.
Jednog dana dođoše u moju keliju monasi iz jednog manastira i počeše vrlo glasno razgovarati. „Tiše malo“, kažem jednom od njih, „čuju nas svuda naokolo!“ Ali on ništa. „Tiše“ ponovo mu kažem. „Blagoslovi, starče“ odgovori mi on, „navikli smo da vičemo u manastiru, jer imamo generator i moramo da govorimo glasno, da bismo se čuli.“ Čuješ li? Umesto umno da se mole i govore tiho, oni viču na sav glas, jer imaju generator! A zlo je u tome što tako daju sebi oduška, kao neka današnja deca, i slušaju to drn-drn…, pa tako taj duh ulazi i u monaštvo. Dotle smo došli: to im se, znači, dopada.
Video sam jutros jednu sestru: ličila je na astronauta! Silazila je odozgo putem sa slamnim šeširom na glavi, maskom na nosu i kosilicom u ruci, sva ponosna! Astronauti se nisu ponosili toliko kada su se vratili sa meseca! Ubrzo čujem: vrrrr……. Pogledam, a ona kosi travu onom kosilicom! Ma nema više mesta gde se ne čuje nekakvo vrrr… Završi ona svoje, a onda dođe drugi, sa još jednim „vrrr“, i poče da ore! Išao je sa tim tamo, amo. Onda uzme drugu mašinu da izdrlja zemlju. Eto, šta nas je snašlo!
 
Ali, starče, kad već postoje mašine da nam olakšaju posao…
 
– O, samo da znate koliko ih ima! Samo izbegavajte, koliko god možete, izbegavajte ona bučna, izbegavajte buku. Buka nas izvodi iz manastira. Čemu vam služi ona tabla dole na kojoj piše „Isihastirio“ [u prevodu: „Tihovalište“]? Bolje napišite „Bučilište“, ili „Uznemiravalište“! Šta će nam manastir u kome nema tišine za tihovanje? Zar još niste shvatile koliko je slatko bezmolvije? Da ste to shvatile bolje biste me razumele i shvatile biste još ponešto. Da ste ikada okusile duhovne plodove bezmolvija, bilo bi svakako i pozitivnog nemira i više biste u duhovnom životu težile svetom bezmolviju.
 


 
NAPOMENE:

  1. Otšelnica Fotina rodila se 7. januara 1860, u Damasku u Siriji. Roditelji su joj bili Grci. Oko 1884. odlazi u pustinju preko reke Jordan. 1915. god. zbog Prvog svetskog rata, bila je prinuđena da ode u Jerusalim, gde je ostala do kraja rata. Potom je Otišla u pustinju zapadno od Mrtvog Mora, gde se podvizavala sve do svoje smrti. – Arhimandrit Joakim Specieris, Odšelnica Fotina, Kelija Sv, Besrebrenika, Novi Skit, Sv. Gora, 1994.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *