NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
RAZGOVORI SA GRČKIM DUHOVNICIMA O STARCU PAJSIJU SVETOGORCU
 
Razgovor sa „anonimnim“ podvižnikom
 
Manojlo Melinos: U svetu Obitelj Kutlumuš upravio je moje korake Promisao Božiji po ko zna koji put. Celivao sam čudotvornu ikonu Bogorodice „Zaštitnice“ časne mršti mnogih svetitelja a uvaženi starac manastira, iguman g. Hristodul i ljubljeni oci bratstva crkve u Kutlumušu vodili su me na zavidna duhovna putovanja.
Svaki put kada me Bog i Njegova. Presveta Majka udostoje posete Kutlumušu, blagoslov koji osećam da me tad preplavljuje ne da se iskazati! Prema tome, smatram blagonaklonošću Gospođe Bogorodice moj boravak u ovom Njenom manastiru, kao i stajanje pred Njenom ikonom „Zaštitnica“.
Svaki put kad izađem iz dvorišta ovog gostoljubivog manastira, moj pogled spontano se upravi ka jarku starca Pajsija. Asocijativno se zatim vraća i ja posmatram crkvu. Čini mi se kao buket zvonika! Koliko li. se samo puta starac Pajsije molio bogousrdno pod njima… Prepodobnik Božiji poznavao je dubine duše i u svakoj je situaciji bio sposoban da ugrabi jagnje iz vukovih ralja. Njegova ličnost bila je sazdana od vrline, mudrosti i svetosti; impozantna u svojoj prostoti, ličnost čoveka apostolskog formata. Misao nam se opet vraća na Bogorodicu. Ovde sve ukazuje na Nju.
Silazim ka jarku, istovremeno uživajući u divnoj šetnji.
Uputio sam svoje korake ka jednoj od kelija iz šireg kraja, pribegavajući mnogopoštovanom starcu, iskusnom acatomičaru života. On je zatražio od mene da ne otkrijem njegovo ime, kao ni njegovo mesto podvizavanja.
Zbog.njegovog podvizavanja u dotičnom kraju,odmah mu postavljam pitanje o ocu Pajsiju i njihovom tesnom poznanstvu.
 
Oče, vi ste imali poseban odnos sa ocem Pajsijem. Često ste ga posećivali u krajevima gde se on podvizavao poslednjih godina svog života na zemlji, u blizini manastira Kutlumuš, u Panagudi. Vi koji ste poznavali starca kao malo ko, u kakvom ga sećanju nosite? Šta je bila srž njegovog držanja, njegove životne putanje?
 
Otac G. T.: Oca Pajsija zaista sam poznavao vrlo dobro, no istovremeno – to je protivurečnost – i uopšte ne! Zato što se čovek upoznaje samo ako živi na isti način kao on. Naravno, mislim na svete. Ako želiš da ti kažem u par reči šta je to što je privlačilo ka ocu Pajsiju, rekao bih sažeto: njegova ljubav ka Bogu, ka Bogorodici i prema Svetiteljima a istovremeno ljubav prema svim ljudima. Kada sam malo pre rekao da nisam postao monah, nego da sam upoznao monahe, kao uzor ovih reči.imao sam njegovu duhovnu pojavu. On je bio istinski monah – imao je te crte – zavoleo je Boga kao ništa drugo i istovremeno čoveka. To je bio starac koji je sastradavao sa ljudima, pošto je prvobitno bio stradao za Boga! Mogu reći da za njega u potpunosti važi konstatacija da se odvojio od svega i istovremeno bio ujedinjen sa svime. Čak i sa tvorevinom, sa životinjama, sa svačim a naravno i prvenstveno sa samim ljudima. Mislim da pored njega nije prošao čovek – a ti znaš veoma dobro koliko je hiljada ljudi prošlo kroz njegovu keliju – koji nije registrovao snažno prisustvo njegove ljubavi. Usudio bih se da kažem da je i sama njegova kelija bila uteha, ma i njegova senka bila je i jeste uteha savremenom čoveku, stradalnom, namučeNom, bolesnom, čoveku punoM problema. On je blagoslov Božiji u naše dane!
 
– M.M.: Vi ste se, oče, koncentrisali na ono što je po pravilu o. Pajsije imao običaj da govori (na ono u šta je posebno vepovao), na njegov podstrek na stalno pokajanje i ispovedanje. Vi ste se mnogo bavili ispovešću. Sada to naravno pominjem kao crtu o. Pajsija. Koliko je naime on propovedao pokajanje, a da sam pri tom nije bio duhovnik, s obzirom na to da je bio monah bez cvešteničkog čina.
 
Otac G. T:: Da, on lično nije bio duhovnik u Smislu Svete Tajne, ali je neprestano poučavao pokajanju. Govorio je karakteristično da pokajanje treba da bude naša svakodnevna briga. Imao je običaj da podstiče ljude koji bi ga posećivali: „Razgovaraj sa svojim duhovnikom“. Želeo je sve ljude da poveže sa duhovnikom. Da ih poveže sa Svetom Tajnom pokajanja. Sigurno da je pokajanje nešto na čemu možemo i mi sami da radimo, mirjani u svojim kućama, monasi u svojim kelijama itd. No, pokajanje se zaokružuje u Tajni ispovesti, u prisustvu predstavnika Gospodnjeg koji je služitelj Tajne, sveštenik. To je na kraju, recimo i to, završetak ove Tajne, za koju (kao i za svaku Tajnu) treba da se pripremimo pre nego što budemo učestvovali u njoj. Čak za ovu Tajnu mnogo više nego za ostale, zato što je pokajanje nešto na čemu možemo i treba da radimo mi sami.
 
– M.M.: Oče, nemam nameru da vas zamaram, ali vaše reči su za nas toliko krepeće… Zaokružiću svoj razgovor sa vama, toplo vas moleći da nam kažete dve reči o molitvi monaha, i to prvenstveno zašto volite da se molite u noćne sate: Sećam se onoga što je govorio sveti Filotej Sinajski: „Jer u noći um se navikao vedriti sjajnim zrenjima Boga i božanskoga“…
Oče, slušamo vas sa velikom pažnjom.
 
– Otac G. T.: To što me pitaš, o noćnoj molitvi, podseća me na reči jednog svetitelja koji je rekao: „Predajmo svoju prvu misao Gospodu. Predajmo Hristu ono najčistije iz svoga života“. Otac Pajsije je govorio: „Ne činimo kako mnogi čine, ne jedimo jezgro oraha a da ljusku bacamo Hristu! Dajmo mu jezgro“! Jezgro našeg života je noć, u smislu da postoji tišina, um je odmoran, utisci i događaji prethodnog dana su minuli, nisu više. prisutni tako snažno i živo na sceni. Tako naš um nije zaokupljen tim svakodnevnim problemima, što za posledicu ima suštinsko ulaganje svih sila u razgovor sa Bogom, i to da molitva nije samo formalno besedovanje sa Bogom a da je naš um istovremeno pun pomisli, I to je razlog tome da od početka monasi, i svi hrišćani naravno u produžetku, po meri svojih moći svakako (zato što sigurno imaju različite obaveze u svetu), pokušavaju više da se mole u noćne sate.
Ovo govorim prvo za sebe, draga moja braćo, a potom za vas. Prvo mene nepotrebnog treba da presaberem a zatim. da se usudim poučavati – jao meni – vas koji prihvatate da me pratite. U svakom slučaju zahvaljujem vam na vašoj dobroti i trpeljivosti, i želim vam iz dubine srca da vas „progoni“ milost Gospodnja u sve dane života vašega. Amin.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *