NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
RAZGOVORI O DUHOVNICIMA – STARAC PAJSIJE
 
Sagovornik: Panajotis Sotirhos, novinar i pisac
 
K. J.: Gospodin Sotirhos je već jednom prilikom bio toliko ljubazan i dobar da nam ispriča neke pojedinosti iz svog bogatog iskustva o starcima, kojima je posvetio i nekoliko svojih knjiga.
Kao prvo, gospodine Sotirhos, hajde da kažemo nekoliko reči o tome šta su to starci, ta jedinstvena pojava u našoj Pravoslavnoj Crkvi!
 
Panajotis Sotirhos: Reč „starac“ nema, razume se, nikakve veze sa životnim dobom: to je duhovni termin i odnosi se na duhovnu odgovornost, jer starac je pratilac duša, rukovoditelj do spasenja, on je rukovoditelj u Hristu. Zato treba da se setimo da je prvi Starac, rukovoditelj svih nas, sam Gospod.
Institucija starca nalazi se u samoj osnovi našeg Pravoslavnog Predanja. Uvek je naša Crkva imala i ima svetitelje i starce kao duhovne vodiče.
 
K. J.: Da kažemo sada nešto o svetošrskom starcu Pajsiju. Bili bismo posebno dirnuti da čujemo i neka vaša sećanja.
 
P. S: Kada ga je neko upitao kako da u svetu živi duhovnim životom, starac Pajsije je odgovorio:
– Rasejavanje uma na životne probleme i isprazne stvari, čini i dušu rastrzanom. Okreni se prema unutra, prema neobrađenom vinogradu svoje duše, kako bi iščupao iz korena sav trnoviti korov zla iz njega i kako bi posadio na njegovo mesto vrline. I pazi, jer to delanje uopšte nije lako. Mukotrpno je i traži mnogo strpljenja. Naići ćeš na izuzetno mnogo teškoća. Mnogo bi ti koristile razne otačke knjige, koje, srećom, ovih dana nije teško naći. U njima ćeš naći sve što želiš, sve što će ti biti potrebno. Bezbedno će te izvesti na duhovni put. Samo treba da ih čitaš sa smirenjem i uz molitvu.
 
K. J.: To, drugim rečima, znači da čovek treba da preobrazi svoj život u takav da se u njegovom središtu nalazi Bogočovek, dakle, da svoj život preobrazi u bogočovekocentričan život.
 
II. S: Upravo tako.
 
K. J.: I da prekine sa tim bezumnim antropocentrizmom koji vlada.
 
P. S: Neko je zatražio od starca Pajsija da kaže nešto o molitvi. I on je rekao nekoliko uvodnih reči:
– Beseda o molitvi nikada se ne završava, zato što se ni molitva nikada ne završava.
Ova starčeva misao nalazi se u osnovi našeg postojanja, a hoće da kaže da se, sve dok živimo i postojimo, nalazimo u neprekidnoj vezi sa Bogom Ocem. Ta dijaloška veza postoji, makar i ćutali, makar je samo doživljavali, ona predstavlja stanje molitve. Dovoljno je da postoji sećanje, dovoljno je da postoji svest – to je ono što nazivamo ličnim doživljajem – to jest, da osećamo u sebi svoju slabost, svoje grehe, svoje potrebe i da imamo svoj odnos prema Bogu. To je neiscrpan govor molitve koji se nikada ne završava. Starac je još rekao:
– Molitva je razgovor sa Bogom. Ne mogu da kažem šta oseća čovek dok se moli. Jedino što treba da znate je da duša hrišćanina vapi da se neprestano molite.
 
K. J.: I Apostol Pavle nas je na jednom mestu pozvao da se neprekidno molimo.
 
P. S: Želeo bih još nešto da kažem, jer to je fenomen našega doba, a tiče se ljudskih prava, o kojima su se razvile tolike teorije. Starac nam je o tome rekao nekoliko veoma značajnih reči:
– Koliko je čovek duhovniji, to manje prava ima. u ovom životu. Duhovni čovek nema nikakvo pravo u ovom životu. Obavezan je da bude trpeljiv i da prihvata nepravdu. Njegova prava čuva Bog za onaj život.
Ali, međutim, objašnjava starac, mi često, zbog svoje gluposti, tražimo da dobijemo prava ovde. Međutim, ljudska pravda nema nikakvog značaja za duhovnog čoveka. Ona je samo kočnica za nepravedne ljude.
 
K; J.: To je veoma lepo i pokazuje sa kolike visine je gledao starac Pajsije.
 
P. S: Da, zato što je prevazišao okvire logike ovoga sveta. A u jednoj drugoj prilici, starac je rekao:
– Kada čovek veruje u Boga u Hrista, u budući život, onda je ovaj život ovde za njega isprazan. U ovom životu, ovde, treba da spremi pasoš za onaj drugi. I ako mu neko nanese nepravdu, on se raduje, jer je nešto „uložio na štednu knjižicu“ za nebeski život. Ukoliko više nepravde doživljava od drugih ljudi u ovom životu, to više „štedi“ za budući život.
O nevoljama je starac govorio kako pročišćavaju čoveka, kako nema ničeg uzvišenijeg od nevolja kroz koje prolazimo i kako one, po uzvišenosti, prevazilaze čak i umnosrdačnu molitvu.
U nastavku je starac naveo reči oca Tihona, Svetogorca ruskog porekla, jedne svete duše, koji se upokojio pre izvesnog vremena: „Molitva „Gospode Isuse Hriste…“ sto drahmi; „slava Bogu“ hiljadu drahmi.“ Na taj način je hteo da naglasi da slavoslovlje Bogu ima veću vrednost, naročito ako čovek pati i kaže: „Slava Tebi Gospode“. A to, naravno, nije lako.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *