NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – GENERACIJA RAVNODUŠNOSTI
 
Neznanje nije opravdanje
 
Starče, možda su neki ravnodušni jer ne znaju?
 
– Šta ne znaju? Navešću ti jedno neznanje. Jedan profesor sa Halkidika nije ništa znao o Sv. Gori. A drugi, opet, učitelj iz Nemačke mu je pričao o Svetoj Gori, pa su došli zajedno. Nemac je znao čak i koliko manastira ima na Svetoj Gori. Uprkos tome što je bio protestant, znao je čije su mošti i gde se nalaze itd. Da.li je neznanje ovog profesora sa Halkidika opravdano? Jedan Amerikanac je savetovao nekog sa Halkidika da dođe da mu pomognem. Iz Amerike! Reći ću vam još nešto. Došao mi je ovde neki čovek iz florine. „Jesi baš iz mesta, iz Florine?“ upitam ga. „Da, baš iz Florine“, kaže. „Vi tamo imate dobrog mitropolita“ kažem mu. „U kom timu igra?“ upite me. Mislio je da mu govorim o nekom fudbaleru! Bio je zagrižen za fudbal. Ni svog vladiku nije poznavao – barem je Florinski episkop poznat. Takvo neznanje se ne opravdava,
Ne, neznanje se nikako ne može opravdati u današnjem svetu. Nedostaje dobra volja [nastrojenje], usrdnost. Onaj ko ima dobro nastrojenje da pozna Hrista poznaće Ga. Preobratiće se. Čak i ako ne sretne nekog bogoslova ili monaha i nema mogućnosti da čuje reč
Božiju, on će se, ako ima dobro nastrojenje, preobratiti ili od zmije ili neke zveri, ili munje, ili poplave, ili nekog drugog događaja. Ustrojiće tako Bog. Jedan mladi anarhista je bio otišao u Nemačku. I pošto se bio spleo sa narkoticima, zatvorili su ga u popravni dom. Niotkuda nije bilo pomoći. Ali u popravnom domu neko mu je dao Jevanđelje da čita. Pročitao je Jevanđelje i odmah se promenio. „Otići ću u Grčku“, reče, „tamo je pravoslavlje“. Kad je došao u svoje selo roditelji su odlučili da ga ožene. Oženio se i dobio i dete. Neprestano je čitao Jevanđelje, išao u Crkvu, poštovao praznike. Drugi, koji su gledali kako živi, počeše govoriti: „Čim on čita Jevanđelje znači da nešto nije u redu, poludeo je!“ Posle nekog vremena žena ga je ostavila i odvela dete sa sobom. Kad ga je žena napustila onda je i on ostavio sve što je imao u selu, njive, traktor i ostalo i otišao u jednu pećinu gde je počeo da se podvizava. Jedan duhovnik mu, međutim, reče: „Treba da nađeš svoju ženu, da se sporazumete i posle toga ćeš odlučiti šta ćeš dalje da radiš.“ Pošao je tako u Solun da nađe svoju ženu. Verovao je da će mu je, jer mu je duhovnik tako rekao, Hristos poslati.
Došao je do Soluna ali nije našao svoju ženu. Međutim, tu sretne neke Nemce i počne da im govori o pravoslavlju i krsti jednoga od njih. Oni mu platiše za put i on sa njima pođe u Atinu. Ni tamo mu Hristos ne otkri ženu. Ponovo mu platiše put i on ode na Krit. Na Kritu nađe posao i u međuvremenu ode do jednog duhovnika. A on mu, kad ga je saslušao, reče: „Ne izgledaju li tvoja žena i dete tako i tako? Ovde u blizini radi jedna žena. Nema dugo otkako je došla.“ I opisa mu izgled te žene. „Mora da je ona“, reče. Duhovnik je obavesti. A ona se sasvim smuti kada ga ugleda: „Preko magije si me našao, ti se baviš magijom.“ Okrenula se i pobegla je pre nego što je uspeo bilo šta da kaže. Ponovo je izgubi. Saznade za mene i dođe u Kolibu. Zakuca jedanput i pričeka. Onda se skloni u stranu i počne da pravi metanije sve dok mu nisam otvorio. Odeća mu je bila stara i pohabana. Onda mi sve ispriča. Imao sam suvih smokava i ponudih ga. „Hoćeš li smokava?“ – upitah ga. „Nemam zube“, kaže. „Nemam ni ja“ rekoh. Na kraju me upita: „Patiš li? Ja patim. Iz patnje izlazi radost u Hristu.“ Pitam ga hoće li da mu dam neku košulju a on mi odgovara: „Ne treba mi, imam dve. Kad otopli jednu ću nekom pokloniti.“ Kažem mu: „Pazi, sve dok ne raščistiš sa svojom ženom da paziš na svoje zdravlje, jer imaš dete i odgovoran si za njega.“ Kakvo samoodricanje! Kakva vera! A nije imao ni dvadeset sedam godina. Ni monaški život nije upoznao. Bio je u potpunom neznanju ali je imao dobro nastrojenje i Bog mu je pomogao da uđe duboko u jevanđeljsku poruku.
Zato kažem da neznanje nije opravdanje. Jedino ako je neko „zaostao“ ili ako je u pitanju malo dete, onda neznanje ima opravdanja. Ali danas su i deca prave vidre. Ako neko hoće, postoje mnoge mogućnosti da se upozna istina.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *