NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – RACIONALIZAM NAŠEG VREMENA
 
Razum (logika) u duhovnom životu
 
Starče, kakva je uloga razuma u duhovnom životu?
 
– Kog razuma? Ovoga sveta? Taj razum[1] nema nikakve uloge u duhovnom životu. Anđeli, Svetitelji ulaze kroz prozor, a ti ih gledaš. Razgovaraš sa njima, i oni odlaze… Ako ovo pokušaš da ispitaš i objasniš logički, razumom, to ne ide. U naše vreme kada su znanja veoma uznapredovala, poverenje samo u razum je na žalost, uklonilo veru iz temelja, i ispunilo duše pitanjima i sumnjama. Zbog toga smo lišeni čuda, jer se čudo događa ali ono se ne objašnjava razumom (= logikom). Nasuprot tome, vera u Boga privlači božansku sile nadole, i postavlja na glavu sve ljudske logičke zaključke. Čini čuda, vaskrsava mrtve i ostavlja nauku otvorenih usta. Sve vezano za duhovni život spolja izgleda naopako. Ko ne obrne svoj svetski način mišljenja, i ko ne postane duhovan čovek, nemoguće mu je da pozna tajne Božije koje nam se javljaju kao čudne. Onaj ko misli da može da pozna tajne Božije spoljašnjim izučavanjem, liči na nekog bezumnika koji pokušava da vidi Raj pomoću teleskopa.
Razum čini mnoga zla kada neko pomoću njega pokuša da izuči ono što je božansko, da tako shvati tajne, čuda. Katolici su sa razumom došli dotle da hemijski ispituju Sveto Pričešće, da bi videli da li je ono stvarno Telo i Krv Hristova. Sveti su, međutim, verom koju imaju, uvek videli Telo i Krv u svetoj Čaši, Još malo pa će doći dotle da Svetitelje stave pod rendgen da vide u čemu se sastoji njihova svetost! Odbacili su Duha Svetoga, a ubacili su svoj razum i sada se služe belom magijom. Jednom katoliku, koji je imao dobru nameru – jadnik se zaplakao – rekoh: „Jedna od najvažnijih razlika među nama je ovo: vi se oslanjate na mozak, a mi na veru. Vi ste razvili racionalizam i uopšte ljudska dostignuća. Svojim razumom ograničavate božansku silu, jer ste božansku blagodat ostavili po strani. Vi u osveštanu vodicu stavljate konzervans da se ne pokvari. Mi u ono što se pokvarilo stavljamo osveštanu vodicu, da bi postalo dobro. Verujemo u blagodat koja osveštava, i osveštanu vodicu čuvamo po dvadeset i po pedeset godina i ona se uopšte ne kvari“.
 
Da li to znači, starče, da logika, racionalizam, dolazi pre Boga?
 
– Možda ne dolazi logika nego gordost? U suštini, ovakva logika je pre iskvarena nego ispravna. Gordost je oštećenje razuma. Razum koji je egoističan je gnezdo demona. Kada se ovakva logika pretoči u naša dela, predajemo se đavolu.
 
A kada, starče, neko ko je duhovan treba da se suprotstavi iskušenju, zar tu razum nema nikakvu ulogu?
 
– Tada, čovek treba da čini ono što je u njegovoj moći, a ono što nije neka ostavi Bogu. Neki pokušavaju da sve postignu samo svojim razumom. Takvi su, na primer oni koji pokušaju da dostignu umnu molitvu razumom. Stežu glavu da bi se skoncentrisali, i posle ih boli glava. Ako se ja suprotstavljam onome čemu treba da se suprotstavljam svakoga dana, zar misliš da bih to mogao, tek tako, sam da činim? Nego, ono što kao čovek mogu, to činim, a ostalo ću ostaviti Bogu. „Bog će, kažem, dati, ukazaće na ono što treba da bude“. Mnogi počinju: „Kako će ići ovaj posao, i šta će biti s ovim ili sa onim“, i tako ih i zbog sitnica boli glava. Kada neko pokuša da stvari uredi samo logikom, tada mu se sve pomuti. Trebalo bi da Boga postavi ispred svakog svog dela. Da ne čini ništa, bez poverenja u Boga, jer se kasnije njegov razum bori i umara, a duša se loše oseća.
 
Starče, rekli ste da ne dolazite u stanje napetosti. Kako se to postiže?
 
– Ne, ne dolazim, jer se stvarima ne suprotstavljam razumom. Ako mene zaboli glava, zaboleće me od prehlade ili od niskog pritiska. Tome imam da se suprotstavim! Svakoga dana mi dolaze ljudi sa svojim problemima, sa svojim bolovima. Mislim na one koji su prošli kroz različite probleme, kroz bolesti itd. I ako nekome bude bolje, neće da kaže da mu je dobro, pa da se i ja poradujem malo, nego i dalje mislim da mu nije dobro.
 
Kako može monah da pravilno dovede u red svoju pomisao, a da se ne umori od razmišljanja?
 
– Treba da je dovede u red uz pomoć duhovne, a ne svetske logike. Treba da okrene dugme na duhovnu talasnu dužinu. Da razmišlja duhovno i da mu je nastrojenje duhovno. Čak ni za mirjanina, koji je duhovni čovek, svetska logika ne treba da ima nikakvog značaja. Svetska logika, zdrav razum, treba da ima značaja za nekog dobrog čoveka koji nije vernik.
 
Na šta mislite, starče, kada kažete duhovno nastrojenje?
 
– Duhovno nastrojenje je kada se raduješ sasvim suprotnim stvarima od onih kojima se raduju svetski ljudi. Da se raduješ, na primer, kada na tebe ne obraćaju pažnju. Jedino stremljenjima, sasvim suprotnim od svetskih, pokrenućemo se ka prostoru duhovnosti. Hoćeš novac?. Daj i novčanik. Hoćeš presto? Posadi se na klupicu.
 
Koliki procenat logike imamo mi, starče?
 
– Vama treba povaditi sve šrafove i točkiće. Treba da se molim da vas zadesi potpuni zastoj „logičkog mehanizma“ zbog ljubavi, a to je onda božansko ludilo, jer su u suprotnom u mnogo boljem stanju oni koji odlaze Lembeti,[2] nego oni hrišćani koji poseduju hladni racionalizam, to jest logiku gordosti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Kada starac ovde govori o razumu, on ne misli na dar (blagoslov) kojim je Bog počastvovao čoveka, već na racionalizam, koji je, kako on sam kaže „iskvaren“ i koji odvaja od vere u Boga, koji odriče Božije promišljanje i odbacuje čuda.
  2. Psihijatrijska klinika u Solunu.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *