NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – RACIONALIZAM NAŠEG VREMENA
 
Logika ovoga sveta kvari duhovna čula
 
Sveti Oci su sve sagledavali duhovnim, božanskim očima. Svetootački spisi su pisani Duhom Božjim, i Duhom Božjim su svoja tumačenja dali Sveti Oci. Danas često nedostaje Duha Božijeg, da bi se razumeli spisi Otaca. Sve se gleda očima ovoga sveta, i ništa se dalje od toga ne vidi. Ljudi nemaju onu širinu koju daju vera i ljubav. Arsenije Veliki[1] je stavljao palmine izdanke u vodu i nije je menjao, a voda je lepo mirisala. A otkud mi da razumemo šta je izviralo u toj ustajaloj vodi! „Ma ne razumem ovo“, kažu ti. Ne zaustavlja se da vidi ima li tu još nešto, nego smatra nemogućim zato što ne razume!
Kada se umeša logika, ništa ne može da se razume – ni Jevanđelje ni Sveti Oci. Duhovno čulo se kvari, i Jevanđelje i Oci postaju čoveku nekorisni, tako da on dolazi do toga da kaže: „Tolike godine se ljudi nepravedno pate podvizavanjem, postom, itd!“ Ovo je bogohuljenje. Dođe jednoga dana jedan monah u Kolibu automobilom. „Čedo moje, rekoh mu, šta će tebi automobil? Ne ide to!“ „Zašto starče“, reče mi, „zar ne piše u Jevanđelju: „primiće sto puta onoliko i naslediće život večni“ (Mt. 19, 29)? Ovo „primiće sto puta onoliko“, kaže se za ono što čovek treba da ima. Ali, na monaha se odnosi ono što kaže Apostol Pavle da su: „kao onikoji ništa nemaju a sve poseduju“ (2. Kor; 6,10). Monah, dakle, nema ništa, ali može da raspolaže tuđim vrednostima, zato što mu veruju radi njegovih vrlina. Mi monasi ne treba da imamo!“ Vidite kako se uz pomoć logike može doći do pogrešnih tumačenja? Imajte uvek na umu da, ako se čovek ne posveti (= očisti od greha), ako ne dođe božansko prosvetljenje, svako tumačenje koje će dati biće uvek smutno.
Upitaše me jednom: „Zbog čega Presveta /Bogorodica/ nije učinila čudo na Tinu, i Italijani razvališe brodić „Eli“ na dan njenog spomena?“ A Presveta je tako učinila još veće čudo. Uništavanje brodića „Eli“ izazvalo je srdžbu Grka. Grci su shvatili da Italijani ništa ne poštuju i razljutili su se, i zatim su ih proterali vičući „napolje“; Da nije tako bilo, Grci bi rekli: „I ovi /Italijani/ su religiozni, oni su naši prijatelji“. Ne bi razumeli bezbožnost Italijana. A sada dolaze ovi sa svojom logikom i govore: „Zašto Presveta nije učinila čudo?“ I šta da im kažeš?
A drugi pitaju: „Zar su u Vavilonu, kada su u peć bacili trojicu mladića^ zaista merili vatru, i izmerili da je bila četrdeset devet lakata?“ Pa kada je vatra isprva bila sedam metara visoka, dodali su još materijala za loženje da bude sedmostruko veća. Zar sedam puta sedam ne daje četrdeset devet? Razmišljaš na taj način o vatri? Ovde vidiš jedan racionalizam, jednu bezumnu logiku, koja je na koncu odvojena od stvarnosti. Neki od današnjih teologa zamajavaju se i ovakvim pitanjima. Tako, na primer, pitaju: „Da li su se demoni koji su pali u more sa krdom svinja udavili ili preživeli? (up. Mt. 8, 32)“ A suština je u tome što su otišli od čoveka. Šta se tebe tiče šta je bilo? Bolje pazi da demoni tebe ne posednu, i nemoj se brinuti o tome gde se sada nalaze oni demoni.
Starče, neki pokušavaju da usaglase Jevanđelje sa ljudskom logikom. Tumače Jevanđelje logikom ovoga sveta pa ne mogu sa tim da izađu na kraj.
 
– Jevanđelje i logika ovoga sveta ne mogu da se usklade. U Jevanđelju je ljubav. U logici ovoga sveta je interes. Jevanđelje kaže: „ako te ko potera jednu milju, idi sa njim dve ( up. Mt. 5, 41)“. Gde je tu logika? To je skoro ludost! Zbog toga oni koji pokušavaju da Jevanđelje usklade sa logikom ovoga sveta: čine jedno ružno zamešateljstvo. Postoje, primera radi, različite grupe koje se bave filantropskim radom. Oni, tako saznaju da je neko postradao, da je osiromašio i da mu je potreban novac. „Pomoći ćemo mu, ali da se prvo uverimo da li mu je novac zaista neophodan“. I onda odu dvojica – trojica da ga posete, da se uvere da li mu je pomoć zaista potrebna. I ako, pretpostavimo, vide da ima nekoliko fotelja u sobama, kažu: „E, pa on ima toliko fotelja u tim sobama! Pošto ima toliko nameštaja, pomoć mu nije potrebna“. I ne daju mu pomoć. Oni, međutim, ne razumeju da je taj čovek gladan. Jer, kada neko osiromaši, to ne znači da se istog časa promeni i njegova odeća. Otkud znaš da taj nameštaj nema od ranije, a još niko do sada nije došao da ga kupi? A može biti, da mu je to poklonio neko ko je saznao sa siromaštvo njegove porodice. Takvi dobrotvori se kriju iza logike i čine smutnje, a Jevanđelje ostaje van njihovog života. Ljudi gledaju na stvari spoljašnje, i zato sve pogrešno tumače.
 


 
NAPOMENE:

  1. Upitaše neki avvu Arsenija: „Zašto ne promeniš vodu, kad je ustajala?“ A on odgovori: „Umesto da mirišem ono što dolazi od sveta, treba da podnosim ovaj miris“ (Vidi Starečnik, Avva Arsenije, 18, str. 6 – na grčkom);

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *