NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – MUDROST BOŽIJA I PRIRODNO OKRUŽENJE
 
Zagađenje i upropašćavanje prirodnog okruženja
 
Danas sunce čak i zimi zna da pripeče – rekao bi čovek da je na Sinaju – a to zato što su ljudi napravili rupe u vazdušnom omotaču. I da malo severac ne duva, ne bi mogao ni tren da stojiš na suncu.
 
Starče, šta će biti sa ozonom?
 
– Strpićemo se malo, dok se naučnici ne pokrenu i sa pet kila gipsa ne zapuše rupe!!!… Da, neka idu sad da zatvaraju rupe tamo gore… Videće da je Bog sve načinio dobro, sa toliko sklada, i reći će: „Blagoslovi, mi nismo činili dobro“. Molite se da se zatvori rupa koja je nastala u atmosferi. I tamo se jedna „čaša“ (v. Otkrovenje 15, 7) izlila – usahlo je drveće, osušile se biljke. No, Bog može sve to da uredi.
A da . vidite samo dokle doseže lukavstvo nekih, koji razmišljaju samo o tome. da zgrnu novac velikih bogataša! Kažu: „Otvorila se rupa u atmosferi – svet će nestati. Kako će da se spase svet? Nauka se pozabavila planom da se kopa u dubinu, da se siđe u zemlju, kako bi ‘ce izbeglo sunce“. A na kraju, pošto toga ne može biti, kažu: „Ima da krenemo da gradimo na mesecu; biće restorana, hotela, kuća i svet će tamo da ide. Ko hoće da obezbedi mesto na vreme, neka plati“! A u stvari sve je laž! Naime, šta to oni tamo mogu da grade? Tamo čoveku nema života. Jedan-dvojica otidoše i vratiše se, i to u onim „kavezima“. A neki veruju u sve to i plaćaju…
 
Starče, mnoge brinu izduvni gasovi i smog…
 
– Kada je reč o tome, treba da pritegnu direktore fabrika i da ih prisile da postave uređaje koji bi usisavali taj dim, ne bi li se ljudi malo spasili od gasova. A direktori fabrika, umesto što izvesnom sumom „sređuju“ nekog narodnog poslanika, kako bi im išli na ruku, nek’ zavuku još malo ruku u džep, i kupe propisan uređaj. Ranije nije bilo takvih gasova, tih oblaka dimova. Danas su sve zagadili i to smatraju progresom. Progres molim te lepo, a kuda vodi! Uništavaju ljudski rod. Samo li izađeš napolje, osećaš miris izduvnih gasova. Otvoriš li prozor, spolja sve ulazi unutra. I taj dim ničim ne odlazi, koliko god da pereš ruke. To nije bezazleno. Onaj iz dimnjaka sa kuća jednim nakašljavanjem odmah izlazi iz pluća, zato što u sebi nema ulja, dok se ovaj lepi na pluća.
U višespratnicama ljudi su stisnuti, jedni iznad drugih. Komšija istresa prašinu pravo na komšijin balkon. Jadan li je onaj na prvom spratu! K njemu dolazi sva prašina i đubre od drugih. On je taman raširio veš da se suši, ili otvorio prozor, a onaj drugi odozgo trese prašinu! Ne misli na drugoga. U staro vreme ove višespratnice smatrali bi za zatvore, za tamnice, kakve su u turska vremena bile u bedemima Soluna. Da, strašno! Onda su kuće imale svoja dvorišta, životinje, baštu, drveće i čitavo jato ptica bi se tu znalo skupiti.
 
Sada, starče, ni laste nemaju prilike da vide.
 
– Jesu li laste poludele da idu tamo? Jesu li sišle sa uma? Uskoro ljudi neće ni znati šta su to laste. U Americi na jednom univerzitetu, na odeljenju koje se bavi proučavanjem istorije Svetoga Pisma Staroga i Novoga Zaveta, naučnici, da bi razumeli šta to znači „žito“, zasejali su jedno čitavo polje pšenicom. Da bi shvatili šta je to „pastir“ i šta znači „ovca“, imaju jedno stado sa nekoliko ovaca i jednog pastira sa štapom! I to mi je Univerzitet!
Zagadili su čitavu atmosferu. Vidiš li, zimsko je doba, a smeće se oseća! Zamisli kako ima da bude na leto! I niko da se seti da avioni bace malo nekih sredstava protiv neugodnog mirisa. Na svu sreću te je Bog načinio cveće koje širi prijatne mirise. Sva ta množina i raznovrsnost cveća, velikog i malog, neutrališe taj smrad. Da nije bilo njihovog mirisa, na šta bi se vazduh osećao? Vidiš, samo od jedne crkotine na ulici čitava okolina smrdi! Kako li nas samo zbrinjava Bog! Da On nije brinuo o nama, o jadu bismo se zabavili! Zamisli samo da cveće ne postoji, pa lekovite biljke… One pokrivaju naš smrad, prekrivajući ga svojim mirisom.
Jednom me je pitao jedan čovek u mojoj isposnici: „Dobro, šta ti radiš ovde? Šta radiš danju, šta noću?“ Unaokolo upravo behu procvetali cvetni žbunovi, cela padina beše u cveću. Čitavim krajem širio se miris. „Ne znaš ti, kažem mu, šta me sve ne snađe dok ne zalijem i dok se ne pobrinem o svom ovom cveću! A vidiš li i noću na nebu koliko samo kandila imam da upalim! Ni ne stignem da ih sve upalim!“ Samo me je gledao! „Zar ne vidiš, nastavim ja, tamo gore noću kandila? To sve ja palim!!! Je l’ mogu da stignem? Uopšte nije jednostavno sve te svetiljke popaliti, naliti uljem!!!“ Jadničak se sav beše izgubio.
A i prskanje drveća je otrov. Jadne ptičice ginu li ginu. Ljudi polivaju drveće otrovima, ne bi li ih zaštitili od bolesti, a onda ljudi obolevaju. Sve truju. Zar nije bolje da stavljaju manje otrova, pa drveće koje se sasuši da zatrpavaju u zemlju i prave ćumur, umesto od zdravog? Pa zar neće ceo oblak pesticida ugroziti čoveka? Ovo je, posebno za malu decu, smrt. Zato se i rađaju bolesna. Rekao sam nekome: „Šta sad biva? Ubili ste insekte a sada ubijate ljude“. Prskaju cveće da bi ubili insekte, a ljudi obolevaju. Naći će oni i još jače otrove, i na kraju šta ćemo dobiti?
Dokazano je da su neki insekti koje su oni ubili zaprašivanjima ubijali neke druge. Sada ćemo mi gajiti ove da bi ubijali druge. Kako je Bog samo to lepo uredio! Tamo gde ima cvrčaka nema komaraca. Došao je kod mene jedan čovek koji je imao mali motor. Taj motor je pravio buku kao cvrčak, ali jaču i njime bi terao komarce. Sada ubijaju cvrčke koji su proizvodili i tako divne zvuke, a oni sada ono što je Bog stvorio rade uz pomoć mašina! Sve su poubijali: grlice, cvrčke… Danas je retkost čak i gavrana da vidiš. Uskoro ćemo gavrane držati u kavezima!…
Vi kada prskate drveće, pustite malo i Boga da pripomogne. Ako otrov i ne padne baš na svaki pedalj, ne smeta. Sva današnja pomagala ne pomažu čoveku u veri. Vidim kako i drugde zapitkuju: „Pojavio se otrov za to? Gde ga ima? U inostranstvu?“ I odmah na telefon, da ga poruče. Boga polako guraju u stranu i svetovni ljudi i kaluđeri. Ljudi nisu na prvo mesto stavili duhovni razvoj kako bi se sve osveštavalo. Zlo je u tome što i mi kaluđeri ne napredujemo malo više od mirjana u svom duhovnom razvoju.
 
Starče, ali maslinovo stablo izjeda crv.
 
– Vi da se molite uz brojanice da crv ode, a ne samo da prskate. Da stavite malo i Hrista tu. Uložićemo i malo truda da sve bude dobro, kao i u svetu, samo što mi monasi ne mislimo da treba da imamo neki drugi „svet“. Ne treba da se trudimo da radimo sve ono što rade svetovni ljudi, ili čak i više od njih, Gde je Hristos? Ne kažem ja da uopšte ne prskate voćke, ali i drugi vrše eksperimente. I kada je neophodno da se prska, da nosite maske. Bolje je da vam plod bude malo crvljiv, nego prskan. I nemojte mnogo da prskate; smanjite to. Molite se sa blagovernošću; čitajte prvi psalam[1] a drveće zalivajte malo i sa osveštanom vodicom. Kada živite ispravno, kišu[2] ćete imati i gusenica neće biti. Zbrinjavaće vas Bog. Potrebno je blagočestivosti i uzdanja u Boga.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Arsenije Kapadokijski čitao je prvi psalam dok je zasađivao drveće i ostalo, kako bi donelo dobar plod.
  2. Izrečeno novembra meseca godine 1990, za vreme velike suše.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *