NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – BESTIDNOST I NEDOSTATAK POŠTOVANJA
 
Drskost proteruje pobožnost
 
Starče, odakle dolazi drskost?
 
– Iz Pariza[1]… Drskost u obraćanju je bestidnost, i ona daleko izgoni strah Božji, kao dim koji koristimo da bismo isterali pčele od košnice.
 
Starče, kako da se klonim drskosti?
 
– Smatraj sebe manjom od svih. Za to je potrebno mnogo smirenja. Kao najmlađa, treba da prema svim svojim sestrama gajiš poštovanje i čestvovanje. Svoju pomisao treba da izlažeš smireno, ne pokazujući se kao neko ko sve zna. Tada će te Bog obdariti blagodaću i napredovaćeš. Za poslušnika je drskost njegov najveći neprijatelj, jer to izgoni blagočešće. Obično za drskošću sledi buntovništvo, a potom sledi neosetljivost i ravnodušnost, u početku prema malim gresima, na koje se čovek, malo po malo, navikava i na njih počinje da gleda kao na nešto prirodno (= normalno). Ali, u dubini duše nema spokojstva i umesto njega ostaje samo teskoba. Čovek čak ne može ni da razume šta mu je, jer mu je srce spolja zaprljano (=ublatnjavljeno) pa ne oseća koliko je tvrdovrat.[2]
 
– U kakvom su, starče, odnosu prostodušnost i drskost?
 
– Jedna je stvar prostodušnost a druga drskost. Prostodušnost u sebi ima i blagočešća i nečeg detinjeg. Drskost je bezobzirnost.
I u neposrednosti mnogo puta ima bestidnosti. U neposrednosti i u prostodušnosti mnogo puta se, ukoliko čovek ne pazi, krije mnogo bestidnosti. Kaže neko: „Ja sam po, karakteru neposredan“, ili, ,“ja sam jednostavan“ i onda govori bestidno, a da to i ne shvata. Međutim, drugo je prostodušnost a drugo je bestidnost.
 
Starče, šta je duhovna suzdržanost?
 
– Duhovna suzdržanost je strah Božji, u najboljem smislu. Taj strah, ta suzdržanost, donosi radost i toči med u srce – duhovni med! Vidiš, jedno malo detence, koje je bojažljivo poštuje svog oca, suzdržava se i stidi se, i od prevelikog stida ne usuđuje se da pogleda svog oca. Ako nešto hoće da pita, pocrveni! Da ga staviš među ikone. Drugo dete razmišlja: „To je moj otac“, i bezobzirno istupa napred. A kad nešto želi, zahteva da mu se da, i udara nogama kao da preti,
U dobroj porodici deca žive slobodno. Postoji poštovanje, ali deca nisu pritešnjena, nema vojničke discipline. Deca se raduju svom ocu, svojoj majci, i oni se raduju njima. „Ljubav ne poznaje sram“, kaže avva Isak.[3] Postoji smelost, ali u dobrom smislu. U ovakvoj ljubavi postoji čestvovanje i poštovanje, i ona pobeđuje strah. Neko se suzdržava, okleva, ali se i plaši, jer ne postoji stvarna suzdržanost. Drugi je suzdržan, i ne plaši se, jer ima istinsku, duhovnu suzdržanost. Kada je neko duhovno suzdržan, oseća radost. Detence, tako, voli svog oca i svoju majku, sa nekom vrstom smelosti, jer se ne plaši da će ga istući. Uzima očev šešir, i ako je ovaj oficir, baca ga i raduje se. Ono ima jednostavnost, ali nije bestidno, Treba da razlikujemo jednostavnost (= prostodušnost) od bestidnosti. Ako nema poštovanja, suzdržanosti, dospevamo do drskosti. A posle čuješ devojku koja sedi besposlena, kako govori majci: „Mama, donesi mi čašu vode! Da bude hladna! … E, nije hladna. Rekoh ti da mi doneseš hladnu“. Tako počinju, a posle govore: „Zašto da se žena plaši muža?“ (up. Ef. 5, 33). U strahu je međutim i poštovanje, a u poštovanju ljubav. Kada nešto poštujem, onda to i volim, a ono što volim, to i poštujem. Žena treba da poštuje muža, a muž treba da voli ženu. Ali danas je sve uniženo (= obezvređeno), i porodica se raspada, jer naopako razumeju Jevanđelje. „Žena treba da sluša“, govori muž. Ma ako nemaš ljubavi, ne možeš ni mačku sebi da potčiniš. Ako nemaš ljubavi, drugi te ne čuje, i ne možeš ni čašu vode da mu potražiš da ti donese. Kada neko poštuje drugog, samoga sebe poštuje, ali sebi ne pridaje važnost. U poštovanju drugoga ima usrdnosti. Ali ako čovek pazi samo na sebe, onda tu nema usrdnosti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Drskost, bestidnost, bezobrazluk i bezobzirnost u govoru i obraćanju, na grčkom se kaže: tarrloča (parisia), a grad Pariz se kaže: Par1sp (Parisi). Starac je ovde napravio dosetku, igrajući se rečima, što veoma često čini.
  2. Grčka reč sttraRo^oHo, ima značenje „tvrdoglavost“, „tvrdičluk“ ali bi ovde bolje odgovarao smisao naše reči „tvrdovratost“ (prim. prev).
  3. Up. Avva Isak Sirijski, Podvižnička slova, Slovo 58, str. 256, grčkog izdanja.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *