NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – „ČISTIMA JE SVE ČISTO“
 
Razglašavanje grehova
 
Kad vidimo neki ružan događaj nemojmo ga razglašavati na sve strane, nego pokušajmo da ga; pokrijemo. Nije u redu obznanjivati moralne prestupe. Recimo. ako je na putu neko đubre, razuman čovek će, ako prođe tuda, uzeti neku ploču, ili kamen i pokriti ga, da ne izaziva gađenje. A nerazuman će, umesto da ga pokrije, možda početi da ga prevrće kako bi se još više osećao njegov neprijatan miris. Tako je i kad bezobzirno objavljujemo grehove drugih – izazivamo još veće zlo.
Jevanđelske reči „kaži Crkvi“ (Mt. 18, 17) nemaju smisao da sve treba iznositi u javnost. A to iz razloga što danas nije svaki čovek u Crkvi. Crkvu čine oni vernici koji žive saglasno volji Hristovoj, a ne oni koji je napadaju. U prvim vekovima hrišćanstva kad je ispovest bivala pred svim članovima Crkve ove reči („kaži Crkvi“) su imale smisla. Dok, u naše vreme, kada je retkost da cela porodica ima istog duhovnika, neka nas ne obmane onaj „daleko ga bilo“ rečima „kaži crkvi“, jer kada razglasimo neki, na primer, moralni prestup dajemo povod neprijateljima Crkve da ratuju protiv nje, a time još više slabimo veru onih duša koje su sklone padu i sablazni.
Kad majka ima ćerku koja je bludnica neće je ukorevati i ponižavati pred drugima, nego pokušava koliko može da joj povrati ugled. Prodaće sve što ima i nema, povešće je sa sobom u drugi grad, gledaće da je uda, kako bi njen život postao ispravan. Upravo je takav i etos Crkve. Vidiš, dobri Bog nas trpi sa mnogo ljubavi i nikoga ne izlaže ruglu iako, kao srceznalac, zna sve naše mane. A i svetitelji su izbegavali da javno izobličavaju nekog grešnog čoveka; radije su sa mnogo ljubavi, duhovne istančanosti i u tajnosti pomagali da zlo bude ispravljeno. Međutim, mi iako smo grešnici, činimo suprotno i ponašamo se kao licemeri. Treba da se pričuvamo olakog i pogrešnog izvođenja zaključaka, kao i uverenja da je sve ono što drugi rade zlo.
 
Starče, pomenuli ste razglašavanje moralnih sagrešenja. Šta je sa drugim vrstama greha, ili nezdravim situacijama, treba li njih u nekim slučajevima obelodanjivati?
 
– Gledaj, ja ljude koji su mi bliski opominjem. Na primer, vidim da neko pravi nered i time sablažnjava druge. Kažem mu jedan, pet, deset, dvadeset, trideset puta da se popravi, ali on ne obraća pažnju. A opominjem ga jer on nema pravo da čini, posle toliko ponovljenih opomena, isti nered, jer za sobom povlači i druge i oni ga podražavaju. Vidiš, ljudi se mnogo lakše povode za zlom nego za dobrim.Zato sam posle prinuđen da to kažem i drugima koji gledaju šta ovaj čini, kako bih sprečio da se povedu za njim.
Kad kažem da me uznemirava to što radi taj i taj, ja to ne kažem da bih ga osudio – pošto sam tom istom to već petsto puta rekao – nego to radim zbog toga što drugi, koji gledaju njegovu manu, padaju pod njegov uticaj, podražavaju ga, pa još i kažu: „Kad starac Pajsije ništa nije rekao onda je to dobro.“ Ako ne kažem svoju pomisao da me ne uspokojava ta situacija, ostavljam utisak kao da to blagosiljam, da mi takva situacija pruža spokojstvo. Tako rezultat ispadne pogrešan, jer mogu da misle da je ispravno ponašanje onog drugog, pa da ga i oni usvoje; a šta biva posle? Misle, u stvari, da onome ništa nisam ni rekao. Ne znaju da me onaj muči toliko vremena. A onda imamo i đavola koji šapuće: „Nema veze što ćeš to uraditi. Vidiš da to i drugi rade pa im starac Pajsije ne kaže ništa.“ Zato kad vidim da neko nastavlja po svome, čineći nešto neprilično, iako sam mu rekao da to ispravi, kasnije, u razgovoru, onima koji ga poznaju kažem: „Ne uspokojava.me to što čini taj i taj“, kako bih predupredio veću štetu. To nije osuđivanje. Ne treba da brkamo stvari.
A dešava se da neki posle dođu i kažu: „Zašto si to rekao drugima? To je bila poverljiva stvar.“ „Šta je poverljivo?“ pitam ga, i „hiljadu puta sam te opominjao i ti se ne ispravljaš. Nemaš pravo da sablažnjavaš druge koji misle da sam ja zbog mog ćutanja saglasan sa tobom!“ Još je samo nedostajalo da to ne kažem, a nanosi štetu drugima! To naročito govorim kad je u pitanju neko dete iz porodice koju poznajem. Kad vidim da to dete svojim ponašanjem razara porodicu onda mu kažem: „Ako ne prestaneš sa tim i tim moraću da kažem tvojoj majci. Nemaš prava da dolaziš kod mene i da posle opomene nastavljaš da činiš iste stvari. Reći ću to tvojoj majci da bih sačuvao vašu porodicu.“ Ako je neko pokajnik onda je sve u redu. Ali ako nastavlja da tera po svome onda sam dužan da progovorim; osećam se odgovornim.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *