NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – DELANJA RASUDNOŠĆU I LJUBAVLJU
 
Obazrivost u ponašanju
 
– Starče, kad vidimo da se neko ružno ponaša, treba li mu nešto reći?
 
– To zavisi od toga kakav je čovek. U naše vreme potrebno je mnogo rasuđivanja i još više božanskog prosvetljenja. Nije lako odgovoriti na to pitanje. Svaka situacija, kako sam uvideo, u sebi sadrži petsto raznih preduslova. Postoje ljudi koji se mogu ispraviti kao i ljudi koje je nemoguće ispraviti. Ovim drugima je bolje ništa ne govoriti jer se opiru. Naročito ako je neko samoljubiv, a ti ga povrediš; onda se žestoko opire. Egoista mnogo puta zna da greši ali ne popušta zbog svog egoizma. Kad naša pobuda nije čista, tj. Kad pored naklonosti postoji i tordost, to znači da ljubav nije čista, a to onda izaziva kod drugoga veliki otpor.
Kad prekorevamo nekog iz ljubavi, saosećajno, bilo da on shvati našu ljubav, ili ne, dolazi do promene u njegovom srcu jer nas pokreće čista ljubav. Dok ostrašćeno prekorevanje bez ljubavi, može onog drugog pretvoriti u zver, jer se naša zloba sukobljava sa njegovim samoljubljem, pa vrcaju varnice, i bukne vatra kao što se upali trud kada kresneš kresivom. Kad trpimo drugog iz ljubavi on to razume. I kad ne ispoljavamo našu zlobu nego je zadržavamo u sebi, on opet razume, jer mu to izaziva nemir. Kao što đavo, iako se pretvara u anđela svetlosti, ipak donosi nespokoj; pravi anđeo, međutim, donosi nežnu, neizrecivu radost.
Dakle, kad nešto kažemo i izazovemo odbojnost, to je znak da smo nastupili iz samoljublja!
 
– Događaju se mnogi nesporazumi. Jednu te istu stvar jedan čovek će shvatiti ovako a drugi drugačije. Neka svako priupita sebe: „Zašto hoću da kažem ovo ili ono? Šta mi je motiv? Da li sastradavam sa bližnjim, ili možda hoću to da kažem kako bih ispao dobar, kako bih se istakao?“ Samo ako se čovek očisti, onda bilo da se naljuti, ili vikne, ili samo uputi primedbu, njegove pobude su čiste. Posle toga sve se pravilno odvija jer čovek postupa sa rasuđivanjem. Jer rasuđivanje je očišćenje [od svake grešnosti i moralne prljavštine], božansko prosvetljenje, duhovna bistrina. Sledstveno tome, kako tu može biti samoljublja? I kad su pobude čiste, onda je čovek spokojan. Po tome ćete rasuditi da li je neko vaše delovanje dobro.
Mnogo puta ne uviđate da način obraćanja drugom dobija ton bezuslovnog zahteva: „Mora biti tako i tako.“ Tu se odmah nađe egoizam i vi svom sagovorniku tako podignete pritisak. Ako postoje čiste pobude i smernost, primedba može da mu pomogne. U suprotnom, u njemu se probudi egoizam i vaša primedba izazove suprotan učinak. Zato treba da izuzmete sebe i da delujete bez egoizma. Tek tada vas na delovanje pokreću čiste pobude. Ophođenje bez rasuđivanja najčešće nanosi veće zlo nego ophođenje mahnitih koji su neuračunljivi i razbijaju sve oko sebe, jer ljudi bez rasuđivanja oštrim rečima ranjavaju osetljive duše i često ih smrtno povrede, jer ih dovode do očajanja.
A ima i takvih koji se sa svima ophode na isti način. Ne možemo, međutim, u naprstak da sipamo onoliko, koliko može da stane u bure, ili da natovarimo na vola, koliko natovarimo na mazgu. Vo služi tome da vuče plug. Ne možemo na njega da stavimo samar i da ga natovarimo. A mazgu, opet, u zao čas smo upregli u plug, jer ona služi za nošenje tovara. Ne možemo sve da merimo prema svom aršinu. Svako ima svoju meru. Ponešto treba namerno i prevideti, ako ne nanosi štetu. Kad bi svi ljudi u ovom životu mogli da se uteraju u red, ne bi bilo nevaljalstva i bio bi onda i ovde raj. Ne treba, dakle, pred sve ljude da postavljamo iste zahteve.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *