NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
RAZGOVORI SA GRČKIM DUHOVNICIMA O STARCU PAJSIJU SVETOGORCU
 
Razgovor sa jeromonahom Kirilom Karejskim
iz kelije Svetoga Nikolaja „Bakrenog“
 
Manojlo Melinos: Svilena buba, dragi moji čitaoci, u svojoj čauri ispreda svilene niti nezavisno od spoljnih uticaja koji kao negativni faktori uništavaju mikrosvet u njenom okruženju. Monah pak, u svom kukulju, u svojoj keliji, baveći se kakvim radom moli se i radi moleći se. Setimo se podstreka Učitelja pustinje Velikog Antonija, koji kaže u svom dvadeset šestom kanonu: „Kada sediš u svojoj keliji, postaraj se da obavljaš sledeće tri stvari: rukodelje, psalme i molitve“. Shodno ovome kaže i sveti Teodor Studit: „Podvižnički život nije ništa drugo do uzdržanje od strasti, motrenje pomisli i stalna borba sa nevidivim neprijateljima“. Podvižnički Oci Crkve podstiču monaha obraćajući mu se, bio on stanovnik opštežića ili isihasta, živeo on u svojoj keliji ili u pustinji: „Ne propusti da prekloniš kolena. Naime, u kolenopreklonjenju ikonizuje se otpuštanje greha, zato što je to stav ispovedanja. Ustajanje pak iz kolenopreklonjenog stava ukazuje na pokajanje, koje označava obećanje na život u vrlini. A svako kolenopreklonjenje neka se čini uz umno prizivanje Hrista, tako da pripadajući dušom i telom Gospodu, privoliš Gospoda svake duše i tela na izmirenje. Ako pak uz umnu molitvu činiš i kakvo dobro delo rukama svojim, ne bi li odagnao san i mrzovolju, to je najvrlije po podvižničkom kanonu“.
Sve ovo od svoje mladosti držali su i drže blagosloveni Atoski Starci, o kojima nam Svetogorski monasi u ovoj knjizi govore.
U datom slučaju u pitanju je razgovor sa svetim jeromonahom o. Kirilom Karejskim, koji pripada bratstvu kelije Svetoga Nikolaja Bakrenog, ovde u atoskoj prestonici. Razgovor u celini izložen je u devetoj knjizi serije „Iskustvo Otaca“, pod naslovom STARCI NA ATOSU
 
Toplo vam zahvaljujem, oče Kirile, što ste se odazvali na moju molbu da nam govorite o velikim likovima Atoskih staraca koje ste upoznali. Slušamo vas sa pažnjom.
 
Jeromonah Kiril Karejski: Blagodarnost je moja (iako meni kao monahu ne priliči da imam išta svoje, osim žalosti zbog svojih grehova!..). Hvala ti, brate moj, što si prihvatio da slušaš moja ništavna svetogorska iskustva. Ovaj naš razgovor za mene predstavlja svetlo podsećanje na to da sam „onaj koji zna a na žalost ne čini“… uzdam se u milost Božiju, zastupništvom svetih otaca, koje, avaj meni, upoznah; kažem pak avaj meni, zato što nisam priklonio „uho koje sluša“ njihovoj vrlini, nisam ‘prekopirao’ ni po najmanje njihov sveti život…
Mnogo puta išao sam u Katunakiju, i sam i sa svojim duhovnikom ocem Haralampijem iz Dionisijata, tada dok sam, kao vrlo mlad, živeo u opštežiću manastira Svetoga Jovana Preteče. Kao što je poznato, prethodni iguman o. Haralampije je sabrat oca Jefrema Katunakijskog, obojica duhovna čeda oca Josifa Spileota Isihaste. Sabrati njihovi su bili i jesu starac Arsenije Dionisijatski i starac Josif Vatopedski. Dakle, išao sam često u Katunakiju i ispovedao se kod o. Jefrema, od kojega sam uz blagoslov dobijao i njegove mudre savete.
 
– M.M.: Čim bi se ko našao pred njim, oče Kirile, šta bi prvo primetio na ovom skromnom starcu?
 
Jerom. Kirilo: To su njegove oči! Te orlovske, prodorne oči. Pre nego što bi ga ko pozdravio, on bi te pogledao direktno u oči i preko putanje tvog pogleda imao bi utisak da ti uranja u misao, da ispituje tvoje pomisli i da ti već govori o svemu onome što si želeo da ga pitaš!.. Gledajući u njega imao bi utisak da pred tobom stoji jedna ljudina koja te razobličava, mami. Izvorni starac!..
 
– M.M.: Koliko znam; oče Kirile, vi ste veoma dobro upoznali oca Pajsija.
 
Jerom. Kirilo: Naravno, poznavao sam ga. Čak, na podstrek našeg oca Jeroteja i oca Kirila, posetio sam ga mnogo puta. Stalno me je savetovao, upravljao i to smatram velikim blagoslovom. Njega sam upoznao pre nego što sam upoznao oca Kirila, to jest pre nego što sam se čak povezao sa Bakrenom Kelijom, kojoj slava Bogu pripadam. Starac Pajsije je u nekom smislu bio duhovno vezan za našu Keliju, zato što kada je manastir Stavronikita postao opštežiteljni manastir, tada je naš prvi namesnik bio starac Jerotej. On je zamolio oca Pajsija da se preseli iz Skita Iviron u manastir Stavronikitu. Zamolio ga je i otac Grigorije, inače poreklom iz moga kraja, starac iz Skita Svetoga Jovana Bogoslova, koji se nalazi malo dalje od kelije oca Pajsija. Otac Vasilije Gondikakis, iguman u Ivironu, i naš otac Jerotej obnovili su manastir Stavronikita. To je dakle duhovna srodnost oca Pajsija i naše Kelije.
Sećam se jedanput kada sam mu bio išao – bila je jaka zima i neprestano je padao sneg. Prošao sam pored Burazerija i oci su me tamo opremili kožnim čizmama kako bih se mogao lako probijati kroz debeli sneg. Uz dosta poteškoća stigao sam do starca. Otpočeli smo razgovor. Kako smo pričali, otac Pajsije je „uočio“ da su mi se čarape skvasile od hodanja po snegu. Otišao je na tren i doneo mi svoje čarape! Razgovor se bio veoma odužio i u jednom momentu starac naglo ustade. Ja sam se iznenadio kako se tako iznenada uspravio. On iznenađen, reče mi:
– Uh, bre dete moje. Zaboravili smo se u razgovoru i već se smrklo. Šta ćeš ti sada da radiš?
Pokušao sam da iskoristim jedinstvenu priliku i rekoh mu, siguran da ću ponuditi… rešenje:
– Oče, ostaću noćas ovde.
– Na to zaboravi, to je isključeno. Nema šanse da ostaneš
ovde.
Nakon svog negiranja o. Pajsije reče smešeći se:
– Sad ću da te izbacim napolje da te pojedu vukovi!
Video sam da nije bilo umesnb da sedim više – ko zna kakvo strogo pravilo bi sveti starac tokom noći činio, a za tako nešto nije želeo… obožavatelje – te tako ustadoh da krenem. Kada smo izašli iz njegove kelije, nismo mogli da razaberemo lice jedan drugom od silnoga snega koji je neprestano vejao. Ponovo me uzeo sa sobom u keliju i meni će:
Čekaj, blagosloveni, da vidiš kakvu… opremu ću da ti dam. Na trenutak nestade i ubrzo se vrati noseći jednu ogromnu
plastičnu kesu, kao one u kbje ee odlaže odeća. Dobro sam ga pogledao ne razumevši ništa. A starac uze u ruke onu kesu i.“ obuče mi je. Od glave do pete. Čak su i čizme koje sam nosio bile pokrivene! No, za samo nekoliko sekundi najlon se zamagli od moga daha i hladnoće. To je bio jedan jedini put kada sam video oca Pajsija kako se smeje iz srca svom snagom. On se uvek osmehivao, ali to je bio prvi put da sam ga video kako je grohotom praskao u smeh. Što bi rekli, oduzeo se od smeha!.. Ja se postideh, pocrveneo sam kao rak, odnosno više sam se zaledio. Tada o. Pajsije izvadi iz svog pepa mali baštenski Nož sa drvenom drškom i meni će:
– Sad ću ti srezati svu tvoju gordost i egoizam!..
Zgrabi on kesu sve zajedno sa mojim nosom, odavajući namerno utisak, šaleći se, da će i jedno. i drugo da odseče! E, u tom času sam se vraški ukočio! Kako me je držao za noe, dograbi on onu kesu i nožem je zaseče tačno na mestu. mog nosa (koji je tik u poslednjem momentu… pustio), kako se ne bi zamagljivao moj „ekafander“. Odmah potom mi reče:
, Hajde, idi sad. Idi s blagoslovom Hristovim.
Otišao sam, istovremeno se smejući i plačući, misleći o starčevoj očinskoj i otačkoj brizi…
Od tada sam mnogo puta išao kod njega i slušao njegove savete. Zaista se ne daju opisati moja blagoslovena iskustva iz susreta sa njim. To se ne može iskazati. Nema reči… ja tada, kao mladić, želeo sam da se uverim u to kakva je volja Božija u vezi sa mnom, i zato sam često išao kod njega. Upravljao me, poučavao, podržavao, čuvao, snažio… I nakon mog rukopoloženja u sveštenika išao sam kod njega i on mi je ukazivao na pravi put.
– M.M.: Koliko znam, on je veoma duboko cenio svešteni
čin.
Jerom. Kirilo: Zaista, veoma mnogo. Reći ću ti sledeće: od prvog puta kada sam kao mladić otišao kod njega, do poslednjeg, nešto malo pre nego što će otići u Solun zbog bolesti (od kada više nije bio kročio na Svetu Goru) bio mi je naglasio:
. Ja ti govorim ovo sve, ali ti ima da slušaš ono što ti bude rekao tvoj duhovnik.
I ja ovo naglašavam, zato što postoji tendencija da govorimo preterano: „Ovo je rekao starac Pajsije…“. Odnosno, pripisujemo ocu Pajsiju ili bilo kom drugom starcu „sve“ ono što možda mi svesno ili nesvesno sami želimo. Otac Pajsije meni nikada nije rekao pod pritiskom „uradi ovo, uradi ono“. Čak me je dva tri puta prekorio, rekavši mi:
; – Kad već imaš duhovnika, zašto dolaziš kod mene?
– Ali ja ti dolazim uz njegov blagoslov, oče.
– Kaži ti svom duhovniku da ti ne daje… blagoslov da dolazivd ^ govorio bi mi polušaljivo poluozbiljno.
Starac je visoko cenio sveštenstvo i ličnost drugoga čoveka. Ko je hteo da dobije od njega savet po svaku cenu – a svaki dan bi na desetine i stotine ljudi čekalo ispred njegove kelije – odgovarao bi na njihova pitanja sa velikim smirenjem, bez „izigravanja“ (kako se kaže) autoriteta, tako što bi im .slao poruku: pazite, to sam „ja“ a ne neko drugi!..
Mnogo puta sam pokucao na njegova vrata i nije mi bio otvorio! Ja sa svoje strane nisam se povlačio, bio sam uporan! Otišao bih mu sledeći dan. Starac mi je govorio razoružavajući me, ali naravno pedagoški:
– I juče sam te video! Nemoj misliTi da nisam, ali šta da ti radim? Isti si kao i prošli put!.. Ti se bre čoveče ne menjaš. I zašto bih ti ja onda otvarao?!
Ja eam vrlo dobro znao da se on u tim trenucima molio. To jest, to je bilo vreme njegovog glavnog „posla“. Za svakog monahatlavni „posao“ je molitva.
– M.M.: Oče, toplo vam zahvaljujem na opisu vaših svetih sećanja na kontakte saocem Pajsijem i ocem Jefremom, podvižnikom iz Katunakije. Mnogo vam zahvaljujem iz dubine ceola srca…
Jerom. Kirilo: Njima da zahvališ,’ onima koji su živeli u našem svetu i blagoslovili ga, okrepili ga i poduprli svojim velikim vrlinama. Neka su na nama njihove bogougodne molitve. Amin.
M.M.: Zaista, dragi moji Čitaoci, velika je korist svima nama iz posrednog ili neposrednog kontakta sa ovim svetiteljima Božijim. To je nama obezbeđenje njihovih bogougoDnih molitvi. Sveti Isaak Sirijski kaže u svojim podvižničkim sCisima: „Molitva izraste u pribežište pomoći i izvor spasenja, u riznicu uverenosti i sigurnu luku od bure; u svetlost onima koji su u mraku i oslonac bolesnima i pokrov u vreme iskušenja; u pomoć u vrhuncu bolesti, štit izbavljenja u bici i strela napeta protiv neprijatelja“. Njihove molitve su bogougodne, jer se prinose uz potpuno smirenje duha. Avva Isaije kaže: „Čineći radnje (određene molitve), ako ih činiš u smirenosti duha, kao onaj koji je nedostojan, biće crihvaćene od Boga. Znaj da; ako se uzneseš u srcu ništavan je sav tvoj trud“. Veoma veliki podvižnik Sveti Vasilije, beleži u svojoj besedi o podvižništvu: „Upravi se u svojoj keliji, ne po danima ili mesecima, nego po dugogodišnjim periodima hvaleći svoga Vladiku danonoćno, prdražavajući heruvimima“. Naime, naša molitva treba da bude prvenstveno slavoslovna a potom išteća.
Setimo se ovde čuvenog svetogorskog starca oca Tihona, koji je oca Pajsija proizveo u velikoshimnika. On želeći upravo to da pokaže – naročiti značaj slavoslovne molitve – govorio je (kako izlažemo na drugom mestu u ovoj knjizi): „Jedno: Goepode pomiluj .= 100 drahmi; jedno: Slava Tebi Gospode = 1000 drahmi“!..
, I, ako je molitva uopšte glavni rad monaha, mnogo više je to Liturgija, kao stalna hrana i slava njegova! U Svetoj Tajni Evharistije imamo punotu i vrhunac podvižničke putanje, ponovni uzlazak ka večnoj Otadžbini.
Svaki monah oseća – u Svetoj Evharistiji – da se nalazi u svom prirodnom centru. Čitavo njegovo biće uranja u izvornu himnu Evharistije. Sveta Liturgija vaspostavlja svakoga čoveka u oblast svetih anđela; Tako odsada, odavde – u Svetoj Evharistiji – monah otkriva i ostvaruje svoj anđelski priziv, svoj poziv da poetane ravan anđelima, u istinu „ravnoanđelski“!

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *