NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – MUDROST BOŽIJA I PRIRODNO OKRUŽENJE
 
Vazduh su zagadili, kosti im zasmetale
 
Starče, razmišljaju o tome da počnu spaljivati mrtve iz zdravstvenih razloga, ali i zbog uštede prostora.
 
– Iz zdravstvenih razloga?! Čuj molim te! Nije ih sramota što tako govore? Celu atmbsferu su zagadili, a sada im i kosti smetaju? Kosti su na kraju krajeva oprane! I zbog uštede na prostoru? Imaju čitavu Grčku sa tolikim šumskim čestarima, i ne mogu da nađu prostora? Izgrdio sam jednog profesora Univerziteta zbog toga. Kako li samo za đubre nalaze tolike deponije, a za kosti koje su svete ne mogu? Da se nije izgubio prostor? A da ne kažem koliko samo moštiju Svetitelja može da se nađe među ovim! Je l’ oni misle o tome?
U Evropi se spaljuju mrtvi, ne zato što Nema dovoljno prbstbra, već zato što to smatraju progresom. Ne seku šume da bi oslobodili prostor, već spaljuju mrtve, pretvaraju ih u prah kako bi dobili mesta… Sipaju prah u jednu ma, ovolišnu kutijicu, a kako im to olakšava posao, to smatraju naprstkom. Spaljuju i mrtve, jer nihilisti žele, da se rastoči sve, pa čak i čovek. Da ne ostane nikakvog traga koji bi podsećao ljude na njihove roditelje, na dedove, na život njihovih predaka. Da odseku ljude od sopstvenih predanja. Da ih tako nagnaju da zaborave na drugi život i da ih svežu sa ovim.
 
Kažu pak, Starče, da se podigla prašina u nekim opštinama u Atini oko toga gde će se sahranjivati mrtvi.
 
– Ma, ali toliko prostora ima! Ako se i izgubilo negde malo mesta, postoje prostranstva i prostranstva izvan područja grada Atine i sva su ona državna. Znam ja neke velike glave koji tamo imaju na gomile površina. Zar ne mogu tamo da naprave groblje? Uz to, većina ljudi koja se sahranjuje dolazi iz unutrašnjosti. Zašto ih ne vrate u njihove rodne krajeve? Neka idu i sahrane svakoga u svom rodnom kraju. Tamo neće imati ni velike izdatke – samo troškove prevoza. Neka kažu da svi oni, koji su iz unutrašnjosti, a u skorije vreme su se bili nastanili u Atini, kada umru, treba da se sahrane u rodnom mestu.Tako je i bolje. Za one pak koji su treća generacija u Atini, neka nađu neko rešenje tamo. Zatim, nakon vađenja sanduka neka naprave malo dublje grobnice [kosturnice] i tu neka pohranjuju kosti. Zar je to teško? Ovde silaze toliko duboko u zemlju ne bi li izvadili ugalj. Neka i za kosti načine jednu veliku spremnicu pa neka budu sve [kosti] zajedno.
Potpuno je nestalo poštovanja. I vidiš sada šta li samo rade! Bacaju roditelje u staračke domove. A pre su se čak i ostareli volovi dolično negovali dok ne uginu i nisu ih klali, jer su govorili: „Zahvaljujući njima hleba smo imali“.
A kakvo li je samo bilo poštovanje prema mrtvima! Sećam se kakvim li smo se samo opasnostima izlagali, kada smo koga sahranjivali u vreme rata! Dobro, ne kažem – svešteniku je bila dužnost da ide, ali šta su bili dužni oni koji su po snegu prenosili sanduke, za vreme ledene studi, i još da stalno rafali tutnje iznad glave! Godine 1945, za vreme građanskog rata, pre nego što sam otišao u vojsku, nosio sam sa crkvenjakom mrtve. Pred nama je koračao sveštenik. Čim bi se začuo fijuk metka, padali bismo ničice na zemlju. Posle se trebalo dići. Čim bi začuli sledeći, opet bismo polegali. Kasnije u vojsci, opet u ratno vreme, bosi smo hodili po snegu. Rekli su nam, ko hoće da ide da skine cokule sa mrtvaca, slobodno napred. Niko se nije ni makao. Ah, nema više tih dobrih godina!
Zlo je u tome što svoj glas ne dižu oni koji su na nekim položajima, već se slažu. Crkva, od trenutka kada se ovaj problem pojavio, treba da zauzme određeni stav, kako bi se stvar rešila. Naime, ona ovako ostavlja svetovnjacima da se bave duhovnim pitanjima i da govore šta im se prohte. To je svetogrđe. I kako onda današnji svet da ima blagoslov Božiji? Ah, propala stvar! Malo, pomalo, pa će i samog čoveka obesceniti. E, a za tako nešto sad će se naći mesta…. Pa da, naravno, i to mnogo, mnogo mesta…

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *