NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – SVETSKO OBRAZOVANJE I ZNANJE
 
Osveštajmo znanje
 
Dobro je znanje, dobro je i obrazovanje, ali ako nisu osveštani, štetni su i vode u propast. Dođoše jednom u Kolibu, neki studenti natovareni knjigama i rekoše mi: „Došli smo, starče, da razgovaramo o Starom Zavetu. Zar Bog ne dopušta znanje?“ „Koje znanje?“ – rekoh im. „Ono koje se stiče umom?“ „Da“, rekoše. „To znanje, rekoh im, može te odvesti do meseca, ali te neće odvesti Bogu“. Dobre su sposobnosti koje poseduje naš mozak i koje mogu čoveka da podignu do meseca, sa velikim troškovima goriva itd… Ali, od ovoga su bolje duhovne sile, koje čoveka uspinju do Boga, što i jeste njegovo predodređenje. Ove sile uzdižu čoveka do Boga sa malo goriva, sa jednim naprstkom. Jednom sam jednog Amerikanca koji je došao u Kolibu, upitao: „Kako ste vi uznapredovali, pošto ste tako veliki narod?“ „Išli smo na mesec“ odgovori mi. „Koliko je daleko?“, upitah ga. „Recimo, pet stotina hiljada kilometara“, reče. „Koliko ste stotina miliona potrošili da biste išli na mesec’?’ „Od 1950-te do sada potrošili smo ogromne količine dolara“. „A do Boga, jeste li došli?“, upitah ga. „Koliko daleko je Bog?“ „Bog je, reče mi, veoma daleko“. „Mi, rekoh mu, sa jednim naprstkom (tj. sa beznačajnim materijalnim troškovima prim. prev.) idemo do Boga!“
Prirodno znanje nam pomaže da steknemo duhovno znanje. Ako, međutim, čovek ostane samo pri prirodnom znanju, ostaje pri onome što je prirodno i ne uspinje se ka Nebeskom. Ostaje dakle, u zemaljskom raju, sazdanom između Tigra i Eufrata[1] i raduje se prirodnim lepotama i životinjama, ali se ne uspinje nebeskom Raju, da se raduje sa Anđelima i sa Svetima. Da bismo se uspeli u nebeski Raj, neophodna je vera u Domoupravitelja Raja, neophodno je da Ga ljubimo, da poznamo svoju grešnost, da se smirimo, da Ga poznamo i da sa Njim molitveno govorimo, da Ga proslavljamo i kada nam pomaže i kada nas kuša.
 
Starče, da li je nekome ko nalazi spokojstvo u metanijama, u postu, u podvigu, potrebno da izučava i dogmatiku, teologiju, itd?
 
– Kada neko ima elementarno obrazovanje, bavljenje time mu može pomoći. On, Međutim, ne teži tome da stekne znanje, da se pokaže mudar ili da govori mudrosti, nego da sebi pomogne: Ako neko nastoji da osvešta ono što mu je dao Bog, dolazi blagodat i prosvetljuje ga. A unutar toga može biti i dogmatike i teologije, jer takav živi tajne Božije. A neki drugi može da bude prostodušan, i da ne želi da nauči nešto više, nego se zadovoljava onim što mu je Bog dao.
 
Ako smo u manastiru (tj. ako smo se zamonašili – prim. prev.), a još uvek želimo znanje ovoga sveta, šta to znači?
 
– Znači da nemamo znanje. „Poznajete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jn. 8,22). Kada se čovek smirava i prosvetljuje, tada se osveštava i um njegov, kao i njegove razumske sile, dok je, pre nego što se osvešta, delatnost njegovog uma telesna. Ako je neko sebeljubiv, i ako se, dok je još nepismen, upusti u tumačenje dogmata, Otkrivenja, Otaca itd, pomračuje se, i napokon se gubi u bezverju. Takvoga napušta blagodat Božija, jer je uznapredovao u egoizmu. Vidite, smirenje u svemu pomaže, ono daje snagu. Najpametnija stvar koju ću pomisliti, najmudrije rešenje koje ću pronaći, jesu najveća bezumlja, ako se u njima nalazi i egoizam, dok je smirenje stvarna mudrost. Zbog toga treba da se borimo usrdno i sa mnogo smirenja. Drugačije, znanje umesto da koristi, ima sasvim suprotne posledice. Um se tada pomračuje, i onda se izgovaraju bogohulstva, jer je egoizam uznapredovao. On [egoizam] upravlja tada umnim silama. Ako tako, neko ko je obrazovan, pokuša da izučava dogmate, postoji opasnost od štete, Isto je i ako neko ko je neupućen, pokuša da se udubljuje u duh Otaca, bez da je u odgovarajućem duhovnom stanju. Jer, da je bio imalo duhovan, ne.bi to činio. Rekao bi: „Ako mi je nešto potrebno, Bog će to prosvetliti (= razjasniti). Da ispunim ono što sam razumeo. Toga je toliko mnogo!“
 
Dakle, starče, kada neko pogrešno tumači Jevanđelje, to je zato što nema smirenja i blagočestivosti?
 
– Da, jer kada nedostaje smirenje, tumačenje koje daje, jeste tumačenje uma, razuma, i ono ostaje bez božanskog prosvetljenja,
 
Ako, dakle, ne razume nešto, bolje je da čovek to ostavi za kasnije?
 
– Da, da kaže: „Ovde je nešto dobro rečeno, ali ja to ne razumem“. I ja sam tako radio. Kada sam bio mlad i kada sam čitao Jevanđelje, ako nešto nisam mogao da razumem, nisam pokušavao da to rastumačim. Razmišljao sam: „Ovde je nešto dobro rečeno, ali ja to ne razumem“. I kasnije sam video, da kada mi je to što nisam razumeo zatrebalo – cak – i došlo je tumačenje. Ali ja opet rekoh: „Da pitam, i neko će mi objasniti kako se ovo tumači“. I bilo je tačno onako, kako sam i razumeo. Jer je drskost da neko pokuša da tumači Jevanđelje kad ga ne razume. Zbog toga, kada izučavate Jevanđelje, nemojte ga tumačiti razumom, već promislite. dobro, dok ne dođe božansko prosvetljenje rasuđivanja, i samo će se rastumačiti.
 
Može li čovek, kada dođe u odgovarajuće duhovno stanje, da razume i nešto dublje?
 
– Ne dublje. Jedan božanski smisao u sebi sadrži mnoštvo božanskih smislova. Neke čovek može da razume sada a neke kasnije. Neko može da čita – da čita, da sazna mnogo, a da uopšte ne može da uđe u smisao Jevanđelja. Neko, pak, može da ne čita mnogo, ali da ima smirenje, podvižnički duh, pa da ga Bog prosvetli i on spoznaje smisao. Onaj ko želi da čita mnogo, može to da želi zbog častoljublja ili da bi stekao pohvale. Taj je kao neko ko gleda borbu i ne gleda kako se treba boriti, da bi mogao nešto da nauči, da bi bio borac, nego samo gleda na sat bojeći se da neće stići da vidi sledeću borbu, pa još jednu, a sam nikada ne pokušava da se bori, ne postaje borac, nego ostaje gledalac.
 
Starče, za nekoga ko je obrazovan često kažu: „Ovaj je čovek dobrodeteljan (vrlinski)“[2]. Da li je uvek tako?
 
– Kada kažemo: „ovaj čovek je dobrodeteljan“, mislimo na onoga ko je duhovno dobrodeteljan, ko je duhovno zreo. Primetio sam da postoje neznalice koje su veoma gorde, i neznalice koje su smirene. Postoje i obrazovani koji su veoma gordi, i obrazovani koji su smireni. Dakle, unutrašnja dobrodetelj je sva dubina. Zbog toga sveti Vasilije Veliki kaže: „Najvažnije je da imaš uzvišenu misao[3] i smirenu pomisao“. Onaj ko ima takvu misao, ako i ima malo gordosti, nekako se opravdava. Ali onaj ko nema takvu misao, ako ima gordosti, sasvim je bez opravdanja. Sva dubina je u našem staranju o nama samima, u našoj unutrašnjoj dobrodetelji. Ako je neko dobrodeteljan, on je i obrazovan, i ima smirenu misao, Ovo je najveće dobro. Za nekoga, pak, ko nema veliko obrazovanje, veoma je štetno ako o sebi ima visoko mišljenje.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prema Biblijskoj pripovesti, Edemski vrt u kome su bili praroditelji se tu nalazio (prim. prev).
  2. Reč khŠlbrupcEUos, ne može se doslovno prevesti. Ona ima značenje: obrađen, negovan, itd. Osnovno značenje je poljoprivredno – obrađivanje zemlje, ali ima i preneseno značenje.
  3. Tj. važno je misliti o uzvišenim stvarima, o Bogu, itd (prim. prev).

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *