NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – GENERACIJA RAVNODUŠNOSTI
 
Vidim šta nas čeka i zato mi je teško
 
Prolaze godine i to teške godine! Nevolje još nisu prošle. U kazanu još vrI. Ako čovek nije krepak kako će savladati neku tešku situaciju? Bog nije stvorio čoveka kao pasivno biće. Treba negovati usrdnost. Istina, Bože sačuvaj kad bi došlo do nekog ozbiljnijeg potresa malo ko bi ostao na nogama. Pred Drugi svetski rat u mom kraju, u Konici, gde sam radio u stolarskoj radionici, bila je pijaca gde su seljaci donosili kukuruz, brašno i drugo. Neki bogati – ma šta bogati, oni koji su uzimali nekakvu kamatu iz banke nogom bi nadmeno udarali u vreću brašna, ili kukuruza i sa visine pitali seljaka-prodavca koliko košta. Kad je počeo rat, pa su bili prinuđeni sve da prodaju ti isti ljudi su postali ljubazni: „Dobar dan“, rekao bi jedan, „imate li kukuruza?“, pitao bi drugi. Zato, sada zahvaljujte Bogu uvek i za sve. Gledajte da postanete hrabrije, malo se stisnite u potrebama. Vidim šta nas čeka i zato mi je teško. Nemojte se opuštati. Znate li kako je hrišćanima u drugim zemljama?[1] U Rusiji su na prinudnim radovima. Kako im je teško! O duhovnim knjigama nema ni govora A tek u Albaniji, to da i ne spominjemo. Velika nesreća! Nemaju šta da jedu. Tamo ni crkve, ni manastire nisu poštedeli. Čak su ljudima i imena promenili da se ne bi čulo neko hrišćansko ime. A u Americi, gde ima malo pravoslavnih i rasuti su po raznim pokrajinama, znate li kako im je teško? Nemaju pravoslavnu crkvenu opštinu, pa satima vozom putuju da dođu na svetu Liturgiju, a dolaze i na Svetu Goru da se o nečemu posavetuju! Veliko je zlo ovaj duh nezahvalnosti koji je zahvatio Grčku danas.
Koliko svetitelja će Bog projaviti u zemljama komunizma! Mučenici! Oni su odlučno išli u smrt! Neki od njih su imali visoke položaje ali se nisu pokorili zakonima koji su bili suprotni zakonima Božijim. „Ne slažem se, ubijte me, zatvorite me“, govorili su. I sve to da bi zaustavili zakone koji bi oštetili druge. A ovde, bez ikakvog pritiska sa strane, pokazuju neverovatnu ravnodušnost! Kad bi samo prošli kroz rat ili neke teškoće razmišljali bi drugačije. Sada se ponašaju kao da se ništa ne dešava. Kao kad bi neko, tako da kažem, u.proleće došao avionom iz Australije u Grčku, a u jesen se opet vratio; on bi svaki put pred sobom imao proleće. Iz proleća u proleće, te tako ne bi znao kako izgleda zima i nevreme.
 
Starče, kako možemo pomoći jednom ravnodušnom čoveku?
 
Treba ga podstaći na dobro uznemirenje, da ga to natera da se zamisli, da sam poželi pomoć. Na silu ne biva ništa. Čovek treba da bude žedan da bi mu dao vode. Daj silom hranu nekome ko nema apetita: on će je povratiti. Kad čovek nešto ne želi ne mogu mu oduzeti slobodu izbora.
 


 
NAPOMENE:

  1. Izrečeno 1987. g.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *