NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – I SAMO PRISUSTVO HRIŠĆANA JESTE ISPOVEDANJE VERE
 
Primeri najbolje govore
 
– Starče, da li ljudi koji žive duhovno u svetu treba da pokazuju da poste?
 
– Kad je reč o utvrđenim postovima Crkve kao što su sreda, petak, Uskršnji post, itd., onda treba, jer je to ispovedanje vere. Druge postove koji bivaju iz posebne želje za podvigom, iz ljubavi prema Hristu ili da bi nam se uslišila molitva, onda ih treba postiti tajno.
Naš cilj je da živimo pravoslavno, a ne samo da govorimo ili pišemo pravoslavno. Vidiš, zato jedna propoved ne poučava, ne utiče na drugog čoveka, ma koliko da je dobra, ukoliko propovednik ne živi u skladu sa svojim rečima.
 
A ako slušalac ili čitalac ima dobro nastrojenje?
 
– E, tada on već ima božansku blagodat i zato mu to biva na korist. Ali neko ko nema dobro nastrojenje uzeće i preispitati ono što govori propovednik i to mu neće biti na korist. Razmišljati na pravoslavan način je vrlo lako, ali živeti tako je vrlo teško. Jednom je neki bogoslov držao propoved i rekao slušaocima da treba da daju krv jer je bila velika potreba. I stvarno su ga mnogi poslušali, ali on sam nije dao ni jednu kap, iako je imao krvi… u izobilju. Mnogi su se zbog toga sablaznili. „Ja sam“, govorio je, „svojom propoveđu učinio mnogo i podstakao sam ljude da daju krv, a to je kao da sam dao najviše krvi.“ Tako je povlađivao svojoj pomisli. Ali bolje bi bilo da nije držao tu propoved, već da je bez reči otišao i dao krv. Dela su važna. Jedan posetilac mi kaže: „Ja sam desničar“ i pošto nije imao nikakve veze sa crkvom pitam ga: „Ako se ne osenjuješ krstom, šta ti to koristi?“ rekoh mu. „Ako ne pravi znak krsta, od kakve je koristi što je ruka desna? Po čemu se razlikuje od leve kojom se i ovako i onako ne osenjujemo?“ Ako si desničar i ne osenjuješ se krstom, po čemu se razlikuješ od levičara? Stvar je u tome da budeš duhovan čovek, da budeš u blizini Hristovoj i tada ćeš pomoći i drugima.
Kad čovek vodi ispravan život to se pročuje nadaleko. U jednom našem gradu je živeo jedan protestant koji je svakoga osuđivao, sveštenike, episkope. Blizu tog grada u jednom manastiru se podvizavao neki monah. Desilo se da je neki bezbožnik nekom prilikom upitao protestanta: „Dobro, osuđuješ sveštenike i episkope a šta kažeš za ovog asketu?“ Odgovara mu protestant: „Njega priznajem jer se razlikuje od ostalih.“ Verujući čovek, bez obzira gde živeo, ako je ispravan može mnogo da pomogne! Sećam se da je jedan moj poznanik bio policajac na granici. Tamo su bili i Srbi komunisti i to od onih najbezbožnijih, najdoslednijih članova partije. Kada su srpski sveštenici dolazili na grčku granicu, taj moj poznanik policajac im je ljubio ruku. Komunisti su to primetili. Bilo im je čudno što grčki policajac ljubi ruku srpskom svešteniku! To je na komuniste ostavilo duboki utisak i nateralo ih da razmišljaju o veri.
Koliko mogu biti od pomoći oni koji imaju svoj stav i koji mu ostaju dosledni! Zato se i ja posebno staram o nekim istaknutijim ljudima i gledam da im pomognem, jer oni svojim stavom mogu da služe kao dobar primer. Evo takav primer može da bude jedan moj poznanik, general. Jer, što god čini, čini to od sveg srca, iz dubine duše. Ništa ne čini površno. Ostali, gledajući u njega, moraju da se zamisle i na taj način on im pomaže. Nekada su ljudi na vlasti, čak I na oblasnom nivou, imali principe, imali su vere. Znate li šta je jedna žena iz uprave jednog grada rekla nekom članu gradske vlade? Jednom je pošla sa mužem na nekakav svečani ručak, a bilo je vreme Gospojinskog posta. Na gozbi je bilo svega i svačega, ribe, mesa… Ona nije ništa jela, jer je bila na poetu. Primetio je to jedan član gradske vlade, pa joj reče: „Bolesnici i putnici imaju razrešenje od posta.“ „Da, putnici na četiri točka!“ Odgovori mu ona i nije ni okusila one đakonije. Toj gozbi je, međutim, prisustvovao i jedan klirik koji iM se svima obratio: „Velika mi je čast što se nalazim među vama…“ i tako dalje. Izgovorio je brdo pohvala. Međutim, suprug one žene mu upade u reč: „Ne uzdajte se u knezove, u sinove ljudske, u njima nema spasenja“ (Psal. 146,3). Jer onaj je počeo da im laska. Drugom prilikom, opet, ista ta žena rekla je profesoru Bogoslovskog fakulteta: „Nemojte zbog sitnica da obarate sveštenike na ispitima. Gledajte da polože, jer eparhijama nedostaju sveštenici!“ Hoću da kažem da su se nekada ljudi iz lokalne vlasti zanimali za Crkvu i služili su narodu za primer.
Danas bi ljudima moglo biti od velike pomoći kad bismo im mi, hrišćani, pružili primer svojim životom u Hristu. Hrišćani treba da se odlikuju duhovnim junaštvom, plemenitošću i požrtvovanošću. Zato govorim mirjanima: „Ljubite Hrista, budite smerni, ispunjavajte svoje dužnosti i Hristos će učiniti da ljudi primete vašu vrlinu.“ Vrlina ima osobinu da „odaje“ čoveka, gde god se nalazio. Čak i da se sakrije i prikrije jurodivošću, vrlina će ga „odati“, makar i kasnije, a to sakupljeno blago, koje će se iznenada otkriti, mnogo će pomoći drugim dušama. Tada, možda, još i više.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *