NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – POJEDNOSTAVITE SVOJ ŽIVOT, DA IŠČEZNE TESKOBA
 
Skromnost u mnogome pomaže u monaškom životu
 
– Jesi li videla kako vam je gostinska soba postala lepša sa onim sivim prekrivačima? A i nije stajalo velikog troška.
 
Starče, kako će jedan monah znati da li nešto priliči ili ne za manastir?
 
– Treba da pođe od ovoga; da razmisli: „Šta sam i koje obaveze imam u životu koji živim?“ Vojsci priliči maslinasto-zelena boja. Manastiru crna. Ako bi u vojsci nosili crno, a u manastiru maslinasto-zeleno, to stvarno ne bi išlo. Ili, zamisli da se vi sada obučete u bele mantile kao bolničke sestre – uostalom, zar niste i vi sestre? – a one tamo da se obuku u crno, da prenose beznađe bolesnicima, pa da oni kažu: „Izgleda da je gotovo sa nama, samo nam to ne govore glasno“!… Ne ide, pa ne ide, šta da radimo! Dakle, nešto može da bude lepo, ali nije za monaštvo. I somot je lep, ali ako ja obučem mantiju od somota, nikako mi neće biti na čast, već će me ismevati. Vi da ne upotrebljavate crvenu i šarene boje. Ne pristoji vam!
 
Znači, starče, da sve bude bezbojno, bezukusno…
 
– E, tada će doći ukus. Ali, to treba razumeti. Ovu radost u jednostavnosti ljudi još nisu razumeli. Evo, ja u svojoj isposnici nakvasim malo metlu i skidam paučinu sa ugarene tavanice – i to radim jedan put u godini dana – a metla, tako kako je malo nakvašena, pravi neke divne oblike, talase crnobele po plafonu! Bude li to neko video, pomisliše da sam to namerno iscrtao. Ni ne znate koliko mi je to lepo.
Poznajem monahe koji nisu osetili duhovni, već svetski duh. Nisu osetili let duše od prostosrdačne radosti. U duhovnom životu mnogo pomaže skromnost i prostodušnost. Monah treba da ima ono što mu je potrebno i ono što mu priliči. Neka se ograniči na one stvari koje mu malo olakšavaju rad. Neka ne zapada u svetski duh. Na primer ćebe iz vojske služi svojoj svrsi. Nije sad potrebno da nam to ćebe bude izvezeno, ili u boji. Tako dolazi prostodušnost i duhovna visprenost.
Ako stalno donosiš monahu ponešto; uništio si ga. Jer čoveka odmara kada je slobodan od stvari. I sam monah, ako skuplja raznorazne stvari, sam sebe uništava. Meni kada tako šalju stvari, osećam težinu i želim da se oslobodim. Ili, ako u svojoj keliji imam nešto suvišno, osećam se kao da nosim kakvu tesnu potkošulju. I ako nemam kome da dam, bolje mi je da bacim. Međutim, čim dam drugome, osećam rasterećenje, slobodu. Jednom mi je došao jedan poznanik i rekao mi: „Starče, taj i taj mi je dao ove stvari da vam ih donesem i zatražio je da se pomolite za njega, ne bi li mu nestala napetost“. „Šta?! Njemu da nestane a na mene da pređe? Uzmi ovo sve nazad i beži odavde. Ja sam sada star; ne mogu da idem unaokolo i da delim[1] stvari“.
Sva ta pomagala koja ljudi imaju, umesto da pomažu monahu, porobljavaju ga. Monah treba da nastoji da smanji svoje potrebe i da pojednostavljuje svoj život. Drugačije ne može da postane slobodan. Jedno je čistoća, a drugo je luksuz. Ako monah želi da smanji svoje prohteve, tome veoma pomaže obavljanje više poslova sa jednim te istim predmetom. Na Sinaju sam imao jednu konzervu veličine kutije, i u njoj sam i čaj kuvao i kaše pravio. Šta mislite, kako čovek treba da živi?
U ranije vreme, u pustinji su se jele samo urme. Niti se vatra palila, niti je drvo bilo potrebno. Ja sam bio uzeo jednu metalnu kanticu od mleka, isekao poklopac i još malo od gornjeg oboda, i od tog suviška napravio nešto nalik drški. I mnogo je lakše praviti kafu ili čaj u tome. Na malom gorioniku za tili čas bude gotovo i jedno i drugo! Dok džezve – njima treba brdo plina dok se ne zagreju! A ovako, staviš malčice alkohola na malo vate i dok lupiš dlanom o dlan, kafa je gotova. A za osvetljenje nemam čak ni lampu. Noć provedem samo sa svećom.
Uopšte govoreći, sve što je jednostavno pomaže veoma. Imajte jednostavne a postojane stvari. Ono što je skromno i jednostavno, to i ljudi u svetu cene, a i monasima pomaže. Podseća na siromaštvo, na bol, na monaški život. Kada je car Georgije bio posetio Veliku Lavru, oci behu našli neki srebrni poslužavnik, i na njemu mu prinesoše posluženje. A car, čim spazi onaj poslužavnik, reče im: „Ja sam nešto drugo očekivao od vas; očekivao sam drveni poslužavnik. Ovi su mi dozlogrdili“.
Vi niste razumeli ovu sladost prostote. Jednostavnost odmara. Pogledaj kako se može napraviti lep čiviluk od jednog kalema. Veoma praktično! A vi razbijate glavu. Zakucali ste ovde jedan mali ekser za kačenje rase. A zid vam je okrečen. I ko god da okači ovde svoju rasu, posle mora da tare i da trlja! Kad ne razmišljate da je bolje zakucati nekoliko podužih eksera, da vam bolje posluži. Vidi samo koliki vam je zid, a nijednog eksera nigde! Ili, upotrebljavate drvene vešalice; One se prašnjave, drvo traži da se glanca itd. Umesto da uprošćavate stvari, i da ne gubite vreme, na kraju ga traćite. Hoćete da vam sve bude savršeno, zato se i mučite. Tražite savršeno u duhovnim stvarima. Nemojte trošiti svu svoju snagu na spoljašnju lepotu i uglađenost, već na uglađenost duše. Danonoćno da izgarate na usavršavanju duše. Ako sve svoje umeće korisno upotrebite na negovanje duše, radovaćete se u svojoj maloj duhovnoj palati.
 
Starče, neki kažu da su se po manastirima uvek nalazile najskupocenije stvari i da su oni održali civilizaciju u svetu…
 
– Verovatno misle na dragocenosti. A znate li odakle svi te dragocenosti? One su se sabrale nakon pada Carigrada. Prvobitno su se svi ti predmeti nalazili po palatama. Ali, posle, kako bi se sačuvali, ljudi su ih donosili u manastire. Kraljica Mara[2] na primer, malo-pomalo donosila ih je od sultana. Ili su ljudi pred smrt ostavljali manastirima ono što su imali, kako se ne bi izgubilo. Dakle, nisu manastiri nastojali na tome da uzimaju, već oni koji su u svom posedu imali ponešto, osećali su da su bezbedniji u manastirima i donosili ih. Svetogorskim manastirima opet, ljudi su ostavljali svoje imetke, kako bi narod imao hleba da jede, jer u ono vreme nije bilo domova za zbrinjavanje starih ljudi i siročadi, niti duševnih bolnica i humanitarnih ustanova. Davali su i zemlju, kako bi manastiri mogli pomagati one mirjane koji su bili u.nuždi. Tada se, naime, gledalo na daleko; materijalno se pomagao u ona teška vremena napaćeni narod, kako bi mu se potom moglo pomoći i duhovno. Kada bi siromasi dolazili.u manastire, monasi bi im davali poneki blagoslov, i ovi bi ženili i udavali svoju decu. Dakle, njihov cilj bio je da pomognu namučenom narodu, i iz tog razloga su se gradili i veliki objekti. Znaš li samo koliko su manastiri u vreme okupacije pomagali narod? Jako mnogo. I mnogi su vernici iz naroda nosili epitet „Karakalov“, zato što se za kuću koja je bila gostoljubiva i otvorena za svakoga gosta govorilo da je kao manastir Karakal[3]. Zato su se i praznici i slave slavile po manastirima, na dan nekog svetitelja, da bi siromašan svet mogao da okusi malo ribe. Da se malo provesele i da se duhovno okrepe. A danas, zašto bi danas bivali panađuri? Koji to svet danas treba da okusi ribe, kad niko ni za šta nije uskraćen?
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac je stvari, koje bi mu donosili; delio drugim monasima, kojima su bile potrebne.
  2. Kraljica Mara (1418-1487) bila je kćer srpskog vladara Đurađa Brankovića (1375-1456), koji je bio drugi ktitor svetogorskog manastira Svetoga Pavla. Mara je bila udata za sultana Murata, oca Muhameda Osvajača, i podarila je Manastiru Svetoga Pavla darohraniteljnicu, mnoge mošti i svete predmete, U manastiru Svetoga Pavla i danas se čuva original njenog testamenta, u kojem ona zaveštava ovom manastiru sve svoje pokretnosti ko-je je imala.
  3. Jedan od dvadeset manastira Svete Gore.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *