NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – DOBA MNOGIH UDOBNOSTI, JEDNAKO DOBA MNOGIH POTEŠKOĆA
 
Monah i savremena pomagala
 
Starče, kako bi monah trebalo da se služi savremenim pomagalima?
 
– Monah treba da gleda da ih uvek koristi malo manje nego što to čini svet. Meni je na primer užitak da koristim drva i za ogrev i za kuvanje i za rukodelje. Onda pak, kad stignemo do tačke do koje nas vodi savremena trgovina šumama, pa nam ponestane drva, i kada bude pravi poduhvat naći koji panj, tada ću da upotrebljavam najskromniji ogrev, od onoga što se bude koristilo u svetu – peć na naftu ili ne znam šta već bude jeftino i skromno za grejanje. Za rukodelje mali gorionik na gas i tako redom.
 
Kako se u jednom opštežiću može prosuditi u kojoj meri je potrebna neka stvar?
 
– Ako se promišlja monaški, onda će se znati. Ako se ne razmišlja monaški, onda sve postaje neophodno, i monaha zahvata svetsko nastrojenje, te on postaje gori od onih u svetu. Mi kao monasi, u najmanju ruku treba da živimo malo skromnije od sveta, ili barem onako kako smo živeli u svetu. Nikako ne bi trebalo da imam bolje stvari od onih koje sam imao u svojoj roditeljskoj kući. Manastir po pravilu treba da bude siromašniji. To pomaže monahu na duhovnom polju, a pomaže i svetu. Bog je to tako uredio; da ljudi u tim novim stvarima ne nalaze mira. Ako same mirjane muči taj svetski razvoj raznoraznih pomagala, koliko li samo muči monaha! Ako bih se obreo u nekoj bogatoj kući, i domaćin me pitao: „Gde bi želeo da te ugostim ne bih li ti ugodio, u gostinskoj sobi sa najboljim nameštajem, ili u štali gde imam jednu-dve koze?“ iskreno vam kažem da bih tamo u štali, među kozama, osećao veću lagodnost. Naime, kada sam pošao za kaluđera, ja nisam pobegao od sveta da bih imao bolju kuću, da bih imao palatu. Pošao sam da bih imao nešto skromnije od onoga što sam već imao. Drugačije, ništa ne činim za Hrista. Ali, znam, današnja logika ovako kaže: „Dobro, reći će mi, ako budeš živeo u kakvoj palati, šta će to škoditi tvojoj duši? Tamo u štali sigurno neće dobro da miriše, dok će u palati biti i ugodnog mirisa, te ćeš moći i poneku metaniju na miru da napraviš“. Treba pak da postoji duhovno čulo. Vidiš, na kompasu i jedna i druga strelica imaju magnet, te se okreću. Hristos ima magnet, ali i mi treba malo da se namagnetišemo, kako bismo se okretali ka Hristu. Kako je u ranija vremena bilo teško i naporno po opštežićima! Sećam se kako su u kuhinji imali jedan ogroman kazan i čekrk kojim su ga podizali. Palili bi vatru na drva i kuvali. Vatra je bivala čas jača, čas slabija, i jelo bi se ne retko lepilo za dno i zidove kazana. Kad bi se sa ribom to desilo, monasi bi uzimali jednu špahlu napravljenu od kalaja i njome bi strugali ribu. Ili, kada je trebalo prati tanjire: hajde sad skupljaj pepeo iz vatre, pa ga stavljaj u kakav ogroman sud, koji bi imao otvor pri dnu, sipaj vodu i čekaj dok se ne nataloži ceđ, pa peri suđe. Na šta su samo ruke od toga ličile! A vodu smo do gostoprimnice nosili u vedru. Neke stvari kojih danas ima po manastirima ne daju se opravdati. U jednom sam naime video kako hleb seku na mašini. E, to ne priliči! Ako je monah koji je tu na poslušanju bolestan ili sklon bolestima, pa zaista ne može da seče hleb nožem, a mora da ga iseče on jer nema drugoga, onda se taj, još nekako i da opravdati. Ali da gledaš u manastiru monaha koji puca od zdravlja, kako seče hleb na onom točku, e to stvarno ne ide. Taj može da se nosi sa pneumatskom bušilicom, a ovde uzima smešno kotrljalo da bi isekao par parčadi hleba, i još ti to on smatra dostignućem!
Vodite računa duhovno da napredujete. Ne radujte se sa tim stvarčicama – aparatima, raznoraznim spravama itd. Ako se u monaštvu izgubi duh podvižništva, tada će nestati i smisao monaškog života. Ako svakojake olakšice budemo postavljali iznad monaškog načina života, napredovanja neće biti. Monah izbegava udobnosti, jer mu one ne pomažu u duhovnom smislu. U svetu ljudima predstavljaju problem ove mnoge lagodnosti. Monahu, čak i kada bi mu one zaista donosile olakšanje, ne priliče. Nemojmo tražiti komoditet. U vreme kada je živeo Veliki Arsenije nije bilo ni petrolejskih lampi ni ma čega sličnog. Postojale su uobičajene baklje po palatama u koje se dolivalo najjeftinije ulje. Zar svetitelj nije mogao jednu takvu svetiljku da ponese sa sobom u pustinju? Ali, on to nije učinio. Imao je fitilj, ili malo pamuka i ulja, od nekog semenja, kojeg je tada bilo, i to je koristio.[1]
Mi monasi, mnogo puta opravdavamo sebe, govoreći kako koristimo raznorazne aparate na svojim poslušanjima, ili kakve druge olakšice, kako bi što brže obavili posao, i ne bi li se navodno uvećalo vreme za posvećivanje duhovnom delanju, pa napokon živimo životom punim staranja o mnogo čemu, teskobe, kao i ljudi u svetu a ne kao kaluđeri. Kada su neki mladi monasi bili došli po prvi put u manastir, prva stvar koju su učinili bila je da donesu sa sobom lončiće u kojima za tren proključa voda, kako bi im što više vremena ostalo za duhovna bavljenja, a potom bi satima sedeli i raspredali priče među sobom. Dakle, ne radi se o tome da im je ta olakšica uštedela na vremenu i ostavila im više slobodnog prostora za duhovne stvari. Danas oni tim pomagalima dobijaju na vremenu, a samo vremena za molitvu nemaju.
 
Starče, čuo sam neke kako kažu da je sveti Atanasije Atonski bio naprednjak?
 
– Da, naprednjak! I baš takvu vrstu naprednjaštva je imao kao što je ova današnja!… Neka iščitaju malo žitije svetoga Atanasija. Ah, oko njega se bilo skupilo osam stotina, ma i na hiljade monaha, a koliko li je samo običnog sveta hrlilo k njemu za pomoć! Koliko je samo siromašnih i gladnih duša išlo za koru hleba u Lavru! A svetitelj, da bi se prema svima poneo kao prema bližnjima, beše kupio dva vola za vodenicu. Hajde da vidim ko će danas da kupi volove! Morao je da napravi peć, za njegovo doba vrlo savremenu, kako bi davao hleba ljudima. Vizantijski carevi behu darivali manastire mnogim bogatstvom, zato što su oni u ono vreme bili nešto kao „humanitarne organizacije“. Tako su i podizani manastiri, da pomažu i duhovno i materijalno narod, Iz tog razloga su ih carevi i darivali.
Treba dobro da razumemo da će sve nestati i da ćemo pred Boga stati kao dužnici. Mi monasi bi, po pravilu, trebalo da imamo, ne ono što današnji ljudi bacaju, već ono što su u staro vreme bogataši bacali na smetlište. Sećajte se dve stvari: prvo, toga da ćemo umreti, a zatim da možda nećemo umreti prirodnom smrću, i treba da budete spremne da umrete i neprirodnom smrću. Ako se ove dve stvari sećate, sve će da bude dobro, i sa duhovne, i sa svake druge strane. Posle sve nalazi svoj put.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Arsenije Veliki (354) bio je poreklom iz Rima. Bio je velik po mudrosti i vrlini. Nazivali su ga „ocem Careva“, zato što mu je car Teodosije bio poverio obrazovanje svoje dece. Godine 394. po Božijem promislu odlazi u Egipatsku pustinju. Iako je živeo dugo vremena u carskoj palati, istakao se kao monah zbog velike strogosti i monaške prekaljenosti.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *