NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – MUDROST BOŽIJA I PRIRODNO OKRUŽENJE
 
Vazduh su zagadili, kosti im zasmetale
 
Starče, razmišljaju o tome da počnu spaljivati mrtve iz zdravstvenih razloga, ali i zbog uštede prostora.
 
– Iz zdravstvenih razloga?! Čuj molim te! Nije ih sramota što tako govore? Celu atmbsferu su zagadili, a sada im i kosti smetaju? Kosti su na kraju krajeva oprane! I zbog uštede na prostoru? Imaju čitavu Grčku sa tolikim šumskim čestarima, i ne mogu da nađu prostora? Izgrdio sam jednog profesora Univerziteta zbog toga. Kako li samo za đubre nalaze tolike deponije, a za kosti koje su svete ne mogu? Da se nije izgubio prostor? A da ne kažem koliko samo moštiju Svetitelja može da se nađe među ovim! Je l’ oni misle o tome?
U Evropi se spaljuju mrtvi, ne zato što Nema dovoljno prbstbra, već zato što to smatraju progresom. Ne seku šume da bi oslobodili prostor, već spaljuju mrtve, pretvaraju ih u prah kako bi dobili mesta… Sipaju prah u jednu ma, ovolišnu kutijicu, a kako im to olakšava posao, to smatraju naprstkom. Spaljuju i mrtve, jer nihilisti žele, da se rastoči sve, pa čak i čovek. Da ne ostane nikakvog traga koji bi podsećao ljude na njihove roditelje, na dedove, na život njihovih predaka. Da odseku ljude od sopstvenih predanja. Da ih tako nagnaju da zaborave na drugi život i da ih svežu sa ovim.
 
Kažu pak, Starče, da se podigla prašina u nekim opštinama u Atini oko toga gde će se sahranjivati mrtvi.
 
– Ma, ali toliko prostora ima! Ako se i izgubilo negde malo mesta, postoje prostranstva i prostranstva izvan područja grada Atine i sva su ona državna. Znam ja neke velike glave koji tamo imaju na gomile površina. Zar ne mogu tamo da naprave groblje? Uz to, većina ljudi koja se sahranjuje dolazi iz unutrašnjosti. Zašto ih ne vrate u njihove rodne krajeve? Neka idu i sahrane svakoga u svom rodnom kraju. Tamo neće imati ni velike izdatke – samo troškove prevoza. Neka kažu da svi oni, koji su iz unutrašnjosti, a u skorije vreme su se bili nastanili u Atini, kada umru, treba da se sahrane u rodnom mestu.Tako je i bolje. Za one pak koji su treća generacija u Atini, neka nađu neko rešenje tamo. Zatim, nakon vađenja sanduka neka naprave malo dublje grobnice [kosturnice] i tu neka pohranjuju kosti. Zar je to teško? Ovde silaze toliko duboko u zemlju ne bi li izvadili ugalj. Neka i za kosti načine jednu veliku spremnicu pa neka budu sve [kosti] zajedno.
Potpuno je nestalo poštovanja. I vidiš sada šta li samo rade! Bacaju roditelje u staračke domove. A pre su se čak i ostareli volovi dolično negovali dok ne uginu i nisu ih klali, jer su govorili: „Zahvaljujući njima hleba smo imali“.
A kakvo li je samo bilo poštovanje prema mrtvima! Sećam se kakvim li smo se samo opasnostima izlagali, kada smo koga sahranjivali u vreme rata! Dobro, ne kažem – svešteniku je bila dužnost da ide, ali šta su bili dužni oni koji su po snegu prenosili sanduke, za vreme ledene studi, i još da stalno rafali tutnje iznad glave! Godine 1945, za vreme građanskog rata, pre nego što sam otišao u vojsku, nosio sam sa crkvenjakom mrtve. Pred nama je koračao sveštenik. Čim bi se začuo fijuk metka, padali bismo ničice na zemlju. Posle se trebalo dići. Čim bi začuli sledeći, opet bismo polegali. Kasnije u vojsci, opet u ratno vreme, bosi smo hodili po snegu. Rekli su nam, ko hoće da ide da skine cokule sa mrtvaca, slobodno napred. Niko se nije ni makao. Ah, nema više tih dobrih godina!
Zlo je u tome što svoj glas ne dižu oni koji su na nekim položajima, već se slažu. Crkva, od trenutka kada se ovaj problem pojavio, treba da zauzme određeni stav, kako bi se stvar rešila. Naime, ona ovako ostavlja svetovnjacima da se bave duhovnim pitanjima i da govore šta im se prohte. To je svetogrđe. I kako onda današnji svet da ima blagoslov Božiji? Ah, propala stvar! Malo, pomalo, pa će i samog čoveka obesceniti. E, a za tako nešto sad će se naći mesta…. Pa da, naravno, i to mnogo, mnogo mesta…

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *