NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – DELANJA RASUDNOŠĆU I LJUBAVLJU
 
Dobro treba ostvarivati na dobar način
 
– Starče, kad imate neki problem, šta radite?
 
– Razmišljam o tome šta je u tome od čoveka, a šta nije. Ispitujem sa svih strana. „Učiniću ovo: kakve će posledice to imati ovde, a tamo?… Kakvo zlo može da nanese, ili čemu može da bude na korist?“ U svakom slučaju, uvek pokušavam da sagledam problem sa svih strana kako bi rešenje koje iznađem bilo što je moguće bolje, ispravnije. Jer može da se pogreši, ako čovek ne pazi. Ako tek kasnije shvati šta je trebalo da učini, od toga nema koristi, jer je gotovo, kao što kažu, „ptičica je odletela“! Recimo, neko nije pazio, pa je spalio kuću. Dobro, u redu, niko ga neće obesiti, ali zlo se dogodilo.
Negde su imali jedan problem. Dolazi mi čovek koji je bio odgovoran za to i kaže: „E, sada smo rešili taj problem. Otišao sam tamo, našao sam tog i tog i ovog i ovog, rekao sam im to i to i problem je rešen!“ „Sada tek imate problem“, rekoh mu, „ono ranije i nije bio problem, Sada je tek vatra planula. Prvobitno su bila samo dva ugarka, a bni bi se i sami ugasili.“ On je mislio da je svojim delovanjem već bio rešio problem, pa je hteo da ga zbog toga još i ga pohvalimo. Međutim, time što je učinio, napravio je veliku zbrku i problem je postao još veći.
Potrebna je velika pažnja, blagorazumnost i rasuđivanje da bi se dobro ostvarilo na dobar način, da bi bilo od koristi, jer inače, umesto da bude na duhovnu korist, odvodi drugoga u propast. A onda, ukoliko čovek namerava da nešto uradi najbolje je da to malo odloži kako bi sazrelo. Jer ako „ubere zeleno“ to jest donese odluku na brzinu, možda će kasnije imati problema i mučiće se, Kada ozbiljne stvari malo i zakasne posle krenu napred brzo i kako valja. Bez obzira što je neko bistar čovek, on je možda uz to i sujetan i samoljubiv, pa te njegove osobine mogu da budu na prvom mestu pri njegovom delovanju i da ne pazi. Jedan pas, na primer, iako nije od neke dobre rase, ako ide u lov i pažljivo prati zečje tragove imaće više uspehanego neki rasni lovački pas i ima sve dobre osobine, kada žuri, trči levo^desno, ali bez rezultata. Delovanje pre razmišljanja sadrži u sebi mnogo gordosti. Zato čovek ne treba da žuri da stupi u dejstvo, nego treba prethodno da razmisli i da se pomoli. Ako delovanju prethodi molitva, onda više ne deluje zapenjeni mozak, lakoumnost.
I mi, duhovni ljudi, ponekad postupamo kao da Boga nema; ne ostavljamo mesta delovanju Božijem. Bog zna šta i kako radi. Drugim rečima, postoje duhovna sredstva kojima se na duhovni način dovode u red teške situacije, a mi hoćemo da dejstvujemo svetovno. Kad sam bio na Sinaju jedan hodža je svakog petka dolazio u manastir, peo se na jednu kulu, kao da je minaret neke džamije, i dozivao. A imao je takav glas!… Čuo se sve do gore, do isposnice Svete Epistimije. Onda je manastir, da bi ga sprečio u tome, odlučio da petkom zaključava vrata kroz koja je hodža ulazio. Ja to nisam znao i kad sam jednom sišao do manastira nađem ga razbesnelog pred zatvorenim vratima. „Sada ću im ja pokazati“ reče mi, „što su mi zaključali vrata, da ne bih ulazio unutra… “ „Možda su je zatvorili“ – kažem mu, „da ne ulaze kamile. Ne verujem da su to učinili zbog tebe.“ Posle sam popričao sa ocima u manastiru o tome. Jedan sekretar mi reče: „Ja ću njemu pokazati. Potkresaću ga ja. Tužiću ga vladi da nas uznemirava.“ Usprotivim se i kažem mu: „Gledaj, hrišćanstvo nije „potkresivanje“. Nego da mi savršimo svenoćno bdenije sa službom Sinajskih otaca i sv. Ekaterine da ostavimo Bogu da i On kaže svoje. I ja ću otići gore [u isposnicu] da se pomolim.“ Rekao sam još nekolicini otaca da se pomole i tako je hodža dobio šamar: ustade, ode i ne pojavi se više! Jer i da su vrata zaključavali, posle bi vlada utvrdila da nije istina da ih hodža uznemirava i imali bi komplikacije. Hodža bi rekao da su zaključali vrata, zato što je on dolazio svakog petka, naneo bi manastiru zlo. Isto tako se nekom čoveku, još ranije, prohtelo da gradi vikendicu na vrhu sv. Ekaterine!,.. Razboleo se i umro. Još jedan je u skorije vreme pokušao to isto, pa se i on razboleo i umro. Zato je bolje ne oslanjati se samo na naša ljudska nastojanja. Neophodno je pomoliti se i pustiti Boga da dejstvuje.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *