NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – POJEDNOSTAVITE SVOJ ŽIVOT, DA IŠČEZNE TESKOBA
 
Teskoba je od nečastivoga
 
Starče, mirjanima koji žive duhovno, teško pada, kada se uveče kasno vraćaju sa posla umorni, da čitaju Povečerje i nije im svejedno.
 
– Kada se vraćaju tako kasno i kad su umorni, ne treba nikako da se prisiljavaju i sa napetošću da čitaju molitvu, već neka sebi sa usrdnošću kažu: „Ako ne možeš da pročitaš celo Povečerje, a ti pročitaj polovinu ili jednu trećinu“,a sledeći put neka pokušaju da se ne zamaraju mnogo na poslu. Neka se trude, koliko mogu, sa usrdnošću, i neka se pouzdaju u Boga, a Bog će dejstvovati. Um neka im uvek bude uz Boga. To je najbolji način promišljanja Boga [bogomislije].
 
– Kako, starče, izgleda u očima Božijim prekomerno podvizavanje?
 
– Ako se čini sa usrdnošću, čovek se tome raduje, raduje se i Bog svome usrdnom čedu. Ako se topi od ljubavi, iz njegovog srca teče med. A ako se susteže od sebeljublja [egoizma], muči se i pati. Jedan čovek, koji se samoljubivo trudio i prepun teskobe i napetosti upinjao dok je čitao molitve, rekao je: „O Hriste moj, mnogo su ti tesna ta vrata! Ne prolazim ja tuda!“. A da se trudio sa smirenjem, sigurno mu ne bi bila tako tesna. Svi oni koji svojeljubivo pristupaju postovima, bdenjima itd,, muče se i nemaju nikakve duhovne koristi, zato što mlate vazduh, a ne demone. Umesto da izagnaju iskušenja, primaju još i veća, i logično je da nailaze na mnoge poteškoće u svom borenju, i da osećaju kako se dave od napetosti. Oni pak, koji se mnogo trude, ali uz veliko smirenje i sa velikim nadama u Boga, njihovo srce se raduje a duša dobija krila.
U duhovnom životu potrebna je pažnja. Kada duhovne ljude pokreće sujeta, ostaje im praznina u duši. Nema punote, srca im ne dobijaju krila, i što više raste njihova sujeta, tim više raste i ona praznina u njima, i još više se muče. Tamo gde ima teskobe i očajanja, tamo je duhovni put klizav. Nemojte ni zbog čega biti napeti. Napetost dolazi od nečastivoga. Kada vidite napetost i teskobu, znajte da je tu svoj rep gurnuo „pokvarenjak“. Đavo nikada ne udara kontru, nego ako kod čoveka postoji neka težnja, ili sklonost, on ga pogura, kako bi mučio i zavarao čoveka. Na primer, osetljivog čoveka čini još osetljivijim. Kada imaš nastrojenje za metanije, on te tera da ih praviš mnogo više nego što možeš da izdržiš. Tako, ako su ti snage ograničene, osećaš izvesnu nervozu jer ne možeš da ih uradiš do kraja, te ti on tako zatim stvara teskobu koju u početku prati blago očajanje koje se potom produbljuje… Sećam se svojih početaka kao monaha; jedno vreme, čim bih legao da spavam, kušač mi je govorio: „Ti spavaš? Ustaj! Toliko ljudi trpi i u nevoljama je, tolikima je potrebna pomoć…“. Ja bih se dizao i pravio metanije, onoliko koliko sam mogao. Čim bih potom iznova legao u krevet, ponovo bi počinjao: „Toliki se muče a ti spavaš? Ustani!“ Ja bih se opet dizao. I tako, sve dok nisam dospeo dotle da kažem: „Ah, kako bi bilo dobro kad bi mi se noge odsekle! Imao bih opravdanje da ne mogu da pravim metanije“. Tako sam jedan Vaskršnji post na jedvite jade izdržao, upravo zato što sam primoravao sebe više no što sam mogao da izdržim.
Kada prilikom svoje borbe osećamo teskobu, treba da znamo da se ne krećemo u prostoru od Boga blagoslovenom. Bog nije tiranin koji bi nas davio. Svako treba usrdno da se podvizava, u skladu sa svojim mogućnostima, i da neguje u sebi usrdnost, kako bi se u njemu razvila ljubav prema Bogu. Tada će se naprezati iz usrdnosti, i tek će tada njegov trud, to jest metanije, post i ostalo, biti čisti izlivi ljubavi, i samo će tako čovek napredovati duhovno osokoljen.
Dakle, čovek ne treba da se podvizava sa bolesnim cepidlačenjem, pa da ga posle guši teskoba dok se bori sa pomislima, već treba uprostiti borbu i nadati se u Hrista a ne u sebe. Hristos je sav ljubav, dobrota i uteha, i On nikada ne guši, već je u Njega izobilan kiseonik, božanska uteha. Jedno je istančano duhovno delanje, a drugo bolesno cepidlačenje, koje guši dubokom unutrašnjom teskobom, što opet proizilazi iz spoljašnjeg primoravanja bez rasuđivanja i glava tako puca od glavobolje.
 
Starče, kakav pristup treba da ima čovek, koji po svojoj prirodi mnogo razmišlja i od svog mozga zahteva mnogo napora, da se ne bi umarao?
 
– Ako se čovek ponaša prostodušno, onda se ne umara. Ako u njega makar i malčice uđe sebeljublje, on se usteže, kako ne bi načinio kakvu pogrešku, i tako se umara. Nije to tako važno. Neka i učini poneku grešku i neka bude izgrđen. Ovo o čemu govoriš, može se opravdati, na primer, kod jednog sudije, koji se stalno susreće sa teškim predmetima i u strahu je da slučajno ne donese nepravednu presudu i tako postane uzrok kažnjavanja nevinih duša. U duhovnom životu javlja se glavobolja onda kada čovek nosi odgovornost, a nalazi se u bezizlaznoj situaciji, zato što neku odluku treba da donese, a ta odluka će sigurno biti na nečiji teret, a sa druge strane, ako ne donese nikakvu odluku, tada će drugi pretrpeti nepravdu. Znači, kada čoveka neprestano peče savest. Ti, čedo moje, pazi da ne činiš nikakvo duhovno delanje mozgom, već srcem. Isto tako, da ne pristupaš nijednom poslu bez prethodnog smirenog uzdanja u Boga, zato što ćeš se u suprotnom mučiti brigama i neizvesnošću, mozak ćeš zamarati i osećaćeš se duševno veoma loše. U preteranoj zabrinutosti se obično krije bezverje. Ali, isto tako preterana zabrinutost može proizilaziti i od gordosti.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *