NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – POJEDNOSTAVITE SVOJ ŽIVOT, DA IŠČEZNE TESKOBA
 
Raskoš monahe čini svetovnim
 
Starče, u kojoj meri priliči da se ukrasi jedan hram?
 
– U naše vreme, koliko je nešto jednostavnije, čak i u hramu, utoliko više pomaže, zato što danas mi ne živimo u Vizantiji.
 
Oltar, na primer, kako treba da uredimo?
 
– Da ga uredite… „po monaški“! Koliko možete, sve neka bude jednostavno i blagočestivo. Prepodobni Pahomije[1] je bio iskrivio stubove u crkvi, kako se ljudi ne bi divili njegovom delu. Sećate li se te priče? Prepodobni Pahomije beše sazidao uz veliki trud i pažnju crkvu u jednom od manastira, a stubovima beše izradio divna postolja. Sa uživanjem je posmatrao ovo svoje delo i divio mu se. No, posle razmisli kako to što se toliko divljaše svom delu nije bilo po Bogu. I tako, on ti ispoveza užadima i kanapima sve stubove i, pošto se prvo pomoli, reče svojoj bratiji da ih povuku. Tako se stubovi u crkvi iskriviše.
Ja tamo u svojoj keliji svake godine sečem lim i njime krpim krov i prozore, zato što su oštećeni i ulazi hladan vazduh. Stavljam i daske, i najlon, i tako zatvaram rupe. Reći ćeš mi: „A zašto ne napraviš duple prozore?“. Za to znam i ja, stolar sam. Da sam hteo mogao sam da napravim prozore svaki sa tri žljeba, ali to onda ne bi bio kaluđerski život. Zid mi je takođe u lošem stanju. Mogao sam i od drugih da zatražim pomoć i da sredim isposnicu, ali i ovako mi je dobro. Zar da napravim toliki izdatak zbog jednog zida, onda kada drugi imaju mnogo važnije potrebe? To mi ne pomaže. Ja ako imam pet stotina drahmi u džepu, više volim da uzmem krstiće i ikonice, pa da ih dam nekom mučeniku, da od toga ima [duhovne] pomoći. Ja se radujem kada dajem. I da mi nešto treba, ne trošim novac na sebe.
Kao kada neko počinje da ulazi u duhovnost, nikada se ne nasiti, tako je i sa lepim stvarima: nikako da se zasiti. Znaš li kako bi trebalo sada da bude? Nemoj da se staraš o lepo izgrađenim kućama, već pravi samo ono što je neophodno, a da se molitvom okreneš nevoljama i mukama narodnim, ako nemaš šta da im daš, a milostinjom kad imaš. Da se molite, a od poslova da svršavate samo ono najneophodnije. Ništa od onoga što mi radimo nije dugovečno. Da li vredi da mi tome posvećujemo svoj život, a toliki drugi da se muče, i da umiru od gladi? Proste kuće i skromne potrepštine umno prenose monahe do pećina i oskudnih podvižnica svetih Otaca, i tako imaju duhovnu korist od ovih stvari. A sve ono što svet koristi podseća na svetski duh, i monah tako ostaje svetovnjak u duši. Nedavno[2] su vršena iskopavanja u mestu Nitriji, i tamo su pronađene prve monaške „kelije“, isposnice. Malo kasnije pronađene su i neke poznije, koje su imale nešto od svetskoga duha, a one poslednje koje su iskopane, a najmlađe, bile su uređene kao saloni bogataša iz evoga vremena, sa umetničkim slikama na zidovima i tome slično, što je i prizvalo gnev Božiji. Zločinci su ih opljačkali i razorili.
Hristos se rodio u jaslama. Ako nas svetski komoditet uspokojava, Bog, Koji na nikoga pljunuo nije, na nas hoće: „Ja ništa nisam imao, reći će. A vi, jeste li vi sve ovo našli da je zapisano u Jevanđelju? To ste od Mene videli? Svetovni ljudi niste, niste ni kaluđeri. Šta ja da radim sa vama? Gde da vas stavim?“
Lepe i savršene stvari su svetovne stvari, i one ne donose spokojstvo duhovnim ljudima. Svi zidovi će da se sruše. A duša… jedna duša vredi više od čitavog sveta. A šta mi činimo za dušu? Treba da otvorimo duhovnu radionicu. Neka uđe u nas pozitivni nemir. Hristos će od nas tražiti da Mu kažemo u čemu smo duhovno pomogli svetu i kojim smo se duhovnim delanjem bavili, a ne kakve smo zidove sagradili. Njih neće ni pomenuti. Tražiće se od nas da položimo račun o svom duhovnom napredovanju. Hteo bih samo da me razumete. Ja ne kažem da se ne gradi, da se ne zida, da se ne stvara, ili da to što se stvara ne bude dobro, već da nam na prvom mestu bude duhovnost, a potom da se staramo o svemu drugom, uz duhovno rasuđivanje.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prepodobni, Pahomije rođen je u Egiptu, u mestu Gornja Tivaida, oko godine 280. Nakon odsluženog vojnog roka podvizavao se u jednom napuštenom idolopokloničkom hramu. Otprilike godine 320, nakon božanskog viđenja, osnovao je prvi manastir Tavenisijota u Gornjoj Tivaidi. Ukupno je osnovao devet muških manastira i dva ženska. Upokojio se godine 346. Bio je utemeljivač opštežiteljnog monaštva u Egiptu.
  2. Izrečeno godine 1986.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *