NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – DOBA MNOGIH UDOBNOSTI, JEDNAKO DOBA MNOGIH POTEŠKOĆA
 
Velika udobnost duhovno onesposobljava čoveka
 
Danas svet gleda na lepotu i tako sam sebe obmanjuje. Evropljanima[1] to pomaže: čekićima i testerama večito prave neke nove, lepe stvari, navodno praktičnije, kako ljudi ne bi morali ni za.čim iole da potegnu. Ranije uz pomoć različitog alata koji se koristio za rad, ljudi su bivali jači, krepKiji. Sa današnjim raznoraznim pomagalima, posle rada moraju da idu na fizioterapije i masaže. Lekari se danas specijalizuju u masaži! Vidiš danas stolara sa ovolikim stomakom! Gde si na takvog drvodelju mogao da naiđeš ranije! Da li bi, deljući hoblicom levo-desno, mogao da pusti stomak?
Mnoge udobnosti, kada pređu granice, onesposobljavaju čoveka i on se ulenji. Iako bi mogao rukom nešto da okrene, misli: „E ne, bolje da pritisnem dugme pa nek’ se samo okreće“! Kad čovek navikne na lako, posle hoće sve da ide tako. Danas ljudi hoće malo da rade, a mnogo da budu plaćeni. Kad bi moglo da uopšte ne rade, bilo bi još bolje! Ovakav duh zapatio se i u duhovnom životu – hoćemo da budemo sveti bez truda.
Isto tako, većina njih koji su osetljivog zdravlja, trpe upravo zbog lagodnog života. Ako dođe do rata, kako će to da podnesu ovakvi ljudi,; navikli samo na udobnost? Ranije je narod bio u najmanju ruku prekaljen, čak i deca, i sve se dalo izdržati. Danas im trebaju vitamini B, C, D i … mercedesi, kako bi preživeli! Vidiš, i dete sa nekom atrofijom, ako krene da se bavi bilo kojim poslom, polako dobija mišice. Dolazi mi mnogo roditelja i govore mi: „Moje dete je paralizovano“, dok su mu u stvari noge samo malo više oslabele. Oni ga nahrane – ono sedne; oni ga opet nahrane – ono opet sedne. I tako, kako samo sedi, noge mu se uopšte ne ukrepljuju hranom, i tako završava u kolicima: „Pročitaj mu molitvu, kažu mi, dete mi je paralizovano“. A ja se pitam, ko je tu paralizovan, dete ili roditelji? Ja im kažem da mu daju hranu koja ne goji, da ga vode da šeta. Tako, s vremenom tope se kilogrami, polako se kreću sve prirodnije, a na kraju neki igraju i fudbal! Bog će pomoći zaista paralizovanoj deci kojoj ne mogu pomoći ljudi. Jedno dete iz mesta Konice, izuzetno nemirno, bomba beše spržila. Noga mu se bila zgrčila i nije mogao da je ispruži. No, pošto ga mesto nije držalo i nije se nikako dalo umiriti, od te njegove nestašnosti stalno je pokretalo nogu, i – protegnuše se nervi i dečačić prohoda. Posle je išao i u ustanike!
I mene je, kad mi se noga beše ukočila od išijasa, kada sam s brojanicom u rukama hodao, popustio bol. Kretanje mnogo puta pomaže. Ja ako se razbolim dva do tri dana, pa ne mogu da se krećem, kažem sebi: „Brže, pomozi mi, samo malo da ustanem, da se mogu pokrenuti, a posle ću ja za sve da pobrinem… Ići ću da nasečem drva“. Jer, ako ostanem u krevetu, biće mi još gore. Zato, čim se malo osmelim, makar bio i prehlađen, stisnem zube i ustajem da nasečem drva. Dobro se obučem, preznojim, i prehlada iščezava. Naravno, znam da je ležanje mnogo prijatnije, ali nateram sebe i ustajem, i sve nestaje. Evo, vidim kako mi, kad mi dođu ljudi i sedim sa njima na panju, trnu noge. Mogao bih uzeti kakvu podlogu i sesti na nju, ali gde posle da nađem jastučiće za sve. Zato, kada gosti odu, ja po noći šetam jedan sat sa brojanicom. A pošto imam neki mali problem sa cirkulacijom u nogama, kad se vratim u sobu, protegnem malo noge. Naime, ako zapustim sebe, posle treba drugi da brinu o meni. A sada sam ja taj koji brine o drugima. Jesti li razumeli? I zato čovek ne treba da se raduje ležanju, jer to ne pomaže.
 
Starče, da li je komoditet uvek na štetu?!
 
– Vidi da ti kažem; ima slučajeva kada je on potreban. Na primer, osećaš li da te nešto boli, nemoj sedeti na tvrdoj dasci, već postavi nešto mekano ispod sebe. Ali, zašto mora taj prekrivač da bude od somota? Neka bude od nekog običnog materijala. A ako si junačina, nemoj ništa ni da stavljaš.
 
Starče, ljudi kažu: „On je stari vuk“:
 
– Da, tu pored moje kolibe živi jedan monah sa Kipra, starac Josif iz Karpasije. Njemu je sto šest godina[2] i još uvek sam brine o sebi. Gde da nađeš danas tako nešto u svetu! Neki današnji penzioneri ne mogu ni da hodaju. Noge im slabe, i uz to, oni se debljaju od sedenja, i postaju nesposobni. A da su uzeli nečim da se zanimaju, to bi im u mnogome pomoglo. Starca Josifa su uzeli jednom monasi Vatopedskog manastira k sebi. Okupaše ga, opraše mu odeću, urediše ga, ali on im reče: „Čim kročih ovde, razboleh se. Vi ste me razboleli. Nosite me u moju kolibu da umrem“. Nisu mogli drugačije te ga vratiše. Ja sam se zaputio jedan dan da ga obiđem. „Kako si?“, upitah, „Čuo sam da si išao do manastira“. „Da, išao sam, odgovori mi, pokupili su me autom, odveli do manastira, okupali su me, očistili, uredili, a ja se razboleo. ‘Vodite me natrag’, rekoh im. Čim sam stigao ovde, bilo mi je bolje“! On ne vidi a pravi brojanice. Jednom kad sam mu bio poslao malo testenine, rekao je: „Šta, zar starac Pajsije misli da imam sušicu, te mi šalje ovo?“. On jede pasulj, naut, bob. Sav puca od zdravlja! Pravi momak! Hoda pomoću dva štapa, I tako sa svim tim štakama ide u vrt i bere zeleno povrće. Sam seje zrnevlje, sam ide po vodu i pere svoj veš, sam se umiva. Posle čita Službu, Psaltir, svoje pravilo, molitvu. Samo da znate, uzeo je majstore da mu poprave krov, i sam se sa one dve štake popeo na krov da vidi kako to oni rade. Oni su mu govorili: „Siđite dole, oče!“. „Ne, ima da se popnem, odgovarao im je, da vidim ja šta vi to radite“! Istina je da se muči. Ali, kada bi samo videli kakvu radost ima. Njegovo srce leti! Oci mu krišom uzimaju odeću da mu je operu. Jednom sam ga upitao: „Je li, šta radiš sa odećom?“ „Često se desi da mi je uzmu, rekao mi je; eto, tajno mi je odnose. Ali perem i ja – sipam u vodu ove faksove[3], ostavim veš u lavoru par dana i sam se opere“! Vidiš li kakvo je to uzdanje u Boga, a drugi imaju sve živo, i povrh toga i fobije itd. Dok su ga pazili, on se razboleo; čim su ga ostavili, ozdravio je.
Lagodan život nije na korist. Komoditet nije za monaha. Možeš biti lepo vaspitan, ali treba da budeš i strogo odgojen, da bi bio zdrav. Drugačije nisi monah.
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac, kada govori o Evropljanima i Zapadu, ne potcenjuje ove narode, već želi da duari na racionalistički i bezbožni duh.
  2. To je bilo novembra meseca, godine 1990.
  3. Misli na stari deterdžent za pranje rublja „FAKS HELIZIM“.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *