NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – BESTIDNOST I NEDOSTATAK POŠTOVANJA
 
Poštovanje starijih
 
Starče, često ružno govorim sa starijima. Shvatam da sagrešujem i to ispovedam.
 
– Kada to razumeš i ispovediš, malo po malo ćeš se smučiti sebi, u dobrom smislu, smirićeš se, i tada će doći blagodat Božija, a ova ružna navika će nestati.
 
Starče, ponekad se šalim i zadirkujem sestre iz ljubavi, ali se plašim bezobrazluka.
 
– Ne može tako, ti si još mlada! U jednoj porodici, odrasli su ti koji zadirkuju decu i sa njima se šale, a ne mali sa odraslima. Tako se raduju i mali i veliki. Ne ide da jedno dete iskušava oca ili majku. Ne ide da jedno dete zadirkuje dedu ili baku. Zamisli da neko dete, iz čista mira, krene da golica oca po vratu? Drugo je kad odrastao začikava dete, ono se raduje i zadovoljno je. Tako i odrastao postaje kao dete i zajedno se raduju.
 
Starče, kada svoje mišljenje kažem nekom starijem o nečemu za šta mi pomisao kaže da nije ispravno, a on se tome usprotivi, treba li da se sa njim saglasim?
 
– Ne, ne treba se saglasiti sa nečim što je zlo. Treba da kažeš ono što je ispravno, ali na lep način. „Možda to ipak ide ovako? Kažem to kao svoje mišljenje“. Ili da kažeš: „Imam ovakvo mišljenje“. Tako se, kao magnetom, privlači blagodat Božija. Ima i onih koji po navici, a ne iz svrsishodnosti, iznose svoje mišljenje na bezobziran način. U svakom slučaju, kako bilo da bilo, treba poštovati starije. Ali i stariji, na neki način očekuje poštovanje. I ako i ima nekih grešaka, ima i svojih dobrih strana, ima iskustva, itd. Ti, kada te pitaju, kaži svoje mišljenje smireno i sa poštovanjem, i nemoj pri tome u sebi da veruješ da je baš onako kako ti kažeš, jer drugi može da zna nešto što ti ne.znaš ili o čemu nisi razmišljala. Kada je neko mlad, onda, kada na primer, čuje raspravu o nekoj stvari, i misli da je ono što on o tome misli najispravnije, ako vodi računa o sagovorniku, treba da kaže: „Izgubio sam misao“. A ako je sagovornik neko ko je po godinama stariji, treba da kaže: „Prošla mi je umom jedna bogohulna pomisao“. Ako neko kaže i nešto što je tačno, ako to pri tom nije primereno, to što kaže je drskost.
 
Kada govorite o starijima, mislite li na godine ili na duhovni život?
 
– Uglavnom na godine. Jer, vidiš, onaj ko je uznapredovao u duhovnom životu, poštuje onoga ko je po godinama stariji od njega.
 
Starče, da li je prirodno da čovek više poštuje nekoga ko je mlađi ali je duhovno više napredovao, od nekoga ko je stariji ali je napredovao manje?
 
– Ne, ovo nije pravilno postavljeno. Ako je neko stariji, treba ga poštovati makar zbog godina. Starijeg ćeš poštovati zbog godina, a mlađeg zbog duhovnosti. Kada postoji poštovanje, tada i mlađi poštuje starijeg i stariji mlađeg. U poštovanju je ljubav. Apostol Pavle kaže: „Podajte svakome što ste dužni: kome porezu – porezu, kome čast čast“ (up. Rim. 13, 7).
 
Ako mlađi prigovaraju starijima, da li je to zlo?
 
– Ovo je tipično za današnju mladež. Ali Pismo nam govori: „Ako ti zgreši brat tvoj idi i pokaraj ga nasamo“ a ne kaže: „Ako ti zgreši otac tvoj“ (up.. Mt, 18, 15). Današnja omladina razmišlja sa protivljenjem, ne shvatajući to. I takav način razmišljanja smatraju prirodnim. Govore bestidno i kažu ti: „Rekao sam jednostavno“. Oni su pod dejstvom duha ovoga sveta, koji ništa ne poštuje. Nema poštovanja u odnosu mlađih prema starijima, i mladi ne razumeju kakvo je ovo zlo. Kada mlad čovek bez poštovanja govori starijima, da bi tako navodno izrazio svoju ličnost, šta očekuješ? Potrebno je mnogo pažnje. Savremeni duh ovoga sveta, kaže. „Ne slušajte roditelje, ne slušajte učitelje, itd“. Zbog toga najmlađa deca danas postaju gora. Još veću štetu trpe naročito ona deca čiji roditelji ne shvataju koliko zlo im čine time što im se dive i smatraju ih izuzetnim, kad govore bestidnosti.
Tako su jednom u Kolibu došla dva dečačića od osam – devet godina, zajedno sa svojim ocem. Uzeo sam ih jednog levom, a drugog desnom rukom. Tamo je bio i jedan moj poznanik,ikonopisac, dobar dečko i dobar umetnik – za jedan minut može da nacrta nekoga. „Dionisije, rekoh mu, nacrtaj decu ovako kako sedimo zajedno“. „Da vidimo, reče, da li ću uspeti, pošto su nemirni“, Uze list hartije i poče da crta. Kad će jedan od dečaka: „Da vidimo bre budalo, šta ćeš uraditi!“ i to pred drugim ljudima. Mladić se uopšte nije uznemirio. „Takva su današnja deca, oče“, reče mi i nastavi da slika. A meni krv navre u glavu. A njihov otac sedi, kao da se ništa nije dogodilo! Da tako kaže čoveku od trideset godina, a on ih slika! Bezobrazluk, nepoštovanje, bezbožnost i još mnogo što šta! …Strašno! A posle će neko od takve dece hteti da postane monah. Koliko je truda potrebno da takvo dete postane dobar monah! Kad majke ne vode računa, uništavaju svoju decu. Majke su tu najodgovornije. U Rusiji, ako se nešto i promenilo, to je zato što su se majke krišom držale vere i blagočestivosti i što su na taj način pomagale deci. Dobro je da još uvek ima malo kvasca među hrišćanskim porodicama inače bismo se skroz iskvarili.
 
Mogy li takva deca, starče, kada odrastu, ako žele, kasnije da se promene ili da postanu monasi?
 
– Ako poveruju da nije dobro ono što su činili, Hristos će im pomoći. To jest, ako u čoveka uđe dobra uznemirenost, onda prima (blagodat). Ali, ako smatraju da imaju pravo, i govore igumanu ili igumaniji: „Kakvu diktaturu imamo ovde? Ko je čuo za ovako nešto u današnje vreme?“, kako će se ispraviti? Dospevaju poneki kaluđeri dotle da mi govore ovakve gluposti.
Malo po malo, poštovanje se sasvim gubi. Dolaze u Kolibu mladi, pa posedaju jedni preko drugih, a stariji nemaju gde da sednu. Drugima je, opet, iako vide da su panjevi malo dalje, teško da odu da ih donesu, da bi seli, Ja treba da im donesem. I gledaju me kako ih vučem’ a ne dolaze da ih uzmu. Hoće da piju vode, a neće da odu da sami uzmu. Treba ja da im donosim i po drugi put. Ne, zaista, to ostavlja na mene veliki utisak – tako veliki i snažni momci – dolaze po njih tridesetoro u društvu, gledaju me kako donosim kutiju ratluka i bokal vode, kako vadim čaše da ih postavim, nosim i drugu kofu vode da im ugodim, gledaju kako hramljem i ni da se pomere. Misle da kao kad odu u restoran ili u hotel pa im dođe konobar, da tako i u Kolibi ima konobara. Pet šest puta sam učinio ovo: potrudim se, donesem vode i prospem je pred njih. „Da vam ja neprestano i donosim vode, momci, rekoh im, to vam neće pomoći!“.
U gradskom prevozu, gledaš mlade kako sede, a stari stoje: Mladi sede prekrstivši noge, a odrasli stoje, kako bi ustupili mesto nekom još starijem. Ali mladi se ne daju. „Platio sam, kaže, za ovo mesto“, i nastavlja da sedi ne izvinjavajući se nikome. Kakav je duh nekada vladao! Žene su sedele sa desne i leve strane ulice, a kada naiđe sveštenik ili neko stariji, ustajale su, i deca njihova su se ovome učila.
Koliko puta se naljutim! Stariji, ozbiljni ljudi sa zvanjima, razgovaraju, a deca ih bezobrazno prekidaju u razgovoru da bi pričala gluposti, I to smatraju uspehom. Ja im dajem glavom znake da prestanu – ništa od toga. Treba da ih posramiš da bi prekinuli, drugačije ne ide! Nigde u Pateriku (=Otačniku) ne stoji da mladi tako govore. Starečnik govori: „Reče starac“, a ne: „Reče mladić“. Nekada mladi nisu govorili pred starijima i bili su srećni zbog toga. Nisu čak ni sedeli Tamo gde sede odrasli. Imali su suzdržanosti, strahopoštovanja rumeneli bi kada bi razgovarali sa nekim starijim. A ako je neko dete ružno govorilo svojim roditeljima, nije smelo da izađe napolje od stida. I na Svetoj Gori, ako neko nije imao sedu bradu, nije se peo za pevnicu. A danas vidiš (kako poju) i iskušenici i oni koji još nisu ni iskušenici! … Na stranu sve to, ali bar da nauče da se ophode sa poštovanjem i blagočešćem.
Možeš videti i učenika Atoniade, kako se obraća rektoru, koji je i vladika: „Preosvećeni rektore, da govorimo kao jednaki“. Eto dokle se stiglo! Zlo je što ti kaže: „Zašto, šta sam rekao? Ne shvatam“. Ne kaže: „Oprostite, imam li blagoslov da Kažem jednu reč? Može da bude i besmislica“, nego reč po reč kao da to nema nikakvog značenja: „Tvoje mišljenje i moje mišljenje“, shvataš. Ovaj duh je nažalost ušao i u duhovni život monaštva. Čuješ iskušenike kako govore: „Rekao sam to starcu, a on me ne razume! Ponovio sam sam mu to nekoliko puta.“ „Dobro, kako si mu to ‘ponovio’?“ To je kao da kažeš: „Starac se nije popravio“. „Zašto, kaže, ne mogu da iznesem svoje mišljenje?“ Da skočiš u vis od takvih stvari. I na kraju ti kaže: „Ožalostio si se? Oprosti“. Oprostiću mu, ali ne zbog toga što je rekao, već zbog toga što mi je krv jurnula u glavu!

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *