NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – „ČISTIMA JE SVE ČISTO“
 
Neki rado prave sablazni
 
Ne treba odmah verovati sve što čuješ, jer mnogi govore onako kako su sami razumeli. Sv. Arseniju Kapadokijskom dođe neki čovek i kaže: „Daj mi blagoslov, Hadžiefendija[1], tamo gore se sakupilo sto zmija.“ „Sto zmija? Odakle tolike?“ začudi se sveti Arsenije. „E, ako ih nije bilo sto, moralo ih je biti sigurno pedeset.“ „Pedeset zmija!“ „Dvadeset pet ih je svakako bilo!“ „Jesi li ikada čuo da se negde sakupilo dvadeset pet zmija?“, opet mu kaže sveti Arsenije. Potom mu reče da ih je u svakom slučaju bilo deset. „Dobro“, reče mu svetitelj, „nisu valjda imale skupštinu, pa da se okupi deset zmija? Ćuti, to nije moguće!“ „Pet ih je moglo biti“, kaže onaj. „Da li baš pet?“ „Pa, možda su bile dve.“ A onda ga pita sveti Arsenije: „Jesi li ih video?“ „Nisam“, kaže onaj, „čulo se iz granja: ssss…..“. Mogao je, znači da bude i neki gušter!… Od svega što čujem, nikada odmah i ne izvodim zaključke dok ne proverim. Zato što pojedini ljudi govore da bi osudili, drugi tek onako, treći sa nekim ciljem.
Kako neki ljudi rado prave sablazni! Bila dva prijatelja u Konici, koji su se međusobno mnogo voleli. Praznike i nedelje nisu provoDili u gradu, nego su dolazili u manastir, u Stomi, čak su i pojci bili. Jednoga dana neki izopačen čovek smesti im svađu. Ode kod jednog i kaže mu: „Znaš li šta je za tebe rekao onaj? Rekao je to i to.“ Ode onda kod drugog i kaže: „Znaš li šta je za tebe rekao onaj koga smatraš prijateljem? To i to!“ Obojica odmah postadoše zveri i posvađaše se usred manastira! U međuvremenu, onaj koji je potpalio fitilj ode, a ona dvojica udri u svađu i viku. Onaj mlađi je bio i po prirodi malo nervozan, pa je psovao starijeg. „Šta sada da radim?“ kažem u sebi, „Eto šta radi kušač!“ Odem i kažem starijem: „Ma slušaj, još je mlad i po prirodi nervozan, nemoj da mu uzmeš za zlo. Idi i traži od njega oproštaj.“
„Oče, zašto da tražim oproštaj“, kaže mi, „zar ne vidiš da on mene psuje? Ja uopšte nemam pojma o čemu on to govori.“ Odem i kod onog mlađeg i kažem mu: „Slušaj, on je stariji. Nije sve baš onako kako se tebi čini. Idi, zatraži da ti oprosti.“ A on skoči i počne da viče: „Posvađaću se i sa vama, oče!“ „Dobro, hajde da se posvađamo! Pusti me samo da se malo pripremim…“ Rekoh mu i odoh. Na jedno mesto van manastirskog dvorišta sklonio sam nekakve dugačke motke kojima sam nameravao da ogradim baštu. Odem i uzmem jednu dugu debelu motku i počnem polako da je vučem, u nameri da ga nasmejem. On je čuo kako vučem motku, ali nije mogao ni da zamisli šta s njom nameravam! Uđem tako u dvorište vukući za sobom motku, i dođem do priprate. „Čekaj, stani da se posvađamo!“, kažem. Obojica prsnuše u smeh, čim su shvatili šta sam hteo sa onom ogromnom motkom! Tako se završilo. Led je bio probijen, đavo nije dobio ono što je hteo. „Jeste li pri sebi vas dvojica?“ rekoh im, „Na šta to liči?“ I ljubav ponovo zavlada među njima.
 
Da li ih je onaj oklevetao tog istog dana“
 
– Jeste i žestoko su se posvađali! Vidiš li šta radi đavo? Onaj je možda bio ljubomoran što su se voleli kao braća, pa ih je okrenuo jednog protiv drugog i otišao. Kleveta je veliko zlo. Zato se i kušač naziva đavo (na grčkom: (5iaPoA,o<;) diavolos = đavo; (bgaRoHgj) diavoli = kleveta), znači klevetnik. Jer kleveće: jedno kaže jednom, drugo drugom i tako izazove svađu. A vidiš, poverovali su u to, nesrećnici, i tako ih je uhvatio u zamku!
 
A je li to onaj učinio namerno?
 
– Jeste. Samo da bi ih odvojio od… ljubavi. Učinio je to iz zavisti…
 


 
NAPOMENE:

  1. Tako su stanovnici oblasti Farase zvali svetog Arsenija Kapadokijskog.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *