NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – UNUTRAŠNJI BESPOREDAK I SPOLJAŠNJI RAZVOJ
 
Jadnici ovoga sveta oblače se onako kakvi su u duši
 
Starče dajte mi blagoslov (= poslušanje).
 
– Blagoslovim da činiš duhovni karneval kao sveta Isidora[1] jurodiva, kako bi izgradio jednu dobru dvoličnost.[2] Vidiš, jadnici ovoga sveta slave svoju svetsku dvoličnost, oblačeći na sebe ono što je u njima.[3] Nekada su se ljudi maskirali samo jednom godišnje, na poklade. Danas većina stalno nosi masku…. Nekada si mogao da vidiš maskirane sedmicu dana, dok traju Poklade. A sada vidiš svakoga dana… Svako se oblači kako mu pomisao kaže! Ljudi su danas zaista postali čudni. Poludeše! Malo je onih koji su pribrani, časni, bilo da su u pitanju muškarci, žene ili deca. Žene su, pak posebno grozne. Kada sam danas išao u grad, video sam jednu sa vrpcom [u kosi] ovoliko širokom, kao zavoj, sa čizmama do gore i u sasvim kratkoj haljini. Kažu mi: „To je moda!“ Druge, opet idu na ovako tankim štiklama! Ako im se malo iskrene noga s tim, moraće da idu kod ortopeda… A kakve su frizure, nemoj ni da pitaš! Gledam jednu drugu – neka mi Bog oprosti – kakvo je to ljudsko biće? Sa nekakvim besnim izrazom lica, sa cigaretom u ustima, puši, a oči joj crvene! … Sada kažu da je neko pravilo da ne puše kod kuće kad imaju malu decu. Međutim, ta jadna deca su se rodila… kao sušene haringe! Ljudi stradaju i od silnih kafa, prave neke grimase… Otišla je blagodat Božija. Sasvim ih je napustila!
Sećam se, kada sam bio na Sinaju, i tamo je bilo… ma ne pitaj! Koliko me je samo bolelo kada sam gledao turistkinje koji su dolazili u manastir! Kako je to bilo ružno! Kao da sam gledao divne vizantijske ikone, bačene na đubre, samo što su se ove same bacile. Jednom sam video jednu devojku koja je nosila nešto kao felon[4], i rekoh: „Hvala Bogu da neko nosi nešto pristojno, makar i da liči na felon, ali bar nije kao ove druge“. Ali kad se okrenula,; imam šta da vidim, sve joj je bilo otkopčano!
Dokle je svet stigao! …Poslali su mi sliku jedne neveste (= mlade) da se pomolim za sreću tog braka. Imala je na sebi neku groznu venčanicu. Takva odeća je nepoštovanje Svete Tajne, i svetog crkvenog tla. Duhovni ljudi a ne misle! Šta drugi da rade? To kažem zbog toga, što ako se u manastirima ne drže pravila, gde će ih držati. Danas su ljudi izgubili sva merila.
Ranije kada je bilo i Hrista radi jurodivih, bilo je manje ludih na svetu. Možda treba da zamolimo jurodive, da iscele one koji su po prirodi ludi, kako bi se bolje videli oni koji su ludi Hrista radi? Danas svuda vidiš i čuješ najčudnovatije stvari. Kaže mi jedan – osenio sam se krstom kada sam čuo – da je danas moderno kod ovih lenjivaca, da pocepaju svoju odeću, da je iseku pa da posle stave zakrpe. Dobro, normalno je da neki radnik izgleda tako, ali da tako izgleda neka lenština! …Taj što mi je to rekao, još je dodao: „Da ti kažem, starče, nešto još čudnije: moja žena je jednom išla u Omoniju, i tamo je videla kako dete iz porodice naših prijatelja, ima pantalone iscepane od pozadi. „Dete moje, kaže mu, pogledaj se od pozadi…“ „Ma pusti me, kaže, to je moda“! Jadna ta deca!
 
Starče, da li je ispravno to što neki nose na garderobi likove Svetitelja?
 
– Ako je na bluzi ili na majci, dobro, ne smeta. Bolje je tako, nego da stave đavola. Ali ako je na pantalonama, onda stvarno ne ide, onda je to bezbožno. Ima i pobožnih koji rade takve stvari. Eto, kada je Patrijarh Dimitrije išao u Ameriku, neki su pravili majice sa likom patrijarha i Crkve Svete Sofije.
 
To su činili iz blagočestivosti?
 
– Pa nisu to činili Jevreji, nego hrišćani. Ima i nekih koji čine dobra dela, kao što postoje i dobri lekari, a i šarlatani!
 
Starče, svo ovo bezakonje je pod uticajem stranaca?
 
– A odakle bi bilo? Zbog toga su u moje vreme govorili: „Ljudi iz Smirne su…“ Jer je to bio primorski grad i dolazilo je tamo mnogo stranaca. Sveti Arsenije je bio veoma strog po ovom pitanju. Bila je tamo na Farosu neka mlada, koja je nosila nekakvu šarenu smirnsku maramu.Stalno joj je Sveti ponavljao da je baci i da nosi onakvu kakvu su nosile i ostale žene. Ali ona ga nije slušala. Jednoga dana, kada je sveti Arsenije vide da ponovo nosi tu tarenu maramu, reče joj strogo: „Boleštine Francuske na Farosu ne želim. Ako ne poslušaš, decu koju ćeš roditi, nakon što se krste, otići će kao anđeli a ti nećeš imati kome da se raduješ“. I ni tada nije poslušala, i dvoje dece joj umre. Tek tada dođe sebi, baci onu maramu, i ode kod svetog Arsenija da traži oproštaj.
 
Starče, da li tamna odeća pomaže u duhovnom životu onome ko želi da postane monah?
 
– Da, tamna odeća mnogo pomaže. Na taj način se čovek udaljava od sveta, dok se šarenom odećom vezuje za svet. Onaj ko kaže: „Ići ću u manastir i tamo ću nositi crninu. Ići ću u manastir i tamo ću vršiti pravila“, takav će i kad ode tamo, činiti crne (= loše, pogrešne) stvari. Kada je neko u svetu i kada sa radošću čini ono što čine monasi i čezne za tim, takav se i svetu duhovno raduje, i u monaštvu će napredovati dva po dva i tri po tri stepenika.
 
Starče, često puta, mladi koji su pobožni i koji se oblače blagočestivo imaju mnogo problema sa odraslima.
 
– Ako veruju i ako to čine od srca, privešće i odrasle na svoju stranu. Znao sam jednu devojku koja je nosila crninu i dugačke rukave. Bila je blagočestiva! Kaže joj jednom jedna moderna starica: „Ne stidiš li se devojko, da nosiš crninu i dugačke rukave?“ A ona joj odgovori: „Pošto ne vidimo vaš primer, onda ćemo mi nositi crninu“. Tako ju je stavila na mesto.
Vidiš, ta žena je nedavno postala udovica a nosila je šareno. Ali šta da kažeš? Moja sestra je sa dvadeset tri godine ostala udovica, i sve do svoje smrti nije skidala crninu, Ja smatram blaženim udovice koje nose crninu celog života, i koje žive čistim duhovnim životom, bez roptanja proslavljajući Boga, dok nesrećnicama smatram one koje nose šarenu odeću i u skladu sa takvom odećom žive.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveta Isidora je živela u manastiru Tavenisioti, koga je osnovao Prepodobni Pahomije, početkom četvrtog veka. „Hrista radi“ napravila se ludom (= jurodivom – prim. prev.) smiravajući se i nipodaštavajući samu sebe. Na glavi je nosila nekakvu krpu, dok su ostale monahinje nosile kukulj. Nikada nije nosila cipele. Iako je često dobijala uvrede i batine nikada nije roptala niti je nekoga uvredila. Njena velika svetost, bi u viđenju otkrivena velikom podvižniku Pitironu, koji poseti manastir, i pred čitavim sestrinstvom otkri, da je Isidora, koju su svi smatrali ludom, ustvari duhovna mati.
  2. Starac ovde pod „dobrom dvoličnošću“ očigledno ima na umu podvig jurodivosti. U tom podvigu, osoba koja je inače mentalno sasvim zdrava pretvara se (dakle „dvoliči“) pred drugima da je nenormalna, kako bi na takav način uništila u sebi svaku sujetu i preuznošenje (prim. prev).
  3. Starac ima na umu karneval u kome se ljudi prerušavaju, dok su u stvari uvek u sebi prerušeni – tj. licemerni (prim. prev).
  4. Deo odežde sveštenika, koji prekriva gornji deo tela (prim. prev).

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *