NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – NOVA POKOLJENJA
 
Mladi treba da prođu ispit čistote
 
Dođoše danas dve-tri studentkinje i rekoše mi: „Starče, pomolite se da položimo ispit“. A ja im rekoh: „Moliću se da položite ispit čistote. To je mnogo važnije. Sve ostalo dolazi kasnije“. Zar im nisam dobro rekao? Da, velika je to stvar da na licima današnje omladine vidiš čestitost i čistotu! Veoma je to velika stvar!
Dolaze neke devojke koje su, jadnice, zaista povređene. Žive sa svojim mladićima a da nisu u braku, i ne razumeju da namere tih momaka nisu časne, i zbog toga bivaju oštećene. „Šta da radim oče“, pitaju me. „Vlasnik kafane se druži sa bekrijom, ali sina ne ženi njegovom ćerkom. Prekinite tu vezu. Ako vas zaista vole, oženiće vas. A ako vas odbace, znači da vas nisu ni voleli, i tako ćete uštedeti svoje vreme“.
Lukavi iskorišćava mladalačke godine, jer mu kao oružje služi buđenje putenosti, i pokušava da uništi mlade u ovom teškom periodu kroz koji prolaze. Razum je još nezreo, i u njemu postoji veliko neiskustvo, a duhovne osnove nema uopšte. Zato mlad čovek, u ovim kriznim godinama, svagda treba da oseća potrebu za savetima starijih od njega, da se ne bi okliznuo na slatku strminu svetskih provalija, koje bez prestanka ispunjavaju dušu teskobom i za večnost je udaljavaju od Boga.
Shvatio sam da jednom normalnom detetu, u doba mladosti, nije lako da postigne takvo duhovno stanje da ne pravi razliku jer „nema više muško ni žensko“ (Gal. 3, 28). Zbog toga duhovni oci i savetuju da mladići ne žive sa devojkama, ma kako duhovni bili, jer je taj uzrast takav da im ne pomaže. Kušač iskorišćava mladost. Zbog toga je uputnije da mlad čovek bude i glup za devojke (ili devojka za mladiće) zbog svog duhovnog staranja i čistote, i da ponese ovaj teški krst. Jer u tom teškom krstu je skrivena sva sila i premudrost Božija, i mlad čovek je tada jači od Samsona (up. Sud, 15,14 i dalje) i mudriji od Solomona (up. 1 Sam. 3, 9-12). Bolje je da pazi dok ide, i da se ne osvrće desno i levo, čak ako su u pitanju i osobe sa kojima je u srodstvu, jer ih navodno prezire i sa njima ne govori, nego da ga zagledaju i naškode mu, pa još da to bude pogrešno shvaćeno od ljudi naklonjenih ovozemnostima koji uvek imaju prljave misli. Hiljadu puta je bolje da beži kao divlja životinja od ljudi nakon Liturgije, kako bi zadržao svoju duhovnu pažnju i da se žurno udalji nakon službe, nego da sedi i bulji u krzna (ili devojka u kravate) i da se duhovno razdražuje zbog ogrebotina koje će mu na srcu napraviti neprijatelj.
Istina je da svet na žalost truli, i da ako kroz njega [takav svet] i prođe neka duša koja želi da očuva čistotu, uprljaće se. S tom razlikom, međutim, što Bog neće tražiti ono isto što je u stara vremena tražio od hrišćanina koji je hteo da očuva čistotu. Neophodno je ostati hladnokrvan i da mlad čovek učini sve što može: da se bori, kako bi izbegao uzrok, a naš Hristos će mu od tog trenutka pa nadalje pomoći. Božanska ljubav, ako se razgori u njegovoj duši, je toliko plamena da ima moć da sažeže svaku drugu želju i svaku ružnu predstavu. Kada se zapali ovaj oganj, tada se osećaju božanska zadovoljstva, koja niko ne može uporediti sa bilo kojim drugim uživanjem. Ko okusi ovu nebesku mannu, na njega više neće ostavljati nikakav utisak različiti divlji plodovi. Zbog toga treba da čvrsto uhvati svoj volan, da se prekrsti i da se ne plaši. Nakon male borbe primiće velika nebeska bogatstva. Jer kada nastupi čas iskušenja potrebna je hrabrost, i Bog čini čuda da bi pomogao.
Meni je pripovedao starac Avgustin[1]: Kao iskušenik je bio u jednom manastiru u Rusiji, u svojoj otadžbini. Tamo su skoro svi bili stari, i njega su poslali da kao poslušanje pomaže u ribolovu nekom čoveku koji je radio u manastiru, jer se manastir izdržavao od ribolova. Jednoga dana dođe ćerka ovog čoveka, i reče ocu da brzo ide kući radi nekog neizbežnog posla, a ona ostade tamo da pomaže. Međutim, kušač beše ovladao tom jadnicom, i ona bez razmišljanja navali na iskušenika grešnim predlozima. U tom momentu zbuni ce Antonije – to mu je bilo svetovno ime – jer se sve dogodilo iznenada. On se oseni krsnim znakom i reče. „Hriste moj, bolje je da se udavim nego da zgrešim“ i skoči pravo u duboku reku! Ali Dobri Gospod, gledajući na veliko junaštvo čistog mladića, koji se poneo poput svetog Martiniana[2] kako bi sačuvao čistotu, zadrža ga iznad vode tako da se nije ni okvasio! „Kada sam skočio, reče mi, sa glavom na dole, nisam shvatio kako sam se našao uspravno iznad vode, tako da se ni moje odelo nije pokvasilo!“ U tom času osetio je i neki unutrašnje spokojstvo sa neizrecivom sladošću koja je sasvim uništila svaku grehovnu pomisao i svaku telesnu razdraženost, koja je ranije nastala zbog nečistih pokreta devojke. A kada je devojka videla Antonija kako stoji nad vodom, poče, pokajavši se zbog svoga greha, da plače, potresena ovim velikim čudom.
Hristos ne traži velike ctvari, da bi nam pomogao u našoj borbi. Od nas očekuje sitnice. Jedan mladić mi je pričao kako je išao na Patmos[3] radi poklonjenja, ali mu je iskušenje postavilo jednu zamku. Dok je išao, jedna turistkinja se raspali i zagrli ga. On je odgurnu i reče: „Hriste, ja sam ovde došao radi poklonjenja, a ne radi zaljubljivanja“. To reče i pobeže. Uveče u hotelu, u vreme kada se molio, vide Hrista u nestvorenoj svetlosti. Vidite šta je zadobio samo jednim odgurivanjem? Neko drugi se godinama bori i čini velike podvige, da bi se kako udostojio nečeg takvog! A ovaj vide Hrista, samo zbog toga što se usprotivio iskušenju. Naravno da ga je ovo duhovno veoma ukrepilo. Kasnije je nekoliko puta viđao svetu Markelu, svetog Rafaila, svetog Georgija. Jednom dođe i reče mi: „Pomoli se oče, da ponovo vidim svetog Georgija. Želim malo utehe, a utehe nemam u ovom svetu!“
A vidiš u kakvo stanje dolaze drugi mladi! Jednom dođe u Kolibu neki mladić sa svojim ujakom koji je bio već zašao u godine i reče mi. „Pomoli se za jednu devojku. Nesrećnim slučajem je slomila kičmu. Njen otac je vozio, i zaspao je za volanom. On je poginuo a devojka je tako nastradala. Daću ti njenu fotografiju“. „Nema potrebe“, rekoh. On je, međutim, insistirao, ja uzmem fotografiju i imam šta da vidim! Devojka leži dole a dvojica je drže. „Ko su joj ovi“ upitah. „Prijatelji“ kaže mi. „A ovo šta je? Šta to rade?“. „Ništa, kaže, to su joj prijatelji“. „Nemoj pogrešno da razumeš decu“, reče mi njegov ujak, „takva je današnja omladina“. „Pomoliću se, rekoh u sebi, ali ne da joj se popravi kičma nego da joj se popravi um. I njoj i tebi, izgubljeni čoveče“. Gde je čestitost? Trebalo je ujak da ga izgrdi. Duhovna čeda… da ima duhovnika i da se nađe u takvom stanju! Čak i da ima nameru da se oženi njome nije bilo razloga da bude tako bliska sa dvojicom, a treći da mi pokazuje fotografiju! I nisu ni pomislili da tako nešto nije u redu, Mene to ne dotiče, ali to nije ispravno. Kakvu porodicu će stvoriti ovakva omladina? Neka ih Bog prosvetli da dođu k sebi.
Sa kakvim su odricanjem nekada, devojke čuvale svoju čistotu! Sećam se da su tokom rata neki seljani bili prinuđeni da u zimu sa svojom stokom odu u brda. Tamo su ostali odsečeni velikim snežnim nanosima. Muškarci su. od smrznutog drveća napravili nekakvu krovinjaru da se zaštite od hladnoće. Žene su, pak, bile primorane da se tu smeste zajedno sa njima, poznatim ljudima iz njihovog sela. Jedna devojka i jedna starica su bile iz nekog udaljenog sela, i one su bile primorane da budu u jednoj od ovih drvenih krovinjara. Tu su, na žalost bili i neki bezbožni strašljivci koji nisu mnogo marili što je rat. Nisu saosećali sa svojim bližnjima koji su ranjavani i ginuli, nego su, kada bi našli zgodnu priliku, gledali kako da sagreše, jer su se plašili da slučajno ne poginu a da se ne ižive dovoljno. A trebalo je, makar u vreme opasnosti, da se pokaju. Jedan takav, koji, kao što rekoh, ni u vreme rata nije mario za pokajanje, već je vrebao priliku da greši, toliko je ružno uznemiravao devojku, da je ona zbog toga bila primorana da beži. Ona je radije odabrala da se smrzava, pa čak i da umre napolju na hladnoći, samo da ne izgubi svoju čednost. Kada je sirota starica videla da je devojka pobegla, pođe i ona za njom da je traži, i nađe je na tridesetak minuta hoda, pod nadstrešnicom crkvice[4] Svetog Preteče Jovana. Preteča se brinuo za čestitu devojku i doveo ju je u svoju crkvicu, za koju devojka uopšte nije ni znala da postoji. I šta dalje učini Sveti Preteča! Probudi jednog vojnika[5] iz sna, i reče mu da ide do njegove crkvice koja je bila u blizini. Ustade, dakle, vojnik i krenu u noć osvetljenu snegom, i dođe do crkvice za koju je otprilike znao gde se nalazi. I šta vidi! Jedna starica i jedna devojka, u snegu do kolena, pocrnele i ukočene od hladnoće. Vojnik odmah otvori crkvicu, i nekako uđoše. Vojnik nije imao ništa da im da osim šala i rukavica, za koje im reče da ih stavljaju naizmenično. One mu ispričaše o iskušenju koje ih je snašlo. „Dobro, reče vojnik devojci, kako si se odlučila da pobegneš usred noći, u zimu i u nepoznatom kraju?“ A ona mu odgovori: „Ja sam samo to mogla da uradim, a verovala sam da će me Hristos izbaviti“. Tada vojnik, spontano, sa saosećanjem, a ne prosto da bi ih utešio, reče: “Vašim mukama je došao kraj. Sutra ćete biti kod svoje kuće“. One se veoma obradovaše ovim rečima. I zaista, L.O.M.[6] se pokrenuo, put je otvoren, i sledećeg dana ujutru, tamo je već stigao vojni transport i ove jadnice otidoše svojoj kući. Takvim mladim Grkinjama koje su zaodenute blagodaću Božijom a ne razgolićene i bez blagodati Božije – treba se diviti i uznositi pohvale. Nakon ovoga, ona zver[7] – neka mi Bog oprosti – ode i ispriča komandantu, kako je taj i taj vojnik razvalio vrata crkvice i unutra pustio mazge! Komandant mu reče: „Ne verujem da je on tako nešto učinio!“ I taj napasnik je na koncu završio u zatvoru.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: Ayiopsizai Patered kš Aušretka, st. 74-75.
  2. U Žitiju prepodobnog Martiniana (njegov spomen se proslavlja 13. februara) stoji da, dok se podvizavao na jednoj steni blizu mora, ugleda jednu devojku koja je preživela brodolom i približavala mu se plutajući na nekakvom splavu. Ona poče moliti Svetog da je spase iz mora. Prepodobni je bio primoran da je izvuče iz vode. Onda se pomoli i sam skoči u more. Ali Božjom Promisli naiđoše delfini, podigoše ga i ostaviše na obali.
  3. Na Patmosu je sveti Jovan Bogoslov zapisao Otkrivenje koje je dobio od Hrista. Tamo je bio prognan zbog propovedanja hrišćanske vere (prim. prev.).
  4. U grčkom stoji e^ožkHđstaka, što bukvalno znači „mala crkvica izvan grada ili sela“ (prim. prev).
  5. A vojnik je bio sam starac koji ovo pripoveda. Ovo se dogodilo u vreme kada je on služio vojsku tokom građanskog rata.
  6. L. O. M. = Lohos, Opeivcov Meta^opcov. – Četa vojnika opremljena za zimske planinske uslove i raščišćavanje snežnih nanosa.
  7. Starac misli na napasnika zbog koga su devojka i starica i morale da pobegnu (prim. prev).

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *