NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – DOBA MNOGIH UDOBNOSTI, JEDNAKO DOBA MNOGIH POTEŠKOĆA
 
Oskudica u mnogome pomaže
 
Starče, zašto se danas ljudi toliko puno muče?
 
– Zato što izbegavaju trud. Upravo je ovaj komoditet zaslužan za to što se čovek razboli i što trpi. Sve te olakšice učinile su da svet u naše doba siđe sa uma. Ovo mekuštvo u današnje dane donelo je sobom mnoge bolesti. Ranije kroz šta sve ljudi nisu prolazili, dok ne bi uzorali jednu oranicu! Kakav je to bio napor, ali i kako je sladak bio taj hleb! U to vreme ni slučajno ne bi mogao da naiđeš na bačeni komad hleba! Ako bi i naišao na putu na poneki komadić, podizao bi ga i ljubio. Oni koji su pretrpeli okupaciju, i dan danas kad spaze komad hleba, ostavljaju ga u stranu, dok ga ostali bacaju; ne razumeju njegovu vrednost. Danas se hleb baca u đubre, čovek ga ne ceni. Ma većina njih ne zna da kaže ni jedno „slava Bogu“ za blagoslove koje dobijaju. Danas se život odvija po principu „lako ćemo“.
Oskudica u mnogome pomaže. Ljudi tek kada budu nečeg lišeni, shvataju vrednost toga. Oni koji oskudevaju svesno, uz rasuđivanje, sa smirenjem, iz ljubavi prema Hristu, osećaju duhovnu radost. Ako neko npr. kaže: „Danas neću piti vode zato što je taj i taj bolestan. Bože moj, ne mogu ništa drugo da učinim“, i tako uradi, Bog će ga orositi, ne vodom, već duhovnom limunadom, božanskom utehom. NaMučenom čoveku pruži sasvim malu pomoć, i biće ti veoma zahvalan.. Jedno lepo vaspitano i iz bogate kuće dete, kakve god želje roditelji mu ispunjavali, ništa više ne može obradovati. Može da ima sve živo a da pati. I sve pred sobom da rastura. Dok neka dečica, sirota, za sasvim malu pomoć osećaju veliku zahvalnost. Ako im se nađe prijatelj koji će im obezbediti putne troškove do Svete Gore, koliko li samo znaju da zahvaljuju i njemu, i Hristu! Mogu se čuti mnoga deca iz bogatih kuća kako govore: „Imamo sve; zašto da imamo sve?“ Čangrizavi su, zato što im je isuviše dobro, umesto da zahvaljuju Bogu i da pomognu i ponekom siromahu. To je najveća nezahvalnost! Osećaju se praznima, zato što im od materijalnih blaga ništa ne nedostaje. Dolaze u sukob sa roditeljima, jer im ovi daju sve na izvol’te; odlaze i idu naokolo sa jednim rancem na leđima. Roditelji im daju novac, zovu ih telefonom kako ne bi brinuli, a deca potpuno ravnodušna. I na kraju dolazi do toga da ih roditelji traže. Jedan momak je imao sve što bi se moglo poželeti, ali ni u čemu nije nalazio zadovoljstva. Krišom je otišao od kuće i spavao po vozovima, kako bi malo osetio kako izgleda mučiti se. A bio je iz dobre porodice! A da je imao neki posao, i da je živeo od svoga znoja, imao bi smisla njegov trud, i osećao bi olakšanje i slavio bi Boga.
Danas većina ne oskudeva ni u čemu, i zato ljudi nisu usrdni. Ako ce čovek ne izlaže trudu i naporu, ne može da ceni ni tuđi trud. Kakav je smisao u tome da se npr. traži lak posao, da ce na lak način zarađuje novac, pa da se posle priziva nevolja? Šveđani na primer, za sve živo primaju dodatke od države bez da zasuču rukave, pa zato i tumaraju ulicama. Ono za šta se oni brinu je magla, a opet imaju stres, zato što su na duhovnom polju ispali iz koloseka, kao točkovi koji se besciljno kotrljaju po putu i završavaju u provaliji, kad se otkače sa osovine.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *