NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUH BOŽJI I DUH OVOGA SVETA – SVETSKO OBRAZOVANJE I ZNANJE
 
Oštrouman čovek je očišćen čovek
 
Kada čovek ne izoštrava svoj um Bogom, nego ga izoštrava zlobom, prima u sebe đavola. Bolje bi mu bilo da je izgubio pamet, jer bi tako barem imao olakšanje na dan Suda.
 
Starče, razlikuje li se prostota (neznalaštvo) od lukavstva?
 
– Da, kao lisica od šakala. Šakal, kada nešto vidi, on to i poželi, i žurno ide da to uzme. Lisica će, pak, prvo primeniti lukavstvo, a potom će otići da uzme ono što je htela.
 
Može li neko, starče, da lukavost smatra za oštroumlje?
 
– Da, može, ali ako ispita samoga sebe, shvatiće šta je lukavstvo a šta je oštroumlje. Ima i spisak, pomoću koga to može da razume. Koji su darovi Duha Svetoga? Ljubav, radost, mir, itd. Da li je ono što ima u sebi, ima sa tim veze? Ako nema, onda je to nešto satansko, onda je njegova pamet iskvarena, ima obeležja „pokvarenjaka“.
Pametan i oštrouman čovek je onaj koji se pročistio, koji je očišćen od strasti. Onaj ko je osveštao svoj um, taj je zaista mudar. A ako mu um nije očišćen, oštroumlje mu uopšte ne koristi. Pogledajte novinare, političare – pametni su. Ali mnogi od njih, zbog toga što nemaju osvećeni um, kada govore pametne stvari, govore i bezumnosti. Od prevelike pameti govore velike bezumnosti! Ako čovek ne usavršava svoj um, đavo ga iskoristi. Ako korisno ne upotrebi svoj um u pravcu činjenja dobra, đavo ga iskoristi za zlo.
 
Ako, dakle, čovek ne usavršava svoj um, time đavolu otvara mogućnosti?
 
– Ako ga ne usavršava, sve te mogućnosti se same otvaraju. Ako čovek ne dela duhovno, postaje nepostojan u dobru, i on sam, a ne đavo, čini zlo. Tako je neko, na primer, pametan, ali ne dela umom svojim već lenjstvuje. A ako ne koristi svoj um, kakve koristi ima od toga što je pametan?
 
Može li neko oštrouman pravilno da sudi, ako njime vladaju strasti?
 
– Kao prvo, treba paziti da se ne veruje sopstvenom umu, jer, ako je čovek duhovan pa veruje svom umu – prelastiće se, a ako je od ovoga sveta – poludeće. Ne treba da veruje svojoj pomisli. Treba da pita, da se savetuje, da osveštava svoju mudrost. I uopšte, čovek treba da osveštava sve što ima. Ako je mudrost osveštana, ona pomaže pri svakom rasuđivanju. Ako je neko mudar, ali njegova mudrost nije osveštana, on ne može duhovno da rasuđuje. Neko može, zbog svoje prirodne prostote, da nekog varalicu smatra za svetitelja, i da neki bezobrazluk smatra za blagočestivost. Kada se, pak, mudar osvešta, postaje veoma razborit.
 
Starče, kako se oštroumlje osveštava?
 
– Da bi se čovek osveštao, ne treba da od lukavog (= đavola) primi poruke, niti da razmišlja lukavo, već da sve čini sa dobrotom i prostodušnošću. Tako dolazi duhovna jasnoća, božansko prosvetljenje, i tada čovek sagledava srca ljudi, i ne donosi ljudske zaključke.
 
Starče, da li je rasuđivanje povezano sa znanjem?
 
– Rasuđivanje dolazi od božanskog prosvetljenja. Neko može da čita Oce, da pravilno zna određene stvari, da se podvizava i da se moli. Rasuđivanje, međutim, dolazi od božanskog prosvetljenja, i to je sasvim druga stvar.
 
Da li je svet, starče, nekada bi bolji?
 

– Nije bio bolji, ali su ljudi nekada imali prbstodušnost i dobru pomisao. Danas ljudi na sve gledaju sa lukavstvom, jer sve mere razumom. Evropski duh je doneo mnogo zla. Taj duh je ono što sakati ljude. Ljudi bi danas bili u mnogo boljem duhovnom stanju, jer su školovaniji i mogli bi da se sporazumeju. Međutim, naučili su ih ateizmu, i svemu satanskom, tako su ih onesposobili da ne mogu da se sporazumeju. Nekada, nisi mogao da se sa nekim razumeš, ako nije bio blagočestiv,[1] jer tada nije bio ni obrazovan. Sećam se, jedan kaluđer se jednom prilikom, Kada je čuo da se na Liturgiji Pređeosvećenih darova pominje „Grigorije, Papa rimski“[2], sablaznio. ‘Nisam to očekivao’, reče, ‘zar ste postali papisti?’ i pobegao je iz Crkve, jer je pomislio da pominju rimskog Papu! Vidiš li šta čini neznanje! Neznanje je strašna stvar. Najgore zlo čine oni koji u isto vreme imaju u sebi i blagočestivosti i onoga što je škodljivo. Takvi, bez da ispitaju stvari, stvaraju probleme.
 


 
NAPOMENE:

  1. Grčka reč —– obično se na srpski preovid kao blagočestivo i blagočestije. Bukvalno znači dobro poštovati tako da kod Otaca često ima značenje kao pravo-slavlje, ispravno poštovanje Boga. Videti Sv. Jovan Damaskin Besede, prev ep. Atanasije, Trebinje 2002. str. 90, napomena 6. (prim. prev).
  2. Prepodobni Grigorije Dvojeslov, Papa Rimski (540 – 604), je Svetitelj naše Crkve. Njegov spomen se proslavlja 12. marta.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *