NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUHOVNI ŽIVOT – POSAO I DUHOVNI ŽIVOT
 
Zanimanje ne čini čoveka
 
Šta je razlog, starče, što čovek na silu radi neki posao?
 
Razlog tome je što možda nema dobre pomisli kad je posao u pitanju. Ako vidi lepu stranu posla, onda, šta god radio, biće za njega svetkovina.
 
A ako se neko, starče, žalosti, jer radi neki težak, ili prezren posao, na primer, zida, ili pere sudove u nekoj kuhinji itd., kako treba prema tome da se postavi?
 
– Ako pomisli da je Hristos prao noge Svojim učenicima[1] prestaće da se žalosti. Kao da je Hristos time želeo da nam kaže: „Tako treba i vi da činite.“ Bilo da neko pere sudove, ili kopa jarkove, treba da se raduje. Neko čisti kanalizaciju, jer nema drugi posao i jadnik je stalno izložen zarazi. Zar i on nije čovek? Nije li i on obličje Božije? Beše jedan otac porodice čije zanimanje je bilo da čisti kanalizaciju, a beše dospeo do visokog nivoa duhovnosti. Razboleo se od tuberkuloze i, iako je imao prilike da ode, nije to učinio, jer je mislio: zašto da se neko drugi muči radeći taj posao? Voleo je taj nipodaštavani život i zato ga je Bog obdario blagodaću Svojom.
Zanimanje ne čini čoveka. Upoznao sam jednog lučkog radnika, nosača, koji je podigao čoveka iz mrtvih. Kada sam bio predstojatelj[2] skita manastira Iviron, poseti me jednoga dana jedan čovek od nekih pedesetak godina. Došao je kasno posle podne i nije zvonio zvoncem kako ne bi smetao ocima, pa je spavao napolju. Kada su ga oci videli, uveli su ga unutra i obavestili me o tome. „Dobro“, rekoh mu, „zašto nisi zvonio da ti otvorimo i smestimo te?“ „Ma kako, oče, da smetam ocima?“, reče. Vidim, lice mu je nekako ozareno. Postade mi jasno da živi duhovnim životom. Reče mi kasnije da je veoma rano ostao siroče i zato je, kada se oženio, izuzetno zavoleo svoga tasta. Uvek bi prvo svratio do svog tasta i tašte, pa tek onda odlazio kući. Mnogo se, međutim, žalostio, jer je njegov tast mnogo psovao. Mnogo puta ga je molio da ne psuje, ali je onaj bivao sve gori. Jednom se njegov tast teško razboleo. Odvezli su ga u bolnicu i posle nekoliko dana je umro. Moj posetilac nije bio pored njega kada je izdahnuo, jer je morao da istovari jedan brod. Kada je otišao u bolnicu i našao ga u mrtvačnici, pomoli se sa mnogo bola: „Bože moj, molim Te“, reče, „podigni ga iz mrtvih, samo da se pokaje, pa ga posle uzmi!“ Mrtvac odmah otvori oči i počne da pokreće ruke. Čim je to videlo bolničko osoblje, svi odjednom pobegoše. Zet se sam pobrinuo za njega i odveo ga, potpuno zdravog, kući. Poživeo je još pet godina u pokajanju i onda je umro. „Oče“, reče mi moj posetilac, „mnogo blagodarim Bogu što mi je učinio tu milost. Ko sam ja, da mi Bog učini takvu milost?“ Bio je mnogo prostodušan i tako smiren, da mu ni na pamet nije palo da je tasta podigao iz mrtvih. Topio se od blagodarnosti prema Bogu što mu je to učinio.
Mnogi ljudi se muče, jer ne uspevaju da postignu slavu u ispraznom svetu, ili da se obogate ispraznim stvarima. Ne misle uopšte da im to u drugom, onom istinskom životu, nije ni potrebno, a ne može se ni preneti. Tamo se prenose samo naša dela, a ona će nam odavde pribaviti odgovarajući „pasoš“ za naše veliko putovanje u večnost.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: Jn 13, 4-14
  2. Predstojatelj skita se svake godine bira između staraca u tom skitu.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *