НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – РАЦИОНАЛИЗАМ НАШЕГ ВРЕМЕНА
 
Светска логика мучи човека
 
Старче, осећам да је моје срце као камен. Шта да радим са својом отврдлошћу срца?
 
– Није твоје срце отврдло, него… имаш срце у мозгу! Цело твоје срце стисло се у мозгу и сада ти ради само мозак. Има, међутим, још времена, твоје срце још може да се врати на своје место.
 
Али, како, старче?
 
– Свакога дана прочитај један канон из Богородична.[1] То је најбољи лек за тебе како би ти прорадило срце. Имаш ти срце, али га је прекрила твоја претерана логичка разумност. Понела си европејски типик, европејски начин размишљања. Трудиш се по типику да у свему будеш исправна и тачна. Да си некакав службеник у Европи, била би свима за углед. Све тачно на време, радиш како ваља. Била би заиста примерна. Кад би сву ту доследност преустројила ка духовности, направила би огромне духовне скокове: брзо би стигла до раја. Али, видиш, тај европски хладно-разумски дух иде на месец, а не према Богу. Сада се понашаш као да си негде у служби. У духовном животу, међутим, ствари стоје сасвим другачије. Ту је неопходна је простодушна једноставност. Буди једноставна и простодушна и имаћеш уздања у Бога.
 
А како, старче, да стекнем такву простодушност?
 
– Отворићу ти главу и ставићу у њу мозак… из старих времена! Проникни у простодушност и детињу једноставност коју сусрећеш у Старечнику, па да познаш шта је духовна наука, која узвисује и одмара душу и онда не боли глава. Логика мучи човека. На пример, кажем: „То треба да буде овако“, па то урадим, јер тако треба да буде. Не радим то, значи, од срца, него зато што ми то диктира логика. Логика каже, али и љубазност налаже: „Треба да уступим своје место.“ Међутим, то не каже срце. Сасвим је друга ствар када ми поскочи срце, па из љубави уступим своје место. Тада осећам радост.
У нашем деловању не треба да гледамо на себе. Не треба да гледамо како себи да удовољимо. То спречава долазак благодати Божије. Увек треба да гледамо како да пружимо спокој другоме.
– Стварни спокој рађа се из спокојства другог човека. Бог тада почива у човеку и човек тада престаје да буде човек, обожује се. Иначе, ради само мозак и онда је све само телесно, људски.
Светска логика умара мозак и ослабљује телесну снагу, ограничава срце, док је духовна логика за срце благотворна. Мозак, ако се исправно користи, може да покрене срце и да буде од помоћи. Када ум сиђе у срце и када са срцем заједно дела, свако дело које чинимо није више само дело разума. И логика је благодатни дар. Али само ако је освештамо.
 
Ја, старче, немам срце?
 
– Имаш срце, али уместо да оно ради, твој мозак га ућуткава. Покушај да оствариш логику срца, логику вере, љубав.
 
Како да то постигнем?
 
– Први корак – да прошеташ Солуном боса, да кажу да си полудела, како би ти памет отишла!!! Ти, душо благословена, све узимаш са математичком тачношћу. Јеси ли ти астроном? Престани да размишљаш рационалистички, да би могла да радиш на самој себи.
 
Старче, шта да читам и изучавам, шта ће ми помоћи да се ослободим логике овога света?
 
– Пре свега треба да читаш Старечник, Филотејеву Историју, Евергетинос… Дакле, не књиге пуне созерцања, него оне које говоре о. делању, да би једноставним отачким духом светитељства одагнала логику овога света. Након тога треба да читаш авву Исака, али да га не схватиш као философа, него као онога ко је од Бога просветљен.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Богородичан – Теотокарио је збирка од 62 химничка канона Пресвете Богородице. Објавио их је Свети Никодим Светогорац (1760), који је с много труда сабрао те каноне из рукописа који се налазе на Светој Гори.

9 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *