NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – UNUTRAŠNJI BESPOREDAK I SPOLJAŠNJI RAZVOJ
 
Ljudi su žedni jednostavnosti
 
Dobro je ako su ljudi žedni jednostavnosti, pa su došli dotle da jednostavnost bude u modi, ako se i ne osećaju jednostavnim. Dolaze neki na Svetu Goru sa ispranom odećom. Kažem: „Ovi ne rade na polju, zašto su takvi“? Neko govori seljački po prirodi, i njemu to stoji. A drugi se trudi da tako govori i to je da ti pripadne muka. Ima i onih koji dolaze sa svojim kravatama… Iz jedne krajnosti u drugu. Jedan je imao šest-sedam kravata sa sobom. Jedno jutro kad se spremao, stavio kravatu, obukao sako, itd. „Šta radiš tamo?“ pita ga neko. „Ići ću kod oca Pajsija“, kaže. „A, zašto si se tako obukao?“ „To sam obukao da mu tako ukažem poštovanje“. E, gde smo stigli!
Uopšte nemaju jednostavnosti, i zbog toga postoji ovo huliganstvo (= divljaštvo). Kada duhovni ljudi ne žive jednostavnim životom, nego su ukočeni, onda ne pomažu omladini. Tako mladi danas, nemajući nikakvog uzora, žive razvratno (= kao divljaci). Jer, kada gledaju uštogljene hrišćane, ljude pridavljene kravatama, ukalupljenje – ne vide tu nikakvu suprotnost niti protivljenje svetu. Kad bi videli jednostavnost kod duhovnih ljudi, ni sami ne bi došli u to stanje. Mladi danas prihvataju duh ovoga sveta, poredak ovoga sveta. „Tako treba da činimo mi hrišćani, tako treba ovo, tako treba ono…“ I ne čine to iz sebe, zbog blagočestivosti, nego zato što „tako treba“. A onda i mladi govore: „Šta je ovo? Da idu u crkvu sa stisnutim vratom ( – zbog kravate – prim. prev.)? Odoh odande!“ Odbacuju sve to i idu naokolo nagi. Idu u drugu krajnost.
Shvataš: sve to čine jer se suprotstavljaju. I kada imaju ideale, nemaju valjane uzore i vredni su žaljenja. Zbog toga je potrebno da ih neko usmeri ka usrdnosti, da ih dirne jednostavnim životom. Oni se ljute kada duhovni ljudi i sveštenici pokušavaju da ih zadrže metodima ovoga sveta. Kada, međutim, nađu ono što je časno, ali i jednostavno i iskreno, onda se sami zamisle. Jer kada je neko iskren i ne uzima sebe za merilo, onda je jednostavan i ima smirenje.
Sve to pruža spokojstvo i samom tom čoveku, ali to osećaju i drugi. Svako razume da li sa njim zaista saosećaš ili licemerstvuješ. Jedan huligan je bolji od jednog licemernog hrišćanina. Zato, ne treba imati licemerni osmeh ljubavi, nego se treba prirodno ponašati – niti zloba niti licemerstvo, nego ljubav i iskrenost.
Najviše me gane kada je čovek unutra dobro duhovno utemeljen. Kada u sebi ima poštovanja i istinske ljubavi (prema ljudima – prim. prev), da dela jednostavno a ne po šablonu, jer tako čovek ostaje samo na onome što je spoljašnje i postaje spoljašnji čovek, karnevalska maska.
Unutrašnja čistota divne duše istinitog čoveka, ulepšava i njegovu spoljašnjost, i sladost božanske ljubavi oslađuje i njegov pogled. Unutrašnja lepota duše, osim što ulepšava i osvećuje čoveka duhovno, čini to i sa njegovom spoljašnjošću, preDaje ga božanskoj blagodati, ulepšava i osvećuje i ružnu odeću koju nosi blagosloveni čovek Božji. Otac Tihon je sam, iglom za šivenje džakova, šio skufije od komada tkanine od starih rasa, pravio ih kao džakčiće i takve ih nosio, ali su prosto odisale blagodaću. Što god staro, ili rđavo sašiveno da je nosio, to nije izgledalo ružno, jer ga je ulepšavala unutrašnja lepota njegove duše. Jednom ga je neki posetilac fotografisao Onakvog kakav se zatekao, sa skufijom kao džakčićem na glavi i u nekakvoj pidžami, kojom ga je ogrnuo jer je video da se starac smrzava. I sada, svi koji gledaju na fotografiji oca Tihona, misle da je nosio vladičansku mantiju, Dok je to u stvari bila stara, šarena pidžama. Ljudi su i njegove dronjke posmatrali sa pobožnošću i uzimali su ih kao blagoslov. Jedan takav blagosloveni čovek, koji se iznutra izmenio i koji se i spolja osveštao, ima veće dostojanstvo, od svih onih ljudi koji se samo spolja menjaju (presvlačeći svoju odeću), a u sebi zadržavaju starog čoveka sa starim gresima.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *