NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – „ČISTIMA JE SVE ČISTO“
 
Duhovan čovek je „oganj koji sažiže“
 
Starče, kako se u današnjem društvu može živeti ispravno, hrišćanski, a da se ne sablažnjavamo o ljude koji žive daleko od Boga?
 
– Zašto bi se trebalo sablažnjavati o ljude koji nisu u Božijoj blizini? Kad bi neko tako živeo u porodici i imao još petoro-šestoro braće i kada bi dvoje-troje od njih odvukao satana, pa bi živeli grešnim životom, da li bi ga njihov grešni život sablažnjavao?
 
Ne, nego bi patio zbog njih, jer su mu braća.
 
– E, vidiš, zlo se nalazi u nama. Nemamo ljubavi i zato ostale ljude ne doživljavamo kao braću nego se sablažnjavamo o njih. Svi smo jedna velika porodica i braća međusobno, jer su svi ljudi deca Božija. Ako stvarno mislimo da smo svi međusobno braća, onda ćemo patiti zbog onih koji žive u grehu i nećemo se sablažnjavati njihovim životom, nego ćemo se moliti za njih. Ukoliko se sablažnjavamo znači da zlo nije izvan nas nego u nama. Kad god se sablaznimo treba da kažemo sebi: „Koliko ljudi sam ja sablaznio? Za ime Božije, zar da ne istrpim svoga brata? Kako će mene Bog trpeti pored svega što činim?“ Pomislite na Boga, na Presvetu Bogorodicu i anđele koji vide sve ljude na zemlji – kao da se nalaze na nekom balkonu i gledaju na trg na kome je okupljeno mnogo ljudi – jedni kradu, drugi se svađaju, treći telesno sagrešuju… Kako ih trpe! Kako oni trpe sveukupno zlo i greh koji postoji na svetu, a mi ne možemo da otrpimo svoga brata! To je strašno.
 
Starče, šta znače reči apostola Pavla da je „naš Bog oganj neugasivi“ (Jevr. 12, 29)?
 
– Kad ubaciš u kamin hartiju, smeće šta će biti sa njima? Zar neće izgoreti? Tako je i kod duhovnog čoveka. Sve što u njega ubaci kušač, biva spaljeno. „Oganj neugasivi!“ Kad se u čoveku raspali božanski oganj sve što je rđavo biva spaljeno. Ružne pomisli više se ne zadržavaju u njemu. Odnosno, đavo ne prestaje da ubacuje ružne pomisli, ali ih duhovan čovek, budući da je oganj, sažiže. Potom se đavo umori i prestaje. Zato ap. Pavle i kaže: „Čistima je sve čisto“. U takvim ljudima, dakle, nema ništa nečisto. Čiste ljude i u blato da baciš oni će ostati čisti, kao što sunčevi zraci, gde god da padnu, ostaju svetli i čisti.
Duhovan čovek se povodi za svetiteljima, ali ga telesni čovek ne razdražuje. Gleda ga, oseća bol zbog njega, ali na njega ne utiče to zlo. Čovek osrednje duhovnosti, menja se na bolje pod uticajem duhovnog čoveka; ali pod uticajem telesnog čoveka menja se, pak, na gore. Telesni čovek ne shvata čoveka dostiglog do svetosti, dok ga drugi telesni čovek razdražuje. I dok demonizovani čovek odmah beži čim vidi čoveka dostiglog do svetosti, dotle se telesni čovek približava svetitelju da bi ga iskušao i sablaznio. Čovek koji je dospeo u stanje stanovnika Sodoma sablažnjava se čak i o anđele (Vidi Post. 19,15). Smireni čovek, čak i ako je duhovno neiskusan, razlikuje anđela Božijeg od đavola jer ima duhovnu čistotu i time je sroDan anđelu. Samoljubiv i telesni čovek, osim što lako pada u demonsku zamku, svojom telesnošću i sam širi zlo i svojim duhovnim mikrobima zaražava duše sklone bolestima.
 
Starče, kako neko može dospeti u stanje da sve vidi čisto?
 
– Treba prvo očistiti srce da bi u njemu počivala blagodat Božija. Zar se ne kaže u psalmu: „Srce mi čisto sazdaj Bože“ (Ps. 50,12)? Kad se srce očisti, bilo muško ili žensko, onda se Hristos nastani u njemu. Takav čovek ne sablažnjava druge niti biva sablažnjen od drugih, nego širi oko sebe blagodat i pobožnost. Čovek koji čuva i održava svoju duhovnu čistotu zadržava i božansku blagodat u sebi. Tako sve vidi čisto, a ono što je nečisto ume da iskoristi na dobro. Isceljuje ga u svojoj duhovnoj radionici. Od nečiste hartije pravi maramice ili sveske, od upotrebljenog metala pravi svećnjake itd. Nasuprot tome, čovek koji je podlegao lukavosti i razmišlja lukavo, čak i ono što je dobro pretvara u zlo, kao što fabrika oružja od zlata pravi metke, i topovske granate jer su njene mašine i kalupi tako ustrojeni.
Kad neko počne da pravi ustupke grehu on prvo potamni iznutra, a oči duše se zamućuju i on sve nejasno vidi. Potom biva zaražen grehom i greh ga smućuje. Čak i ono što je čisto može videti kao grešno. Postoje, na primer, ljudi koji ne mogu da veruju da ima mladića ili devojaka koji žive istinski čistim životom. „Nemoguće je“, kažu, „da toga ima danas.“ Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh da greh vide svuda oko sebe.
Ljudi koji spavaju sa „pokvarenjacima“ ne mogu da zamisle da postoje drugi koji spavaju sa anđelima. Mada, ne treba očekivati od svinja da vole i poštuju ljiljane. I Sam Hristosto kaže: „Ne.mećite bisere pred svinje“ (Mt. 7, 6). Zato je dobro da onaj ko živi duhovno i čisto bude izuzetno oprezan i ne meša se mnogo sa posvetovnjačenima, niti da im pruži duhovni povod da bude izložen oštećenju i da ne bi on oštetio druge. Telesni ljudi imaju drugačiji tipik i drugi (tj. đavo) im određuje pravila i ne razlikuju sveto miro od kolonjske vode.
 
Starče, može li neko, ko želi da živi u Hristu, biti sprečen od spoljašnjih iskušenja“?
 
Ne. Od Hrista može da nas odvoji samo naš neduhovan život. „Pokvarenjak“ ima sledeći zadatak: da stvara sablazni i širi zlo, da napada ljude, nekad žestoko i otvoreno, a nekad lukavo.
Hristos nas uvek voli, a nalazi se pored nas kad živimo saglasno Njegovoj volji. Zato kad vidite sablazni nemojte se bojati i paničiti. Ako čovek te stvari ne bude rešavao na duhovan način, neće se radovati ni jedan jedini dan jer će đavo u njemu. naći svoj cilj, tj. ranjivu tačku, i neprestano će stvarati sablazni, kako bi ga mučio, danas ovim, sutra onim, prekosutra nečim trećim.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *