NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – BESTIDNOST I NEDOSTATAK POŠTOVANJA
 
Drskost proteruje pobožnost
 
Starče, odakle dolazi drskost?
 
– Iz Pariza[1]… Drskost u obraćanju je bestidnost, i ona daleko izgoni strah Božji, kao dim koji koristimo da bismo isterali pčele od košnice.
 
Starče, kako da se klonim drskosti?
 
– Smatraj sebe manjom od svih. Za to je potrebno mnogo smirenja. Kao najmlađa, treba da prema svim svojim sestrama gajiš poštovanje i čestvovanje. Svoju pomisao treba da izlažeš smireno, ne pokazujući se kao neko ko sve zna. Tada će te Bog obdariti blagodaću i napredovaćeš. Za poslušnika je drskost njegov najveći neprijatelj, jer to izgoni blagočešće. Obično za drskošću sledi buntovništvo, a potom sledi neosetljivost i ravnodušnost, u početku prema malim gresima, na koje se čovek, malo po malo, navikava i na njih počinje da gleda kao na nešto prirodno (= normalno). Ali, u dubini duše nema spokojstva i umesto njega ostaje samo teskoba. Čovek čak ne može ni da razume šta mu je, jer mu je srce spolja zaprljano (=ublatnjavljeno) pa ne oseća koliko je tvrdovrat.[2]
 
– U kakvom su, starče, odnosu prostodušnost i drskost?
 
– Jedna je stvar prostodušnost a druga drskost. Prostodušnost u sebi ima i blagočešća i nečeg detinjeg. Drskost je bezobzirnost.
I u neposrednosti mnogo puta ima bestidnosti. U neposrednosti i u prostodušnosti mnogo puta se, ukoliko čovek ne pazi, krije mnogo bestidnosti. Kaže neko: „Ja sam po, karakteru neposredan“, ili, ,“ja sam jednostavan“ i onda govori bestidno, a da to i ne shvata. Međutim, drugo je prostodušnost a drugo je bestidnost.
 
Starče, šta je duhovna suzdržanost?
 
– Duhovna suzdržanost je strah Božji, u najboljem smislu. Taj strah, ta suzdržanost, donosi radost i toči med u srce – duhovni med! Vidiš, jedno malo detence, koje je bojažljivo poštuje svog oca, suzdržava se i stidi se, i od prevelikog stida ne usuđuje se da pogleda svog oca. Ako nešto hoće da pita, pocrveni! Da ga staviš među ikone. Drugo dete razmišlja: „To je moj otac“, i bezobzirno istupa napred. A kad nešto želi, zahteva da mu se da, i udara nogama kao da preti,
U dobroj porodici deca žive slobodno. Postoji poštovanje, ali deca nisu pritešnjena, nema vojničke discipline. Deca se raduju svom ocu, svojoj majci, i oni se raduju njima. „Ljubav ne poznaje sram“, kaže avva Isak.[3] Postoji smelost, ali u dobrom smislu. U ovakvoj ljubavi postoji čestvovanje i poštovanje, i ona pobeđuje strah. Neko se suzdržava, okleva, ali se i plaši, jer ne postoji stvarna suzdržanost. Drugi je suzdržan, i ne plaši se, jer ima istinsku, duhovnu suzdržanost. Kada je neko duhovno suzdržan, oseća radost. Detence, tako, voli svog oca i svoju majku, sa nekom vrstom smelosti, jer se ne plaši da će ga istući. Uzima očev šešir, i ako je ovaj oficir, baca ga i raduje se. Ono ima jednostavnost, ali nije bestidno, Treba da razlikujemo jednostavnost (= prostodušnost) od bestidnosti. Ako nema poštovanja, suzdržanosti, dospevamo do drskosti. A posle čuješ devojku koja sedi besposlena, kako govori majci: „Mama, donesi mi čašu vode! Da bude hladna! … E, nije hladna. Rekoh ti da mi doneseš hladnu“. Tako počinju, a posle govore: „Zašto da se žena plaši muža?“ (up. Ef. 5, 33). U strahu je međutim i poštovanje, a u poštovanju ljubav. Kada nešto poštujem, onda to i volim, a ono što volim, to i poštujem. Žena treba da poštuje muža, a muž treba da voli ženu. Ali danas je sve uniženo (= obezvređeno), i porodica se raspada, jer naopako razumeju Jevanđelje. „Žena treba da sluša“, govori muž. Ma ako nemaš ljubavi, ne možeš ni mačku sebi da potčiniš. Ako nemaš ljubavi, drugi te ne čuje, i ne možeš ni čašu vode da mu potražiš da ti donese. Kada neko poštuje drugog, samoga sebe poštuje, ali sebi ne pridaje važnost. U poštovanju drugoga ima usrdnosti. Ali ako čovek pazi samo na sebe, onda tu nema usrdnosti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Drskost, bestidnost, bezobrazluk i bezobzirnost u govoru i obraćanju, na grčkom se kaže: tarrloča (parisia), a grad Pariz se kaže: Par1sp (Parisi). Starac je ovde napravio dosetku, igrajući se rečima, što veoma često čini.
  2. Grčka reč sttraRo^oHo, ima značenje „tvrdoglavost“, „tvrdičluk“ ali bi ovde bolje odgovarao smisao naše reči „tvrdovratost“ (prim. prev).
  3. Up. Avva Isak Sirijski, Podvižnička slova, Slovo 58, str. 256, grčkog izdanja.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *