NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
RAZGOVORI O DUHOVNICIMA – STARAC PAJSIJE
 
Sagovornik: Monah Nikodim Bilalis (Svetogorac), bogoslov – pravnik – duhovni pisac
 
K. J.: Otac Nikodim poznavao je starca Pajsija tokom čitave 32. godine. Za nas predstavlja posebnu radost što imamo priliku da čujemo svedočenje oca Nikodima Bilalisa o starcu Pajsiju.
Oče Nikodime, da počnemo od vašeg prvog susreta i da vidimo kako ste vi doživeli tog velikog starca savremene Pravoslavne Crkve.
 
Nikodim Bilalis: Osećam se zbunjen mišlju što ne znam jesam li dostojan da govorim o ocu Pajsiju. Mnogi ga smatraju svojim starcem i učiteljem. Ja, međutim, ne koristim izraz „moj starac“ jer on po tipiku nije bio moj starac.
Razume se, kao što ste rekli, udostojio me Bog da poznajem starca Pajsija više od 32. godine i to ne površno, nego tako duboko, da, ako sam svetogorski monah, to dugujem starcu Pajsiju. Iako je Bog hteo da, kao monah, ne budem poslušnik starca Pajsija. Razboleo se od tuberkuloze i ostao samo sa jednim plućnim krilom.
Upoznao sam ga kada sam još bio mirjanin, u Konici. Prvih godina razgovarali smo prvo 3, 4, 5 sati, a kasnije i 8.
 
K. J.: O čemu ste razgovarali!
 
N. B.: Teme su uglavnom bile bogoslovske i, razume se, duhovne, ali i lične. Bio je istinski savremeni podvižnik. Podvizavao se savesno, smireno i uporno. Bio je obdaren mnogim blagodatnim darovima. Još od njegovog krštenja traje njegova vezanost za oca Arsenija.
U svetu se zvao Arsenije, a potom, stekavši veliku shimu, dobio je ime Pajsije. Otac reče: „Nazvaćemo ga Krsta.“ „A mene ko će da odmeni?“ rekao je na to sveti Arsenije.
 
K. J.: To je veoma važan podatak.
 
N. B.: To nigde nije zapisano. Vi ste sada prvi koji to čujete. Lično mi je to ispričao. Ne bih želeo da svoje svedočenje stavljam iznad drugih. Nije to bilo zato što sam bio nešto posebno, nego zato što je, na kraju krajeva, naše poznanstvo bilo nešto izuzetno.
 
K. J.: I dugotrajno.
 
N. B.: Dosta sam pisao o starcu Pajsiju. Objavili smo sve njegove knjige.
 
K. J.: Uvek je čista voda sa čistog izvora.
 
N. B.: To se naročito može reći za njegova pisma. Ona su duboko teološka. On je bio savremen i prosvetljen.
 
K. J.: Na duhovnom nivou na kome se nalazio, sve je bilo poznato i dato sviše.
 
N. B.: Da. On je prevazišao ljudske dimenzije, prevazišao ljudsku prirodu, a opet, bio je izuzetno human, pun razumevanja i prirodan. Čovek je uvek negde u sebi znao da je on nešto posebno, nešto drugo. S jedne strane je čovek pred njim osećao nekakav strah, a on je, sa svoje strane bio prostodušan i jednostavan. Kada si razgovara sa njim, kao da si razgovarao sa svojim ocem, ili majkom. Umeo je da se šali, imao je mnogo smisla za humor.
 
K. J.: Takvi ljudi privlače i osvajaju, a takvi su po blagodati Božijoj.
Oče Nikodime, da li ste, u onim dugim razgovorima, koje ste vodili tolike godine, imali prilike da poznate svu dubinu njegove duhovnosti? I ako jeste, kako ste to doživljavali? Ja sam, na primer, imao blagoslov da upoznam starca Porfirija i kada sam odlazio od njega, leteo sam, a ne koračao. Srce mije plamtelo. Opišite nam kako ste se vi osećali u prisustvu tog svetog čoveka.
 
N. B.: Osećao sam, razume se, radost, i ja sam leteo. U ocu Pajsiju čovek je nalazio sigurnost. Ali se događalo i da ode zamišljen i zagledaN u sebe. Ja sam, ponekad, odlazio sav slomljen potpunim poznanjem da sam nedostojan i koliko je teško dospeti onamo gde je on.
 
K. J.: Znači li to da je dolazilo do poređenja“?
 
N. B.: Sasvim spontano. Sa mnogo oduševljenja je prilazio svakom čoveku. Kao i Gospod, prihvatao je sve ljude. I Crkva prihvata sve ljude. Nije bio izbirljiv. Starac Pajsije je umeo da sedne i da se svakome potpuno posveti, Mogao je iz daleka da prozre dušu svakog čoveka, kao Božijeg stvorenja. Svima je prilazio sa snishođenjem.
Kada je poslušnost u pitanju, prihvatao je samo poslušnost bez premišljanja – to ne znači da čovek ne treba da poseduje blagorazumnost (rasuđivanje). Jedno je čovek bez rasuđivanja, a drugo je poslušnost bez premišljanja, bez pomisli. To znači da je smatrao da je poslušnost jedna od osnovnih osobina monaha, isto kao i devstvenost i sirotovanje. Ako nedostaju ta tri elementa, nestaju i ostali. Njegova beseda bila je ubedljiva i sugestivna i teološki snažna.
Ono što starac nije želeo nekome da otkrije, saopštavao bi to na poseban način, a čovek bi ipak dobio ideju šta je hteo. Dalje od toga nije išao i svakome je bilo ostavljeno da reaguje po svom nahođenju. Nikada nikoga nije dovodio u nepriliku. Bio je duhovno taktičan.
Sećam se, kada je završio osnovnu školu, njegov otac je želeo da on postane kovač. Odvede ga, tako, kod jednog kovača. Ostao je tamo 23 dana, a posle toga nisu više znali šta je sa dečakom. Kod kuće ništa nije rekao, ali kod kovača nije odlazio. Čak ni kada mu je otac prvi put rekao „znaš, treba da ideš kod kovača“ nije mu rekao da ne želi i da bi želeo da bude nešto drugo. Ode njegov otac, posle nekog vremena, kod kovača, kod kojeg ga je bio odveo, i upita kako dečak napreduje. „Uopšte ne dolazi“. Ode onda otac kući, uhvati ga, istuče ga i ponovo ga, sutradan, odvede istom kovaču. Ostao je 23 dana i ponovo otišao, ali ovoga puta u stolarsku radionicu. Onda to dozna njegov otac ponovo ga istuče i ponovo ga odvede kod kovača. Nije se ocu ni jednom rečju suprotstavio. Pričao je o.tome: „Nisam mogao da protivurečim ocu, ili da mu bilo šta kažem,“ Ali ne od straha, Hteo je da izuči za drvodelju i stolara. Zašto? Zato što je bio drvodelja. Postao je tako dobar drvodelja, čudesan. Mogao bih reći da malo ima takvih.
 
K. J.: Je li izrađivao i duboreze!
 
N. B.: Izrađivao je prava remek-dela. Poslao mi je na poklon jedan duborez na kome je bila Sinajska gora. Uspinje se put i gore, ne vrhu, vidi se samo ruka Božija koja predaje Mojsiju zapovesti, a on ih prima.
Ali kompozicija i izrada su prelepi. To držim na zidu preko puta postelje. Poklonio mi je i druge predmete, razume se. Jedan krst, i tako dalje. Kada je bio u Konici, mnogi su želeli da prave nameštaj kod njega. Imao je snažne ruke. Kao mladić, bio je veoma snažan. Radio je i plakao jer su drugi majstori gladovali zbog njega, zato što su svi najradije kod njega dolazili, a drugi nisu imali posla. Na izvestan način im je oduzimao posao; Izrađivao je i krstiće. Sam je napravio kalup. Ne znam, da li znate, kako se presuje. Moraš da imaš negativ, kao kalup. On je to sam deljao, a umeo je i da gravira. Pošto, dok je radio, nije mogao ništa da naslanja na grudi koje su ga bolele, izradio je presu. – Kuvamo drvo da omekne i tako vruće, meko, stavljamo u presu i drvo poprima oblik koji je u presi kao negativ. Potom ga stavljamo u jednu vrstu peći, i tako presovani oblici ostaju. Tako nastaje plitki reljef u drvetu.
 
K. J.: A u vojsci je bio radio – vezista.
 
N. B.: Bio je izvanredno vešt u ubacivanju parabola u besedu. Davao je mnogobrojne primere, a i gestikulacija mu je bila izvanredna.
Otac Pajsije, još kao dete, nije uzimao hranu sredom i petkom i nije obedovao od hrane koju su spremali za sve.
 
K. J.: Koliko je tada imao godina?
 
N. B.: Imao je 5-6 godina.
 
K. J.: Bio je veoma mali za to.
 
N. B.: I još tada je odlazio u šumu i pravio brojanice od šumskih plodova. Ponekad se gubio u šumi: To mi je pričao u jednom od naših dugih razgovora. I još nešto mi je ispričao što nigde nije zabeleženo. Čuo je negde da čovek može da se zamonaši sa 16 godina. Kad je navršio 16 godina, otišao je, ne rekavši nikome ništa, u Mitropoliju u Janjinu da pita kako da ode na Svetu Goru. Ode, i najjednostavnije se pojavi sa rečima: „Hoću da odem na Svetu Goru da postanem monah.“ Oni tamo mu odgovoriše: „Zatvori vrata, a mi ćemo odmah da obavestimo policiju. Šta? Da ideš na Svetu Goru?“ I počeše da ga ispituju: „Zna li to tvoj otac?“ „Ne zna.“ „I šta ćeš na Svetoj Gori?“ Zapretili su mu. Sve što su mu rekli, prostodušno je poverovao. Ustrojio je Bog da prođe još nekoliko godina. Vrati se, tada, kući da sačeka da bude punoletan. Kada je navršio 21. godinu, rekoše mu: „Idi prvo da odslužiš vojsku, pa onda.“ Bio je tada rat. Sva tri njegova brata već su bila otišla u rat. Bio je najmlađi, pa njega nisu poslali, Ostao je sam da pomogne porodici i sestrama. Kada su se braća vratila, onda pođe i on u vojsku. I odmah, čim je odslužio vojsku, ne govoreći nikome ništa, ode na Svetu Goru.
Ispričao mi je i kako su ga, kada je otišao u manastir Esfigmen (tamo je prvo otišao i zamonašio se), odmah poslali jednom drvodelji. Znao je tada samo da obrađuje daske, ali nije znao da pravi nameštaj. Drvodelja ga je pravio budalom da bi ga iskušao i da vidi da li će da se rastuži, pa da ode. Govorio mu je: „Kako si to tako pokvario ovo drvo. Baci to! Nisam li ti rekao da to drugačije uradiš?“ Ali starac Pajsije je znao da nije bilo tako. U svakom slučaju, nije razumeo zašto mu to radi. Bog je dopustio da se tako iskušava. Ode kod igumana i sve mu ispriča, a iguman mu kaže: „Budi poslušan, čedo moje, zna on zašto ti tako govori.“ Mnogo puta je rastužen plakao.
A onda, jednoga dana, kada su otišli kod zvonara da nešto poprave, kada mu drvodelja reče: „Uradi ovo“, on odgovori: „Neka je blagosloveno“. Bio se pomolio prethodno i to od sveg srca. Onaj baci alat i kaže: „E, to sam hteo da vidim, od sada, pa nadalje, čini što god hoćeš.“ Onda je starac promenio posao.
 
K. J.: Kad bi trebalo da se setite nekoliko njegovih karakterističnih izraza, oče Nikodime, čega biste se prvo setili!
 
N. B.: Kada je molitva u pitanju, najveću važnost je davao umnosrdačnoj molitvi, naročito je naglašavao smirenje, a često je isticao muževnost. Želeo je da budemo iskreni prema Bogu. Posedovao je izuzetnu neposrednost. Ništa nije krio i nije bio diplomata. Otac Pajsije je bio čist i ispravan. I od nas je tražio da budemo ispravni i neposredni. ,
 
K. J.: Oče Nikodime, učinili ste nam veliku radost svim onim što ste nam ispričali o starcu Pajsiju. Doneli ste nam dijamant sa neba.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *