NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DANAŠNJA CIVILIZACIJA – MUDROST BOŽIJA I PRIRODNO OKRUŽENJE
 
„Sve si premudro stvorio…“[1]
 
Oče, hoćemo li da uništimo lastavičja tezda? Laste mnogo prljaju i skupljaju se bube.
 
– Možeš li ti da napraviš jedno lastavičje gnezdo? Šta li je sve Bog načinio jednom Svojom rečju! Kakav sklad, kakvu šarolikost! Na koju god stranu da se okrene čovek, gleda mudrost i veličanstvo Božije. Pogledaj nebeska svetila, zvezde, kakvom li ih je samo jednostavnošću Njegova božanska ruka razasula po nebu, a da nije upotrebila ni majstorski kanap ni libelu. A kako li samo odmaraju ljude! Dok su ulične lampe Što su ih ljudi napravili, iako poređane uredno u nizu, veoma zamarajuće. Sa kakvim je samo skladom Bog sve načinio! Vidiš, čak i drveće u šumi koje su ljudi zasadili izgleda kao vojska, kao četa. A prirodne šume koliko li samo odmaraju oko! Jedno drvo maleno, drugo veće, a svako druge boje! Jedan maleni cvetić Božiji ima veću draž od čitave gomile papirnatih veštačkih cvetova; oni se razlikuju onoliko koliko se razlikuje netvarno [neveštastveno] od najlona.
Sve što je Bog stvorio čudesno je. Ljudski organizam čitava je fabrika. Srce, želudac, pluća – sve je to Bog u mudrosti uredio. Ali i biljke, kako li je samo njih načinio! Tada, u vreme okupacije, sadili bi pet jutara zemlje dinjama koje je trebalo zalivati. Jedan put posekao sam velike listove sa stabla dinje, koji su bili niže, do korena. To učinih za dobro, kako bih oslobodio mesta plodu. Ti, pak, veliki listovi, donji, imaju ulogu filtera, oni su… „bubrezi“ stablu!… i prikupljaju svu gorčinu. I tako smo dobili neke dinje, ne pitaj!… Dok smo ih jeli sve nas je peckalo po jeziku!
 
Starče, vi baš sve pratite?
 
– Da, u svemu nalazim Boga! I u biljkama, i u životinjama, i u svemu! Pa kako da se ne zadiviš! Pogledaj jednu, na, toliku malešnu ptičicu kako putuje, kako odlazi u Afriku i vraća se bez kompasa, ponovno nalazeći svoje gnezdo! A ljudi sve sa mapama i putokazima, pa se izgube! I nije da ptice hodaju po suvom i bacaju za sobom kamenčiće! One lete nebom, iznad mora! Gde bi mogle da bace kamenčiće? Neke sasvim malene ptice penju se na rode, na svoje… „vazduhoplove“! One putuju… avionom! Ptice, dok preletaju mora, prave stanke na ostrvima, ne bi li se malo odmorile. Jednom, kada sam bio u skitu Časnoga Krsta, video sam kako sa istočne strane dolaze neke ptice kao vrapci, ali malo veće i lepše od njih. Bilo ih je čitavo jato. No, njih četiri-pet izgleda se bilo zamorilo i nisu više mogle da lete. Tada se izdvoji od jata njih još otprilike petnaest druge behu nastavile – i sedoše na, malo na jedno drvo da predahnu. Potom uzleteše i otidoše sve zajedno. Vinuše se veoma visoko, kako bi se orijentisale.i ponovo našle svoju sabraću. Ma mene je ostavilo utisak to što onih petnaest nije bilo ostavilo četiri-pet ptičica što se behu bile zamorile, već su napustile sopstveno jato zbog njih, kako bi im pravile društvo!
Koliko li je samo Bog sve prelepo načinio! Posmatraj samo šarene mačiće! Kako su im divni ti maleni kaputi! Pa to ti je da mi ljudi zavidimo životinjama na njihovoj nošnji! Ma nijedna carica nije se zaodela takvim ogrtačem!… Gde god da se okreneš videćeš mudrost Božiju. Ranije, kada je sve bilo prirodno, kako li je samo bilo divno! Evo ti petla – on kad kukuriče ne kukuriče zbog vremena. Stoji na jednoj nozi i, čim počne da mu trne, viče: „Kukuriku!“ Odnosno, kaže ti da je prošlo toliko i toliko sati. Tada menja nogu, utrne mu i ova, i opet čuješ: „Kukuriku!“ I onda ti vidiš kako viče u dvanaest, u tri, u šest sati. To dođe tačno na svaka tri sata. A nema ni časovnika, ni baterije, niti treba da se navija!
Sve što vidite, sve što čujete, koristite kao svoja prevozna sredstva za nebesa. Neka vas sve uspinje ka gore. Tako se čovek neprimetno uspinje od svega stvorenog ka Tvorcu! Amerikanci su otišli na Mesec, postavili su tamo barem jedan putokaz sa natpisom: „Nebesa pripovedaju slavu Božju“ (Ps. 18,2). I Rusi su se otisnuli u vasionu, samo što je Gagarin rekao da nije našao Boga. Eh, pa kako da ga nađe, kad se otisnuo uvis s nogama napred, a ne rukama? Tako ljudi posle i govore: „Priroda je stvorila svemir“! Molim te lepo, sad i čitav svemir!… Ovde kada se pokvari neka stara mašina, skupi se čitava gomila majstora, tehničara itd., ne bi li je popravili. Gledaju, razmišljaju šta i kako… A to je samo jedna stara mašina! A čitavu zemaljsku kuglu Bog vrti i okreće bez struje, i niti se baterija prazni, niti motor crkava! Ma kakvom li se samo brzinom okreće, a čovek to ni ne primeti! Strašno! Da se zemlja obrtala manjom brzinom, ljudi bi se prevrtali i pravili kolutove samo tako! I još pogledajte – more ima tolike vode i kreće se takvom brzinom, a voda nikako da se rastoči! I zvezde, koje su prave gromade, vrtoglavo kruže a jedna ni da dotakne drugu, nego se drže na međusobno velikom rastojanju! A čovek – napravi kakvo avionče i samo se divi i ponosi! I još ako malo skrene pameću, posle priča koješta – ništa ti on ne razume.
 


 
NAPOMENE:

  1. Psalam 103, 24.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *