NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – I SAMO PRISUSTVO HRIŠĆANA JESTE ISPOVEDANJE VERE
 
Sučeljavanje sa huliteljima
 
Starče, u Sv. Pismu stoji da se hula na Svetoga Duha ne prašta. O kojoj huli je reč?
 
– Hula na Svetog Duha uopšte je nipodaštavanje svega božanskog, ako je čovek, razume se, pri zdravoj pameti. Tada je i odgovoran. Na primer, nekog sam čoveka iz sve snage gurnuo i izbacio napolje, jer mi je rekao.“ma idite i ti i tvoji bogovi…“ To je bilo bogohuljenje. Ili, prolaze dvojica pored crkve. Jedan se oseni krsnim znakom i kaže drugom: „Hajde, prekrsti se i ti!“ A on mu odgovara: „Ma, idi molim te, zašto da se prekrstili?“ To nipodaštavanje je hula. Kod blagočestivog čoveka hula nema mesta. Ali i bestidnost je hula na Duha. Bestidan čovek izvrće ili gazi jevanđelsku istinu da bi opravdao svoj pad. Ne poštuje istinu, stvarnost, već je svesno iskrivljuje, gazi po svetinji. To mu polako ulazi u naviku. A tome sledi udaljavanje blagodati Božije i čovek pada pod demonski uticaj. I ako se ne pokaje, kako će se dalje razvijati?,.. Sačuvaj Bože! Ali, ako se neko razgnevi, pa u gnevu huli čak i na Svetoga Duha, za takvu hulu može biti oprošteno, jer čovek sam ne veruje u ono što je izrekao, već ju je rekao u afektu (ljutini), izgubio je kontrolu nad sobom i odmah potom se pokajao. Bestidnik, međutim, opravdava laž kako bi opravdao svoj pad. A onaj ko nalazi opravdanje za svoj pad, opravdava đavola.
 
Starče, kako opravdava svoj greh?
 
– Na primer, seti se nečega što je rečeno pre deset godina, i onda to navodi kao primer kako bi opravdao sebe. Čak ni đavo, najveći advokat, ne može da se seti tako nečeg u datom trenutku.
 
I kako se oseća takav čovek?
 
– Kako se oseća? Nema nikad mira u sebi. Čak i kad je u pravu, pa samog sebe opravdava, nema mira. Još je gore kad nije u pravu a pokušava da opravda sebe na besraman način. Zato treba da pazimo na bestidnost i nipodaštavanje ne samo. prema svemu što je božansko, nego i prema bližnjem: koji je ikona Božija. Bestidni ljudi se nalaze na prvom stupnju hule na Duha Svetoga. Nipodaštavanje božanskog je drugi stupanj, a na trećem je sam đavo.
 
Starče, kad govore protiv Crkve ili protiv monaštva; šta učiniti?
 
– Pre svega, ako, neko govori ružno, naprimer o tebi, kao osobi, ne smeta. Razmišljaj ovako: „Hrista, Koji je bio Hristos, toliko su vređali, ali On nije rekao ni reč; koliko bi tek ja kao grešnik trebalo više da podnosim. Kad bi došli da vređaju mene kao osobu, uopšte mi ne bi smetalo. Ali kad me vređaju kao monaha onda vređaju celokupnu monašku ustanovu, a ja kao monah nisam monah samo za sebe i otuda moram da progovorim. U takvim slučajevima ih treba ostaviti da se „isprazne“ i onda im odgovoriti. Putovao sam autobusom i neka žena je vređala sveštenike. Sačekao sam da završi i onda joj rekao: „Imamo velike zahteve prema sveštenicima, ali ni njih nije Bog bacio padobranima na zemlju, nego su ljudi i imaju svoje ljudske slabosti, A možeš li ti meni da kažeš kakvo će dete roditi i kako će ga sutra vaspitavati jedna ofarbana majka kao ti, sa noktima kao u grabljivice? I šta ako to dete bude sutra sveštenik, ili monah kakav će biti?“ Drugi put, sećam se, putovao sam autobusom iz Atine za Janjinu, Jedan od putnika tokom vožnje nije prestajao da osuđuje mitropolita sa kojim je tada bilo nekakvih problema. Rekoh mu dve-tri reči i posle počeh u sebi da se molim. Onaj nastavi. Kada smo stigli u Janjinu, iziđosmo iz autobusa, a ja ga povučem u stranu i kažem mu: „Poznaješ li ti mene?’ „Ne“, kaže on. „Kako onda možeš tako da govoriš? Možda sam ja mnogo gori od onoga koga toliko grdiš, a možda sam dostigao i do svetosti. Kako možeš preda mnom da govoriš takve stvari? Ja ne mogu ni da zamislim da tako što ljudi mogu činiti, pa makar bili iz sveta! Potrudi se da se popraviš, jer će te Bog žestoko kazniti – za tvoje dobro, razume se.“ Počeo je da drhti. Ali i ostali su razumeli, kako sam mogao da zaključim po pometnji koja je tada nastala.
Vidiš kako neko psuje svetinje a ostali ništa ne kažu. U takvom slučaju krotkost je od demona. Jednom prilikom, kada sam silazio sa Svete Gore, sreo sam na brodu jednog nesrećnika koji je pobegao iz duševne bolnice i došao na Svetu Goru. Bučno je psovao i grdio starije, vlast, lekare,.. „Tolike godine“, vikao je, „kljukaju me lekovima i tresu elektrošokovima! Vama je dobro. Imate svoju udobnost, automobile. A mene je majka sa dvanaest godina poslala na neko ostrvo. Dvadeset pet godina idem iz ludnice u ludnicu! Grdio je sve partije i na kraju poče da psuje Hrista i Bogorodicu. Onda ustanem i kažem mu: „Prestani!“ Obratim se i ostalima: „Ima li ovde neko odgovoran?“ Osvesti se, izgleda, njegov pratilac – verovatno je bio policajac – pa ga malo umiri. Sve svoje probleme ispričao je vičući i psujući. Zabolelo me za njega. Posle dođe i poljubi mi ruku. Poljubio sam ga. Imao je pravo. Svi mi, manje ili više, imamo udela u njegovoj nesreći. Tako sam i ja bio uzrok što je, jadnik, toliko vikao i psovao. Da sam bio na višem duhovnom nivou, možda bih mu pomogao.
Koliko su bili razočarani Grci što se država sporazumela sa Turskom o razmeni stanovništva, pa su putovali brodom u Grčku! Dvojica mornara [iz posade grčkog broda] psovali su Hrista i Bogorodicu. To je za ove ljude [izbeglice] bilo previše! Rekoše: „Zar Grci, hrišćani da psuju Hrista i Bogorodicu!“ Zgrabiše ih i baciše u more. Srećom, ovi su znali da plivaju, pa su se izbavili. Čak i kad nekog čoveka psuju treba da ga zaštitimo, a kamoli Hrista! Dođe u kolibu neki hromi momčić, a lišce Mu ozareno. Kažem sebi: „Ovde ima nečega, kad se blagodat Božija zar i toliko!“ Upitah ga: „Kako si“, i rekoh mu još nekoliko uobičajenih rečenica, a on mi odmah ispriča šta mu se dogodilo. Neki čovek, bolje reći zver, psovao je Hrista i Bogorodicu i momak skoči na njega da ga spreči. A onaj ga baci na zemlju i poče ga gaziti, obe noge mu je ozbiljno povredio i posle toga je, jadničak, ostao hrom. On je ispovednik! Šta su sve pretrpeli ispovednici i mučenici!
 
Starče, mnogi pobožni mladi u vojsci imaju poteškoće sa onima koji psuju. Šta da rade?
 
– Treba imati rasuđivanja i strpljenja. Pomoći će Bog. Radiovezista koji je bio sa mnom u vojsci po struci je bio lekar, bezbožnik i bogohulnik. Svakog dana je dolazio u jedinicu da mi Ispira mozak. Pričao mi je o Darvinovoj teoriji i sličnim stvarima, čisto huljenje: Ali posle jednog događaja shvatio je neke stvari. Bili smo na nekom zadatku i natovarili radiostanicu na jednu veliku mazgu.
Na jednoj oštroj nizbrdici mazga je počela da se kliza i ja je uhvatim za rep a lekar ju je držao za ular. U jednom trenutku, kako joj je samar isuviše gnječio uši, mazga Se ritnula zadnjim nogama i toliko me udarila da sam odleteo nekoliko metara. Kad sam došao sebi ustao sam i shvatio da mogu da hodam! A jedino čega se sećam je da sam pre udarca rekao: „Bogorodice moja.“ Ništa drugo. Ostali su mi pečati od njenih potkovica. Ovde po grudima sve mi je bilo plavo. Tolikom silinom me udarila mazga! Lekar nije mogao da veruje kada je video da mogu da hodam! I nastavili smo put. Kad smo malo odmakli lekar se spotače o jedan kamen i pade. Nije mogao da ustane i da nastavi put. Poče da viče: „Presveta Bogorodice, Hriste moj!“ I reče mi: „Sada će svi da me ostave: gotov sam. Ko će mi pomoći?“ Plašio se da ga ne uhvate. „Ne brini“, rekoh mu, „sešću i ja ovde pored tebe. Ako uhvate i zarobe mene, zarobiće i tebe.“ Jadnik je posle razmišljao: „Arsenija[1] je tako snažno udarila mazga i on je odmah ustao, a ja sam se malo okliznuo i ne mogu da hodam.“ Ubrzo je ustao, ali je hramao, pa sam ga pridržavao. Ostali su već daleko bili odmakli. Dobio je lekciju, pa je posle došao sebi. Svakoga dana je hulio, a onda kada je bio u opasnosti, povikao je „Presveta Bogorodice!“ Bogorodica se sažalila na njega! Jedan drugi, opet, koji je u vojsci vozio motocikl dva puta je lomio nogu, ali je i dalje hulio.
 
Niste mu ništa rekli?
 
Šta da mu kažem? Nisam ništa rekao, a on je psovao neprestano i Hrista i Presvetu Bogorodicu namerno, da me sekira. Posle sam to shvatio, pa sam se samo molio. Ali da vidite, iako su u početku psovali i taj i drugi iz čista mira, kasnije, kad se nađu u nevolji počnu da grizu jezik ako im polete psovke! U slučajevima kad čuješ da neko bezočno i namerno huli najbolje je da ne obraćaš pažnju i da se u sebi moliš. Jer ako primeti da obraćaš pažnju on će neprekidno psovati, a ti ćeš na neki način postati uzročnik njegove demonizovanosti. Međutim, ako čovek koji psuje nije bestidan nego ima blagu narav i psuje iz rđave navike, onda možeš nešto i da mu kažeš. S druge strane, ako i ima blagu narav ali je pun egoizma, onda pripazi da mu se ne obraćaš oštrim rečima nego što smirenije možeš i sa bolom. Šta kaže avva Isak Sirijski: „Snagom svojih vrlina postidi one koji se sa tobom spore.., i ućutkaj ih krotkošću i tišinom svojih usana. Porazi bestidne svojim dobrodeteljnim ophođenjem, a raspusne u nasladama zatvaranjem očiju“ (Podvižnička Slova, Slovo 23, 10).
 


 
NAPOMENE:

  1. Svetovno ime starca Pajsija.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *