NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – NOVA POKOLJENJA
 
Poredak mračnih sila
 
Današnja nesrećna deca stradaju od različitih teorija. Zbog toga su smućena i ošamućena. Dete; tako, jedno želi da čini a čini drugo. Želi da ide na jednu stranu, ali ga struja ovog vremena odnosi na drugu stranu. Velika je propaganda sila tame, koja zavodi onu decu koja ne misle mnogo. U školama neki učitelji govore: „Da biste uspeli, nemojte poštovati roditelje, nemojte im se potčinjavati“, i tako decu čine nesposobnom. Ta deca kasnije ne slušaju ni roditelje ni učitelje. I smatraju da je to opravdano, jer misle da tako treba da rade. A i država to podstiče, i oni koji su na vlasti, i iskorišćavaju ih i oni koji ne mare ni za otadžbinu, ni za porodicu, ni za bilo šta, ne bi li kako ostvarili svoje planove. E, sve ovo, malo po malo, pričinjava veliko zlo današnjoj omladini. I to veoma veliko zlo, koje vodi tome da deca za svog vođu imaju rogatog đavola! Satanizam se mnogo proširio. Čuješ u nekakvim centrima, čitavu noć pevaju: „satano, mi te obožavamo, ne želimo Hrista. Ti nam sve daješ“. Strašno! Šta vam daje a šta vam uzima, nesrećna deco!
Mala deca, razdražena kafom i cigaretama… Kako da vidiš čist pogled, kako da vidiš blagodat Hristovu na njihovim licima! Imao je pravo jedan arhitekta,kada je, jednoj grupi mladih koji su išli na Svetu Goru, rekao: „Naše oči su kao oči pokvarene ribe“. Došao je na Svetu Goru sa desetak mladića, od osamnaest do, otprilike, dvadeset pet godina. On se duhovno preobratio, i posle mu beše žao mladića koji su živeli raspusnim životom. Jednom prilikom, on im dade karte da idu na Svetu Goru. Pošao sam iz Kolibe i oni me susretoše na putu. „Sada idem, rekoh im, ali hajde da malo ovde posedimo“ I sedosmo. Tada naiđoše i neka deca iz Atonijade, „Sedite i vi malo ovde“, rekoh im. I sedoše. Onda arhitekta reče ovim koji su bili sa njim: „Primećujete li nešto?“ Oni rekoše da ne primećuju. „Pogledajte malo lica jedni drugima, a posle pogledajte lica ovih drugih mladića. Da vidite kako njihove oči sijaju, a naše su kao kod pokvarene ribe.“ I zaista, tada sam i ja primetio, baš takve su bile: oči pokvarene ribe. Zamućene, izobličene… A oči druge dece su sijale! Jer deca iz Škole čine metanije, idu na službe. Čovek se poznaje po očima. Zbog toga je i Hristos rekao: „Svetiljka telu je oko“ (Lk. 11, 34). Koliko mladih dolaze na Svetu Goru, obilaze sve manastire i postaju monasi, ali pored svega – kako bi rekli? – nemaju karamele u manastirima, ali imaju radost od koje im lice sija: Dok oni; u svetu, pak, imaju sve što požele, ali jadnici užasno žive.
Do nas sa svih strana dolaze različite struje. Sa istoka nam dolazi hinduizam, i druge okultne religije, sa severa stiže komunizam, sa zapada gomile teorija, sa juga, iz Afrike, magija i druge bolesti. Jedan mladić, zahvaćen takvim strujama, dođe jednom u Kolibu. Shvatio sam da su ga tu dovele molitve njegove Majke. Kada smo malo porazgovarali, rekoh mu: „Vidi, dete moje, da nađeš duhovnika, da se ispovediš i da te pomaže, i da ti sada od početka pomogne. Treba da te pomažu, jer si odbacio Hrista“. Zaplaka se jadnik. „Moli se, za mene, oče, reče mi, jer ne mogu ovoga da se oslobodim. Isprali su mi mozak. Shvatam da su me ovde dovele molitve moje majke“. Koliko pomažu majčine molitve! Onesposobljavaju se jadnici kada ih obrlate, a onda ih hvata strah, teskoba, a onda prelaze na narkotike itd. Sa jedne nizbrdice na drugu. Neka im Bog pomogne!
 
Starče, da li im koristi kada im neko kaže da je to satanska rabota?
 
– Kako da im ne koristi? Ali to treba učiniti na pravi način.
 
Kako takvi mladi mogu da poznaju Hrista?
 
– Kako da poznaju Hrista, kad, pre nego što su se upoznali sa Pravoslavljem, idu u Indiju kog gurua, ostanu tamo dve tri godine, omame se magijom, saznaju tamo da u Pravoslavlju postoji mistika, pa onda dolaze ovde da traže viđenje svetlosti, da traže viša stanja itd. A kada ih pitaš: „Koliko vremena ima a da se nisi pričestio“, kažu: „Ne sećam se, ako me je majka pričestila kad sam bio mali“. „Jesi li se nekad ispovedio?“ „Ne interesuje me ta tema“. Šta tu može da se očekuje? Ništa o Pravoslavlju ne znaju.
 
Starče, kako im se može pomoći?
 
– Od onog trenutka kad za Crkvu kažu „establišment“[1] kako da im se pomogne? Shvataš li koliko tako možemo da se sporazumemo? Međutim, oni mladi koji imaju dobro nastrojenje bivaju pomognuti i prilaze Crkvi.
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac misli na one koji u Crkvenoj strukturi (episkop, prezviteri itd), ne vide duhovno ustrojstvo Carstva Božijeg, nego samo bezblagodatni „establišment“ (prim. prev).

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *