ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
РАЗГОВОРИ О ДУХОВНИЦИМА – СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
Саговорник: Панајотис Сотирхос, новинар и писац
 
К. Ј.: Господин Сотирхос је већ једном приликом био толико љубазан и добар да нам исприча неке појединости из свог богатог искуства о старцима, којима је посветио и неколико својих књига.
Као прво, господине Сотирхос, хајде да кажемо неколико речи о томе шта су то старци, та јединствена појава у нашој Православној Цркви!
 
Панајотис Сотирхос: Реч “старац” нема, разуме се, никакве везе са животним добом: то је духовни термин и односи се на духовну одговорност, јер старац је пратилац душа, руководитељ до спасења, он је руководитељ у Христу. Зато треба да се сетимо да је први Старац, руководитељ свих нас, сам Господ.
Институција старца налази се у самој основи нашег Православног Предања. Увек је наша Црква имала и има светитеље и старце као духовне водиче.
 
К. Ј.: Да кажемо сада нешто о светошрском старцу Пајсију. Били бисмо посебно дирнути да чујемо и нека ваша сећања.
 
П. С: Када га је неко упитао како да у свету живи духовним животом, старац Пајсије је одговорио:
– Расејавање ума на животне проблеме и испразне ствари, чини и душу растрзаном. Окрени се према унутра, према необрађеном винограду своје душе, како би ишчупао из корена сав трновити коров зла из њега и како би посадио на његово место врлине. И пази, јер то делање уопште није лако. Мукотрпно је и тражи много стрпљења. Наићи ћеш на изузетно много тешкоћа. Много би ти користиле разне отачке књиге, које, срећом, ових дана није тешко наћи. У њима ћеш наћи све што желиш, све што ће ти бити потребно. Безбедно ће те извести на духовни пут. Само треба да их читаш са смирењем и уз молитву.
 
К. Ј.: То, другим речима, значи да човек треба да преобрази свој живот у такав да се у његовом средишту налази Богочовек, дакле, да свој живот преобрази у богочовекоцентричан живот.
 
II. С: Управо тако.
 
К. Ј.: И да прекине са тим безумним антропоцентризмом који влада.
 
П. С: Неко је затражио од старца Пајсија да каже нешто о молитви. И он је рекао неколико уводних речи:
– Беседа о молитви никада се не завршава, зато што се ни молитва никада не завршава.
Ова старчева мисао налази се у основи нашег постојања, а хоће да каже да се, све док живимо и постојимо, налазимо у непрекидној вези са Богом Оцем. Та дијалошка веза постоји, макар и ћутали, макар је само доживљавали, она представља стање молитве. Довољно је да постоји сећање, довољно је да постоји свест – то је оно што називамо личним доживљајем – то јест, да осећамо у себи своју слабост, своје грехе, своје потребе и да имамо свој однос према Богу. То је неисцрпан говор молитве који се никада не завршава. Старац је још рекао:
– Молитва је разговор са Богом. Не могу да кажем шта осећа човек док се моли. Једино што треба да знате је да душа хришћанина вапи да се непрестано молите.
 
К. Ј.: И Апостол Павле нас је на једном месту позвао да се непрекидно молимо.
 
П. С: Желео бих још нешто да кажем, јер то је феномен нашега доба, а тиче се људских права, о којима су се развиле толике теорије. Старац нам је о томе рекао неколико веома значајних речи:
– Колико је човек духовнији, то мање права има. у овом животу. Духовни човек нема никакво право у овом животу. Обавезан је да буде трпељив и да прихвата неправду. Његова права чува Бог за онај живот.
Али, међутим, објашњава старац, ми често, због своје глупости, тражимо да добијемо права овде. Међутим, људска правда нема никаквог значаја за духовног човека. Она је само кочница за неправедне људе.
 
К; Ј.: То је веома лепо и показује са колике висине је гледао старац Пајсије.
 
П. С: Да, зато што је превазишао оквире логике овога света. А у једној другој прилици, старац је рекао:
– Када човек верује у Бога у Христа, у будући живот, онда је овај живот овде за њега испразан. У овом животу, овде, треба да спреми пасош за онај други. И ако му неко нанесе неправду, он се радује, јер је нешто “уложио на штедну књижицу” за небески живот. Уколико више неправде доживљава од других људи у овом животу, то више “штеди” за будући живот.
О невољама је старац говорио како прочишћавају човека, како нема ничег узвишенијег од невоља кроз које пролазимо и како оне, по узвишености, превазилазе чак и умносрдачну молитву.
У наставку је старац навео речи оца Тихона, Светогорца руског порекла, једне свете душе, који се упокојио пре извесног времена: “Молитва “Господе Исусе Христе…” сто драхми; “слава Богу” хиљаду драхми.” На тај начин је хтео да нагласи да славословље Богу има већу вредност, нарочито ако човек пати и каже: “Слава Теби Господе”. А то, наравно, није лако.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.