NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – GENERACIJA RAVNODUŠNOSTI
 
Budimo odgovorni[1]
 
Nekom prilikom došao mi je ovde u keliju jedan, do srži, bezbožnik. Pošto je svašta napričao na kraju je rekao: „Ja sam ikonoborac.“ Kažem mu: „Ti, bez vere i straha Božijeg, kako ti da budeš ikonoborac? U vreme ikonoborstva neki hrišćani su od suvišne revnosti otišli u drugu krajnost, zapali u prelest, ali je Crkva posle ispravila tu zabludu. Nije, dakle, stvar u tome da nisu verovali.“ Potom je počeo da hvali današnju situaciju u svetu. I posvađasmo se. „Dobro“, kažem mu, „u kakvoj situaciji se svet nalazi? Javni tužioci se boje da rade svoj posao, da pokreću tužbe za zločine. Prete im sa svih strana i oni na kraju povuku tužbu. U takvoj situaciji, ko vlada? Tebi odgovara takva situacija? Ti si još veći zločinac kad tako nešto podržavaš. Zato li si došao? Ajde gubi se odavde!“ Oterao sam ga
Starče, ne bojite se kad Šako 1ovorite1
– Čega da se bojim. Ja sam sebi već iskopao grob. Da nisam to uradio brinuo bih se što će neko drugi morati da se umori kopajući. Ovako će morati samo da baci nekoliko lopata zemlje…
Imam u vidu jednog drugog bezbožnika, bogohulnika, kojeg često puštaju da govori na televiziji, a govori najbogohulnije reči za Hrista i Bogorodicu. Crkva bi trebalo da zauzme stav, da izopšti ljude kao što je on. Ali jerarhija se ustručava.
 
Starče, šta će doneti izopštenje kad takvi ljudi ne veruju ni u šta?
 
– Barem će se pokazati da Crkva ima svoj stav.
 
Mislite, starče, da je ćutanje, u neku ruku, odobravanje?
 
– Da. Jedan je napisao tako užasne stvari za Bogorodicu i niko se nije usprotivio. Kažem svom poznaniku: „Zar ne vidiš šta ovaj piše?“ Odgovara mi: „E, šta da mu radiš. Ako obratiš pažnju na njega isprljaćeš sebe.“ A u stvari, boje se da progovore.
 
Čega mislite da se boje?
 
– Da ne bi neko napisao nešto protiv njega i tako bude izložen podsmehu i zato trpi da hule na Presvetu Bogorodicu! Ne želimo da neko istera zmiju iz rupe da ne bi poremetio naš mir. To se zove odsustvo ljubavi. Potom, čovek počinje da dela samo iz interesa. Zato postoji ovakav duh danas: „Sa tim i tim čovekom treba imati dobre odnose da bi imao samo lepe reči za nas. A sa onim drugim, isto tako, da nas ne opanjka. Sve u svemu, da od nas ne bi pravili budale, da ne bismo bili žrtve.“ Drugi je, opet, ravnodušan, pa kaže: „Bolje je da se ne javljam da ne bih izašao u novinama.“ Većina su, dakle, sasvim ravnodušni. Tek u poslednje vreme je počelo nešto da se dešava. Do skora niko ništa nije pisao. Ja sam pre nekoliko godina digao glas na jednog Svetogorca, a on mi je odgovorio: „Ti si vrlo rodoljubiv“. Pre izvesnog vremena mi je došao i rekao mi: „Sve su razrušili, porodicu, prosvetu…“ A ja sam mu odgovorio istim rečima: „Ti si vrlo rodoljubiv!“
Celokupna ova situacija ima i dobru i lošu stranu. Zlo je što su oni koji imaju nešto u sebi postali ravnodušni i kažu: „Zar ću ja ispraviti situaciju?“ A dobra strana je što su mnogi počeli da razmišljaju i da se menjaju. Ovde mi dolaze mnogi i vidim da pokušavaju da se opravdaju za svoju prošlost, a to je dobar znak da su počeli da razmišljaju.
 
To onda, starče, znači da uvek treba da ispovedamo naše vjeruju?
 
– Treba imati rasuđivanje. Nekad je potrebno ćutati, a nekad otvoreno ispovediti svoje „vjeruju“, jer snosimo odgovornost ako ne progovorimo. U ovim teškim vremenima svako treba da čini ono što je do njega, a ono što nije do njega da prepusti Bogu, tako ćemo umiriti svoju savest da smo učinili ono što smo mogli. Ako ne budemo dejstvovali kosti naših predaka će se prevrtati u grobu. Oni su toliko propatili za otadžbinu, a šta smo mi učinili za nju? Na Grčku i njenu pravoslavnu tradiciju su zaratili sami Grci, pa zar mi treba da ćutimo i da gledamo? Strašno je to! Nekome sam rekao: „Zašto ne govorite? Na šta liči to što radi taj i taj?“ „Ma šta da kažeš“, kaže on meni, „taj je đubre.“ „Ako je on đubre, zašto vi ne govorite? Udarite na njega.“ Ništa nisu učinili, ostavili su ga na miru. Jednog političara sam ovde izgrdio. kažem mu: „Ustani i reci javno: ne slažem se sa tim i tim.“ To je časna stvar. Ali oni gledaju samo svoje ciljeve i ne interesuje ih što druge stvari propadaju.
Ako hrišćani ne budu otvoreno govorili, ako se ne budu suprotstavljali, stvari će se još više pogoršati. Ako se suprotstave, drugi će malo razmišljati. Ali, današnji hrišćani nisu za borbu. Prvi hrišćani su bili tvrd orah, zato su i mogli da promene sav svet. A u vreme Vizantije jednu ikonu su izneli iz Crkve, pa se svet tome suprotstavio. Hristos je raspet da bismo mi vaskrsnuli, pa zar treba da budemo ravnodušni? Ako Crkva ne govori da ne bi došla u sukob sa državom, ako mitropoliti ne govore da bi bili sa svima u dobrim odnosima, jer im pomažu u izdržavanju mnogih institucija itd., a Svetogorci opet, ako ne govore da im država ne bi ukinula pomoć, ko će onda da progovori? Rekao sam jednom igumanu: „Ako vam kažu da će vam ukinuti pomoć, vi im recite da ćete uskratiti gostoprimanje, pa neka razmišljaju.“ Profesori Bogoslovskog fakulteta se ne javljaju jer kažu: „Mi smo službenici, izgubićemo platu i od čega ćemo živeti?“ A monahe su uhvatili na to da im neće dati penzije. Zašto ja neću da primim ni tu malu penziju koju nam daje Zemljoradničko osiguranje? Još samo nedostaje da budemo osigurani kod nekakvog Zemljoradničkog osiguravajućeg društva! To nije časno. Da monah bude osiguran kao beskućnik, to da, to mu čini čast. Ali da bude osiguran kao zemljoradnik, zašto? Monah je, odrekao se velikih penzija, odrekao se sveta i došao u manastir. I zar da prima penziju od sveta! I zar da dospemo dotle da izdamo Hrista zarad penzije?
 
Ali Starče, jedna monahinja je radila kao učiteljica i pošteno je da dobije penziju.
 
Dobro, to još i nekako, mada bi najbolje bilo da je nekom pokloni da bi od Hrista dobila još veću penziju.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ispripovedano 1992. g.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *