НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – РАЦИОНАЛИЗАМ НАШЕГ ВРЕМЕНА
 
Логика овога света квари духовна чула
 
Свети Оци су све сагледавали духовним, божанским очима. Светоотачки списи су писани Духом Божјим, и Духом Божјим су своја тумачења дали Свети Оци. Данас често недостаје Духа Божијег, да би се разумели списи Отаца. Све се гледа очима овога света, и ништа се даље од тога не види. Људи немају ону ширину коју дају вера и љубав. Арсеније Велики[1] је стављао палмине изданке у воду и није је мењао, а вода је лепо мирисала. А откуд ми да разумемо шта је извирало у тој устајалој води! „Ма не разумем ово“, кажу ти. Не зауставља се да види има ли ту још нешто, него сматра немогућим зато што не разуме!
Када се умеша логика, ништа не може да се разуме – ни Јеванђеље ни Свети Оци. Духовно чуло се квари, и Јеванђеље и Оци постају човеку некорисни, тако да он долази до тога да каже: „Толике године се људи неправедно пате подвизавањем, постом, итд!“ Ово је богохуљење. Дође једнога дана један монах у Колибу аутомобилом. „Чедо моје, рекох му, шта ће теби аутомобил? Не иде то!“ „Зашто старче“, рече ми, „зар не пише у Јеванђељу: „примиће сто пута онолико и наследиће живот вечни“ (Мт. 19, 29)? Ово „примиће сто пута онолико“, каже се за оно што човек треба да има. Али, на монаха се односи оно што каже Апостол Павле да су: „као оникоји ништа немају а све поседују“ (2. Кор; 6,10). Монах, дакле, нема ништа, али може да располаже туђим вредностима, зато што му верују ради његових врлина. Ми монаси не треба да имамо!“ Видите како се уз помоћ логике може доћи до погрешних тумачења? Имајте увек на уму да, ако се човек не посвети (= очисти од греха), ако не дође божанско просветљење, свако тумачење које ће дати биће увек смутно.
Упиташе ме једном: „Због чега Пресвета /Богородица/ није учинила чудо на Тину, и Италијани развалише бродић „Ели“ на дан њеног спомена?“ А Пресвета је тако учинила још веће чудо. Уништавање бродића „Ели“ изазвало је срџбу Грка. Грци су схватили да Италијани ништа не поштују и разљутили су се, и затим су их протерали вичући „напоље“; Да није тако било, Грци би рекли: „И ови /Италијани/ су религиозни, они су наши пријатељи“. Не би разумели безбожност Италијана. А сада долазе ови са својом логиком и говоре: „Зашто Пресвета није учинила чудо?“ И шта да им кажеш?
А други питају: „Зар су у Вавилону, када су у пећ бацили тројицу младића^ заиста мерили ватру, и измерили да је била четрдесет девет лаката?“ Па када је ватра испрва била седам метара висока, додали су још материјала за ложење да буде седмоструко већа. Зар седам пута седам не даје четрдесет девет? Размишљаш на тај начин о ватри? Овде видиш један рационализам, једну безумну логику, која је на концу одвојена од стварности. Неки од данашњих теолога замајавају се и оваквим питањима. Тако, на пример, питају: „Да ли су се демони који су пали у море са крдом свиња удавили или преживели? (уп. Мт. 8, 32)“ А суштина је у томе што су отишли од човека. Шта се тебе тиче шта је било? Боље пази да демони тебе не поседну, и немој се бринути о томе где се сада налазе они демони.
Старче, неки покушавају да усагласе Јеванђеље са људском логиком. Тумаче Јеванђеље логиком овога света па не могу са тим да изађу на крај.
 
– Јеванђеље и логика овога света не могу да се ускладе. У Јеванђељу је љубав. У логици овога света је интерес. Јеванђеље каже: „ако те ко потера једну миљу, иди са њим две ( уп. Мт. 5, 41)“. Где је ту логика? То је скоро лудост! Због тога они који покушавају да Јеванђеље ускладе са логиком овога света: чине једно ружно замешатељство. Постоје, примера ради, различите групе које се баве филантропским радом. Они, тако сазнају да је неко пострадао, да је осиромашио и да му је потребан новац. „Помоћи ћемо му, али да се прво уверимо да ли му је новац заиста неопходан“. И онда оду двојица – тројица да га посете, да се увере да ли му је помоћ заиста потребна. И ако, претпоставимо, виде да има неколико фотеља у собама, кажу: „Е, па он има толико фотеља у тим собама! Пошто има толико намештаја, помоћ му није потребна“. И не дају му помоћ. Они, међутим, не разумеју да је тај човек гладан. Јер, када неко осиромаши, то не значи да се истог часа промени и његова одећа. Откуд знаш да тај намештај нема од раније, а још нико до сада није дошао да га купи? А може бити, да му је то поклонио неко ко је сазнао са сиромаштво његове породице. Такви добротвори се крију иза логике и чине смутње, а Јеванђеље остаје ван њиховог живота. Људи гледају на ствари спољашње, и зато све погрешно тумаче.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Упиташе неки авву Арсенија: „Зашто не промениш воду, кад је устајала?“ А он одговори: „Уместо да миришем оно што долази од света, треба да подносим овај мирис“ (Види Старечник, Авва Арсеније, 18, стр. 6 – на грчком);

9 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *