NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – POJEDNOSTAVITE SVOJ ŽIVOT, DA IŠČEZNE TESKOBA
 
Raskoš monahe čini svetovnim
 
Starče, u kojoj meri priliči da se ukrasi jedan hram?
 
– U naše vreme, koliko je nešto jednostavnije, čak i u hramu, utoliko više pomaže, zato što danas mi ne živimo u Vizantiji.
 
Oltar, na primer, kako treba da uredimo?
 
– Da ga uredite… „po monaški“! Koliko možete, sve neka bude jednostavno i blagočestivo. Prepodobni Pahomije[1] je bio iskrivio stubove u crkvi, kako se ljudi ne bi divili njegovom delu. Sećate li se te priče? Prepodobni Pahomije beše sazidao uz veliki trud i pažnju crkvu u jednom od manastira, a stubovima beše izradio divna postolja. Sa uživanjem je posmatrao ovo svoje delo i divio mu se. No, posle razmisli kako to što se toliko divljaše svom delu nije bilo po Bogu. I tako, on ti ispoveza užadima i kanapima sve stubove i, pošto se prvo pomoli, reče svojoj bratiji da ih povuku. Tako se stubovi u crkvi iskriviše.
Ja tamo u svojoj keliji svake godine sečem lim i njime krpim krov i prozore, zato što su oštećeni i ulazi hladan vazduh. Stavljam i daske, i najlon, i tako zatvaram rupe. Reći ćeš mi: „A zašto ne napraviš duple prozore?“. Za to znam i ja, stolar sam. Da sam hteo mogao sam da napravim prozore svaki sa tri žljeba, ali to onda ne bi bio kaluđerski život. Zid mi je takođe u lošem stanju. Mogao sam i od drugih da zatražim pomoć i da sredim isposnicu, ali i ovako mi je dobro. Zar da napravim toliki izdatak zbog jednog zida, onda kada drugi imaju mnogo važnije potrebe? To mi ne pomaže. Ja ako imam pet stotina drahmi u džepu, više volim da uzmem krstiće i ikonice, pa da ih dam nekom mučeniku, da od toga ima [duhovne] pomoći. Ja se radujem kada dajem. I da mi nešto treba, ne trošim novac na sebe.
Kao kada neko počinje da ulazi u duhovnost, nikada se ne nasiti, tako je i sa lepim stvarima: nikako da se zasiti. Znaš li kako bi trebalo sada da bude? Nemoj da se staraš o lepo izgrađenim kućama, već pravi samo ono što je neophodno, a da se molitvom okreneš nevoljama i mukama narodnim, ako nemaš šta da im daš, a milostinjom kad imaš. Da se molite, a od poslova da svršavate samo ono najneophodnije. Ništa od onoga što mi radimo nije dugovečno. Da li vredi da mi tome posvećujemo svoj život, a toliki drugi da se muče, i da umiru od gladi? Proste kuće i skromne potrepštine umno prenose monahe do pećina i oskudnih podvižnica svetih Otaca, i tako imaju duhovnu korist od ovih stvari. A sve ono što svet koristi podseća na svetski duh, i monah tako ostaje svetovnjak u duši. Nedavno[2] su vršena iskopavanja u mestu Nitriji, i tamo su pronađene prve monaške „kelije“, isposnice. Malo kasnije pronađene su i neke poznije, koje su imale nešto od svetskoga duha, a one poslednje koje su iskopane, a najmlađe, bile su uređene kao saloni bogataša iz evoga vremena, sa umetničkim slikama na zidovima i tome slično, što je i prizvalo gnev Božiji. Zločinci su ih opljačkali i razorili.
Hristos se rodio u jaslama. Ako nas svetski komoditet uspokojava, Bog, Koji na nikoga pljunuo nije, na nas hoće: „Ja ništa nisam imao, reći će. A vi, jeste li vi sve ovo našli da je zapisano u Jevanđelju? To ste od Mene videli? Svetovni ljudi niste, niste ni kaluđeri. Šta ja da radim sa vama? Gde da vas stavim?“
Lepe i savršene stvari su svetovne stvari, i one ne donose spokojstvo duhovnim ljudima. Svi zidovi će da se sruše. A duša… jedna duša vredi više od čitavog sveta. A šta mi činimo za dušu? Treba da otvorimo duhovnu radionicu. Neka uđe u nas pozitivni nemir. Hristos će od nas tražiti da Mu kažemo u čemu smo duhovno pomogli svetu i kojim smo se duhovnim delanjem bavili, a ne kakve smo zidove sagradili. Njih neće ni pomenuti. Tražiće se od nas da položimo račun o svom duhovnom napredovanju. Hteo bih samo da me razumete. Ja ne kažem da se ne gradi, da se ne zida, da se ne stvara, ili da to što se stvara ne bude dobro, već da nam na prvom mestu bude duhovnost, a potom da se staramo o svemu drugom, uz duhovno rasuđivanje.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prepodobni, Pahomije rođen je u Egiptu, u mestu Gornja Tivaida, oko godine 280. Nakon odsluženog vojnog roka podvizavao se u jednom napuštenom idolopokloničkom hramu. Otprilike godine 320, nakon božanskog viđenja, osnovao je prvi manastir Tavenisijota u Gornjoj Tivaidi. Ukupno je osnovao devet muških manastira i dva ženska. Upokojio se godine 346. Bio je utemeljivač opštežiteljnog monaštva u Egiptu.
  2. Izrečeno godine 1986.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *