NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – I SAMO PRISUSTVO HRIŠĆANA JESTE ISPOVEDANJE VERE
 
Uspavljivanje sveta
 
Starče, kako se ljudi mogu poučiti na osnovu svega ovoga što se dešava u svetu?
 
– Onaj ko hoće nešto da nauči – naučiće i iz sitnica. Na primer, zaljulja se kandilo ili počne da se ljulja sam čovek od zemljotresa i dođe k sebi. Svi oni koji ne veruju, kad čuju da će biti rat ili neka druga katastrofa postaju još gori: „Hajde da se provodimo i zabavljamo jer ionako nam nema života“ a onda se tek potpuno izopače.
Sa druge strane, oni neodlučni, kada čuju, na primer, da će biti rata, dolaze sebi i menjaju način života. Takvih je sada malo. Nekada je naš narod živeo duhovnim životom i zato nas je Bog i blagosiljao i svetitelji su nam čudotvorenjem pomagali, pa smo pobeđivali svoje neprijatelje, koji su uvek bili brojno nadmoćniji. Danas kažemo da smo pravoslavni ali, na žalost, samo nam je naziv „pravoslavni“ ostao.
Pitao sam jednog duhovnika koji je bio baš socijalno aktivan i imao mnoštvo duhovnih čeda: „Šta znaš o onom bogohulnom filmu?“ „Ne znam ništa“, rekao mi je. Ne zna ništa, a živeo je u velikom gradu. To se zove uspavljivanje sveta. Ostavljaju svet takvim kakav jeste da ga ne bi ožalostili i da bi se lepo provodio. Nemoj slučajno da nekome pomeneš rat ili Drugi dolazak Hristov i da zato treba da budemo spremni, da ljudi ne bi poremetili svoj mir. Kao što kažu neke stare žene: „Ne pričaj o smrti nego pričaj samo o radostima i o krštenjima.“ Kao da ih ne čeka smrt. Tako se zavaravaju lažnom radošću. Ali kad bi razmislili o tome da je starac koji je stanovao malo niže umro juče, a onaj drugi je na samrti i uskoro će umreti, a prekosutra će biti parastos tome i tome, koji je bio mlađi od njih, razmislile bi, dakle, i rekle: „Treba da se ispovedim, da se duhovno pripremim jer će me Hristos uskoro pozvati u drugi život.“ U suprotnom, doći će smrt i naći ih nespremne. Drugi, opet, iz „dobrih“ pobuda kažu: „Nemojte jereticima govoriti da su u prelesti da bismo pokazali ljubav.“ I tako svemu oduzimaju pravu vrednost. Da su takvi koji tako govore živeli u vreme prvih hrišćana ne bismo imali ni jednog svetitelja. Tada su govorili hrišćanima: „Samo baci tamjan na žar (pred idole) i ne moraš se odricati Hrista.“ Ali hrišćani to nisu prihvatali. „Samo nemoj da govoriš o Hristu i bićeš slobodan, možeš da odeš kud ti je volja“, nisu pristajali. Danas vidiš nekakav „nedokuvan“ svet.
 
Starče, kad ap. Pavle kaže: „A plod Duha jeste: ljubav, radost…“ (Gal. 5, 22), da li pod time podrazumeva da je radost posledica ispravnog življenja?
 
Da, jer postoji radost ovoga sveta i radost božanska. Kad nešto nije od Duha, kad nije istinsko i čisto ne može izazvati istinsku radost i mir u srcu. Radost koju oseća duhovan čovek nije radost od ovoga sveta koju, inače, mnogi danas traže. Ne treba mešati te stvari. Da li su svetitelji imali tu radost koju mi tražimo? Da li je Bogorodica imala takvu radost? Da li se Hristos smejao? Koji je svetitelj prošao kroz ovaj život bez muke i bola? Koji svetitelj je imao tu radost koju pokušavaju da postignu današnji hrišćani koji ne žele da čuju ništa neprijatno da se ne bi ožalostili i izgubili svoj mir? Ako izbegavam tugu da bih bio radostan, ako izbegavam uznemirenost da bih bio krotak – onda sam ravnodušan! Jedno je krotost duhovna a drugo krotost ravnodušnosti. Neki kažu: „Treba da budem radostan jer sam hrišćanin. Mogu da budem spokojan jer sam hrišćanin.“ To nisu hrišćani. Razumete li? To je ravnodušnost, to je radost ovoga sveta, Onaj ko u sebi poseduje takve osobine nije duhovan čovek. Duhovnog čoveka sve boli, sve ga dira. Bolno preživljava teške situacije u svetu, boli ga ljudska nesreća, ali za taj bol biva nagrađen božanskom utehom. Oseća bol, ali oseća u sebi i božansku utehu, jer Bog, zajedno sa blagoslovom, šalje duši predukus raja i čovek oseća sladost od ljubavi Božije. To je radost, duhovna radost koja se ne može rečima iskazati i ona preispunjava celo čovekovo srce.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *