NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – UNUTRAŠNJI BESPOREDAK I SPOLJAŠNJI RAZVOJ
 
Danas ne može da se razlikuje muškarac od žene
 
Nekada su, da bi iskušali mudrost Solomonovu, doveli grupu dečaka i devojčica, slično odevenih, da ih on razdvoji.[1] On ih odvede do jednog vrela i reče im da se umiju. Razdvojio ih je po načinu na koji su se umivali. Devojčice su pažljivo i suzdržano umivale oči vodom, dok su dečaci vodu pljuskali po licu pljeskajući se dlanovima.
Danas muškarci tako mnogo oponašaju žene da često puta ne možeš da ih razlikuješ. U stara vremena si sa pedeset metara mogao da razlikuješ da li je neko muškarac ili žena. A danas, mnogo puta, ni izbliza ne možeš da razlikuješ ko je šta. Ne shvataš muškarac je? – žena je? Zbog toga i postoji proroštvo da će doći vreme kada neće moći da se razlikuje da li je neko muškarac ili žena. Starac Arsenije Spileot, reče jednom mladiću koji je imao kosu do zemlje: „Dobro, šta si ti? Mladić ili devojka?“ Nije mogao da razlikuje. Nekada su ih na Svetoj Gori šišali. Sada dolaze svakakvi… Ja sam ih šišao makazama kojima sečem vunu kada pletem brojanice. Koliko njih sam samo ošišao! Šišao sam ih iza crkve. Kad dođu takvi, kažem im: „Treba mi kose za neke ćelavce da im zalepim… Učinite mi ljubav da vam malo kose odsečem! Šta da radimo sada? Obećao sam im!“
 
I to su prihvatali?
 
– Važno je na koji način im priđeš. Ne počnem. „Kako je to grozno. Zar se ne stidite? Ne poštujete ovu svetu zemlju!“ Nego im kažem: „Bre momci, vi sa tom kosom ismejavate svoju muškost. Da vidite nekoga kako po Omoniji šeta sa ženskom tašnom, na šta bi to ličilo? Zar to ide? „Ajde da odsečemo kosu!“ I onda ih šišam. Znate li koliko sam kose skupio? Ponekad, ako se neko malo buni, i počne da pita „zašto“, itd, kažem mu: „Šta „zašto“? Zar nisam kaluđer? Ja vršim postrig. To je moj posao“! To je način da im to kažeš. Smeju se i to je to. A posle ih šišam. Ne menjam im imena! Samo sam jednog nazvao Dostojno jest, jer je u tom času prošla Litija sa ikonom Dostojno jest. Kako su samo roditelji raduju što ih šišam! Znaš li koliko blagoslova dobijem od roditelja, od majki? Ohoho… Samo zbog toga da me prosti Bog! …
Sada je opet moda da se šišaju i da pozadi ostavljaju nešto kao pramenove. „Čemu ti to služi?“ pitam ponekad. „To ostavljamo, kaže mi, da nas drugi primete“. „Dete, i da platite, sa toliko problema koje imaju danas neće na vas obraćati pažnju“. A vidiš kako mnogi mladići danas stavljaju minđuše! Koliko minđuša sam tako skinuo!
 
Starče, neki nose samo jednu minđušu.
 
– To su anarhisti koji nose jednu minđušu. Jedna minđuša je simbol anarhije. Ne stavljaju minđušu zato što su homoseksualci buše uši i stavljaju to, kao znak pobune. Dođe jedan momčić sa ocem, ovde u Kolibu, dvadeset dve godine, sa dugačkom kosom, bradom i jednom minđušom u uvu. „To se ne pristoji, rekoh. Mnogi vas pogrešno shvataju. Ja vas ne osuđujem. Ti koji vas osuđuju ne znaju da ste anarhisti, misle da ste nešto drugo i zato vas osuđuju“. Posle je to skinuo i dao mi. Bilo je od zlata. „Daj to, rekoh, nekom zlataru, i neka ti od toga napravi krstić“.
 
Starče, neki stavljaju minđuše i u nos.
 
– To znači da im je đavo stavio alku u nos, samo se povodac ne vidi… Ima i onih koji oko vrata imaju zlatne lance, odavde do ovde! Jednog sam dobro isprašio: skinuo sam mu lance i potom mu rekoh. „To da daš nekom siročetu, ili da daš svojoj majci da da nekom siromahu“. Kad sam mu izneo takvo razmišljanje, reče mi: „Šta da radim“? „Od sad pa nadalje, rekoh, da nosiš lančić sa krstićem“. Muškarci, pa da nose nakit! Nose debele zlatne lance, od po dva tri reda, što ni princeze ne stavljaju na sebe. Stave to oko vrata, a onda ti pričaju o svojim problemima. To /što rade/ je problem! Takvo je pravilo! Jednima uzimam, drugima kažem da ih sami daju. Izgubili su meru. Sasvim, sasvim, sasvim! Neki oko vrata stavljaju znakove zodijaka. Pitam jednog: „Šta je to? Prvi put to vidim“. „To je moj horoskopski znak“, kaže. A ja sam mislio da je ikonica Presvete Bogorodice. „Dobro, rekoh, jeste li životinje, pa nosite zodijak?“[2] Ludost! Unutrašnje bezakonje (= besporedak) je provalilo napolje. Treba mnogo da se molimo Bogu da prosvetli omladinu, kako bi se očuvalo makar malo kvasca.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj, da prepozna ko je kog pola iako su bili isto odeveni (irim. prev)
  2. Horoskopski znaci – zodijak – predstavljeni su uglavnom životinjama (bik, ovan, lav, jarac, itd). Zodijak, grčki ^coSiov znači bukvalno „od životinje“, „životinjski“. Tu je smisao starčevog poigravanja rečima (prim. prev).

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *